0
Predstojeći memoari Barbre Strejsend "Zovem se Barbra", već su bestseler broj 1, a knjiga neće ni stići na police još devet meseci.
Knjiga će se baviti životom i šest decenija dugom karijerom 80-godišnje zvezde, piše Gardijan, dodajući da je već bilo nekoliko knjiga o njenom životu, ali da je ovo prvi put iz pera Strejsendove. Barbra Strejsend postigla je uspeh kao pevačica, glumica, rediteljka i producentkinja, a ima dva Oskara, pet Emija, 10 Gremija, 11 Zlatnih globusa i nagradu Toni.
Trenutni status bestselera zasnovan je na pretprodaji sa zvanične stranice „Penguin Random House“ i „Amazona“.
Njena autobiografija pratiće nedavno najprodavanije memoare poznatih ličnosti kao što su oni Viole Dejvis, Dženet Mekardi, Metjua Perija, princa Harija i Pamele Anderson.
Memoari Pamele Anderson, uz njen Netflix dokumentarni film „Pamela, ljubavna priča“, više su kao dodatak činjenicama koje su već u javnosti, piše „Volture“, ali kombinujući prozu i poeziju slobodnih stihova kako bi istakla hronološku priču koja počinje od rođenja i stiže do sadašnjosti, Andersonova nudi 250 vrtoglavih stranica direktnih i iskrenih sećanja.
Mnogo vremena provodi razmišljajući o svojim umetničkim i intelektualnim inspiracijama – jungovski psihoanalitičari, Džejms Boldvin, Če Gevara, Virdžinija Vulf, Dijego Rivera, Anđela Dejvis, Rilke, Džon Lotner i drugi – u kojima je rano u životu pronašla radost, delimično kao hobi, ali još više kao štit. Međutim, ono što je apsolutno zaludelo čitaoce su priče o tome kako je zatekla Džeka Nikolsona u trojci, kako je upoznala Asanža, njena iskrena ispovest o zlostavljanju u detinjstvu…
Trenutno stanje izdavaštva je da su memoari na svim listama nenadmašni u prodaji. Poznati koji dele priče o svom detinjstvu, porodičnoj dinamici, odnosima i ličnim borbama privlače veliko interesovanje. Stručnjak za biografije Rutger Bruining, izvršni direktor/osnivač StoryTerrace, vodeće britanske službe za pisanje biografija, pripisuje dio trenda pandemiji Covid-19.
– Mislim da su mnoge poznate ličnosti koristile blokadu da bi razmišljale o svojim životima – rekao je Bruining za „CNN“ i dodao:
– Koje je bolje vreme za razmišljanje i pisanje knjige od onog kada nema drugih profesionalnih obaveza koje bi ometale? Ove godine izlazi mnoštvo memoara. Takođe, pošto je ovo vreme nakon pandemije dalo mnogima razlog za razmišljanje o njihovim životima, postoji interes za učenje iz života i iskustava drugih!
Bruining je objasnio da memoari privlače široku grupu ljudi.
– Publika za njih prilično široka. Pogledajte memoare princa Harija, na primer. Imaćete kraljevske fanove i pristalice koji su verovatno starija demografska grupa koja čita knjigu, kao i potencijalno mlađe čitaoce koji su zainteresovani za priču Harija i Megan ili njihove filantropske poduhvate. Očigledno, određeni nivo interesovanja za memoariste postoji – bilo da je glumac, ili sportista, žrtva traume ili princ – imaće uticaj na to da čitalac uzme knjigu u ruke – smatra stručnjak.
U poslednjih godinu dana objavljeno je više memoara slavnih koji otkrivaju ranjivost autora.
– Imaju „prođu“ kod čitalaca jer se oni poistovećuju sa pričom jedne poznate ličnosti koja je možda prošla kroz nešto slično kao i oni – rekao je Bruining, aludirajući na Perijevu knjigu u kojoj opisuje njegovu borbu sa nedozvoljenim supstancama.
Glumac najpoznatiji po ulozi Čendlera u seriji „Prijatelji“ otkrio je brojne detalje iz svog privatnog života u memoarima „Friends, Lovers, and the Big terrible Thing“. Između ostalog, ispisao je sve o svojim mukama kroz koje je prolazio s bolestima zavisnosti, a koje su mogle i da ga koštaju života. Tako je bilo, konkretno, u periodu kada je pio po 55 vikodina s litrom votke – samo da bi „pregurao“ dan. On je objasnio kako je znao da je situacija ozbiljna i da „visi o koncu“, ali da nikako nije mogao da pobegne iz kandži zavisnosti.
Pisanje o tabu temama, smatra sagovornik, normalizuje otvorenu diskusiju o ovim temama i može pozitivno ohrabriti druge koji se možda bore sa sličnim problemima.
– Na stranu samopomoć, tu je i obećanje velike plate – ističe Bruining.
Spekulisalo se da je princ Hari dobio 20 miliona dolara unapred za svoju knjigu za „Penguin Random House“. On je, kao i mnoge druge zvezde, sarađivao sa piscem na projektu.
– Dobar pisac ulaže veliki napor da zadobije poverenje svog subjekta. Oni pronalaze način kako da se približe i stvaraju siguran prostor za klijenta da se oseća prijatno kada se otvara o često bolnim temama – navodi Bruining.
I dok memoari slavnih trenutno dominiraju tržištem, ocenjuje da trend neće trajati zauvek.
– Razlozi su skupi troškovi novih tvrdih poveza, ali i činjenica da se mnogi memoari bave teškim temama kao što su zlostavljanje, zavisnost i druge manje prijatne teme – zaključuje Bruining dodajući da ljudi često proždiru ove vrste priča, ali onda potražite nešto „da se osećate dobro“.
Bonus video: Memoari princa Harija
