0
Ovde, u Novom Sadu sam kao “kralj”, zovu me svi od jutra do mraka, ali s proleća odem u Njujork da se spasem, kaže za naš portal frontmen benda Love Hunters Milan Mumin.
Kultni novosadski bend Love Hunters promovisaće, nakon osam godina izdavačke pauze, novi album “Mother Mono Father Demo” na koncertu u „Zappa Bazi“ 14. decembra. Reč je o grupi koja je tokom devedesetih relativno brzo uspela da skrene pažnju šire muzičke javnosti tekstovima na engleskom, a pre svega specifičnim izrazom njenog frontmena Milana Mumina. Na osmom albumu Huntersi nastupaju u standardnoj postavi: dve gitare, bas, bubanj i glas. Pored nekoliko pesama, koje već izvode na koncertima, istakli su se i favoriti, poput numera „IFL“, „The Aunt“ ili „New Baby Overdose“.
– Neke od pesama su poznate narodu, jer je album sniman tokom nekoliko vremenskih perioda. Snimali smo dve po dve pesme u različitim studijima, i jednog momenta shvatili da imamo materijala za ceo album. Ali, svakako jeste najiščekivaniji album za mene – kaže Milan Mumin u razgovoru za Nova.rs.
Prvi singl “Black and Blue” je najstarija stvar koju je Mumin napravio, ali pre par godina je prepakovana i danas je imamo u ovoj verziji.
– Inače, malo je poznato da je ta stvar iz mog benda pre Hunters-a, “Ma, Comerciala”, sa Grbom, Teodorom i mojim pokojnim prijateljima Kljutom i Dejanom Đukanovićem, iz neke ‘84. ili ‘85. Tako da taj rif, kostur pesme, datira još jako davno, kad smo imali 12-13 godina – dodaje Mumin.
Album je izašao na vinilu za kuću “Mascom”, što je frontmenu Huntersa bilo najvažnije, jer je veliki fan ploča.
– Odavno mi se mota po glavi da sav materijal, koji imamo, retroaktivno objavimo na vinilima, što mi je konačno pošlo za rukom sa “Mascomom”. Oni su u tom vinil biznisu već iskusni, što mi je bilo bitno, jer CD, kao format, više nije aktuelan. Ali, voleo bih da se pojave i kasete/trake, po onom starom fazonu. Malo se sve to i odužilo, mi smo ga završili ima jedno godinu dana, ali uvek se neke fantomske problematike pojave. Malo smo pregovarali sa ovima, malo sa onima, dobijali neke nekorektne ponude, ali mislim da smo sad na pravom mestu.
On dodaje da je sa “Mascomom” već dogovorena „dinamika“.
– Ove godine je izašao na vinilu naš prvi album “Everclassic”, kom ove godine slavimo (dajemo) 30 godina, tako da ćemo 29. decembra imati u novosadskoj „Fabrici“ jedan lep koncert na kojem ćemo odsvirati ceo album, od početka do kraja. Prošle godine smo proslavili 35 godina benda i to unplugged! Taj album se sad miksa u Atlanti, pa je uskoro gotov, a biti će i video. Dogodine je, pak, drugom “Oh, Evolution” albumu, 30-ta godišnjica, pa tako redom…
Na stvaranju albuma, prepunog inovacija, sarađivalo je dosta ljudi.
– Izdvojio bih duvače i bendžo i “lap steel”, koje svira Milovan Đuđić Jimi. Udaraljke je, kao i uvek, svirao Čik Ištvan, a gosti su bili i “Frajle”, Ana Perišić, operski div Đorđe Keči i naš stari drug Bili King. Ogromno nam je zadovoljstvo da posthumno objavimo pesmu na kojoj je gostovao pokojni virtuoz Šen Ignac.
Na pitanje zašto je naziv albuma “Mother Mono, Father Demo”, Mumin objašnjava u svom stilu da pripada „staroj školi“.
– Rastao sam uz mono i uz demo. Volim taj analogni zvuk i veliki sam pobornik svega toga, da ljudi sviraju, a ne mašine. Nisam protivnik ni elektronike, ali ipak mi je srce tamo. Takođe, imam neki čudan utisak da svi moji demo snimci zvuče mnogo bolje nego kasnije na albumima. Slučaj je hteo da mi pri kraju snimanja ovog albuma, kad sam ga već krstio, u samo pet meseci umru i majka i otac, tako da je ovo ispala i posebna posveta njima. Imao sam privilegiju da su mi roditelji bili dosta “jaki” u svakom smislu, te su od starta stali uz mene. Malo su me cimali za školu, pa kad su videli da od toga nema ništa, podržali su u potpunosti ovo što radim i tako bejaše do kraja.
Bivši član Love Huntersa i Muminov kum, Aleksandar Medan, nije svirao na ovom albumu, ali će se on naći na drugim projektima benda.
– On će nastupati i biti deo benda kada budemo slavili 30 godina prvog albuma, kao što je svirao i na koncertu u Novom Sadu povodom 35 godina benda. Od gostiju očekujem još starih garija (i članova), poput Robija, Lekija, Singera, Vove, Mareta, Čanka, Ivana Vlatkovića, etc.
Grupa dugo u Beogradu nije imala samostalni koncert, tako da se svirka u Zappa Bazi nestrpljivo čeka među fanovima.
– Jeste, davno nismo imali samostalni koncert. Ali, mi smatramo da je za Beograd dosta jedna ili dve svirke godišnje, a često upadne “Beer Fest” i onda je teško posle negde naplatiti kartu. Inače, jako volim beogradsku publiku, mi smo LIVE album ‘96. i ‘97’ snimali u Beogradu i Zrenjaninu.
Frontmen Huntersa se nedavno vratio iz Amerike, u koju godinama odlazi, i na taj način pravi balans u svom životnom ritmu – malo Novi Sad, malo Njujork.
– Ovde sam kao “kralj” – zovu me svi od jutra do mraka, “napadaju” iz svih barova, kafana… Kuva se, peče, rotira, kremira, naliva (smeh)… I tu upadnem u zlo, žena mrmori, sin se žali na neprisutnost i posle dva-tri meseca potonem u svakom smislu. I onda odem u Njucu da se spasem, najčešće u aprilu i maju, pa kasnije opet, negde s jeseni. Vozim “uber” i trudim se da potpuno drugačije živim. Tamo sam vegetarijanac, ne pijem, džogiram, planinarim i skroz se iščistim. Obično u Njujorku skinem deset kilograma, onda se ovde vratim i tako ukrug…
Njujork je za Mumina i dalje dobro mesto za život, zbog nesvakidašnje energije.
– Bar meni, Njujork leži i puni baterije. Takve energije nema nigde drugde, a ja sam ceo život u bekstvu od dosade. Zimi presečemo, pa odemo u Majami, koji je, isto, divota. Inače, u Njujorku sam uglavnom u delu koji se zove Astorija, u kom ima naših, Hrvata, Bosanaca, Albanaca, Iraca, Italijana, Meksikanaca, pa mnoštvo fenomenalnih lokala… Poslednjih godina sam u jednom ludom delu Bruklina koji se zove Bušvik. Po populaciji je najmlađi deo Njujorka i jako mi odgovara. Svirke na svakom ćošku, klubovi, barovi… Zgodno mi je, a i za parking je mnogo bolje nego Astorija (smeh).
Mnogi kažu da se Novi Sad dosta promenio, i da više nije onaj “stari”, ali naš sagovornik nema problem s tim.
– Novi Sad je, kao i Beograd, ili Njujork, Budimpešta, Beč… To su gradovi koji su u jednom momentu prevazišli svoju infrastrukturu. Svaki grad se bori s tim, neko s više, neko s manje uspeha. Ali opet, to znači da ima novca, i da se napreduje. Lepo smo odskočili kao evropska prestonica kulture i napravljena je fenomenalna infrastruktura. Sada Novom Sadu ne može da parira niko u širem krugu, jer u tako malom gradu ima toliko kulturnih prostora, sala, festivala, manifestacija… Ta prelepa infrastruktura će ostati, samo treba na tom talasu jahati i znati iskoristiti to ubuduće.
Možda bi neko na osnovu izrečenog mogao da zaključi da Milan Mumin nije za političke promene u Srbiji, ali ipak bi se prevario.
– Naravno da sam za promene, 17. decembar je “stani-pani” datum, ali nisam nezadovoljan kad je Novi Sad u pitanju. Međutim, kad je šira slika u pitanju… Na primer, kad smo svirali u Sokobanji, zgrozio sam se kad smo sišli sa auto-puta i video te Aleksinačke rudnike. Smučio mi se život. Potom smo od Zaječara pošli do kumova u Knjaževac, i to starim putem! Lele – jedini je bio utisak. Međutim, bilo je to pre nekoliko godina, a čuo sam da se to renovira i radi!
Čista je trivija da je Mumin uvek voleo da nosi “Lacosta” majice… Prvi je razbio tu podelu: šminka i alternativa, jer je “Lacosta” uvek percipirana kao šminkerska majica, a marka “Fred Perry” za alternativce.
– Nikad nisam bio pican, “šiki-miki”, ali volim parfeme i voleo sam ponekad i lepo da se obučem. Ma, “Fred Perry” je isto šminkerska teniserska firma, ali mislim da neonacisti imaju nešto što ih vezuje za njihove majice, valjda kada su žuto-crne, to ima nekom neko značenje?! Ja sam možda zbog svoje spoljašnosti često brkan sa skinheads-ima i pankerima, ali sam uvek bio hipik i hevi metalac i mada nemam veze sa pankom, po stavu sam možda i najveći punker, a i dan-danas volem obući kombat cipele. Opet, moram priznati da sam pustio suzu, videvši uživo, iz prvog reda, originalnu postavu “The Sex Pistols”!
Brkali su ga često i da je sa Limana…
– Zato što su tamo uglavnom bili pankeri, a ja nemam veze sa Limanima. Realno sam iz mnogih delova grada, ali kad nekom kažeš da si iz “Bloka”, ili sa “Ž. stanice”, onda se zna i šta slušaš. Mi smo uvek bili: Clapton, Hendrix, Winter, Lynyrd-i, Stones-i, Beatles-i, Allman Brothers Band, Atlanta Rhythm Section i takve stvari, ali nisam se muzički ograničavao, ni šta slušam, ni šta sviram, na šta sam ponosan – priznaje Mumin za kraj.
Bonus video: Viagra Boys na Exitu
