1
Ako su neka dva stripa imala status fenomena u bivše Jugoslavije, onda su to onaj o avanturama Mirka i Slavka i o pustolovinama Starog Slovena Dikana i strica mu Vukoja.
Miting na seoskom trgu, pljušti kiša, a okupljeni drže transparente s natpisima: „Ua kiša“ i „Hoćemo sunce“. Obraća im se pretendent na vlast ovim rečima:
„Narode moj, ako me izaberete za starešinu sela, garantujem vam 60 sunčanih dana tokom godine. Glasajte za mene i sunce će da vas ogreje!“
Reakcija dela okupljenih jeste: „Svi su nam to obećavali…“
Ovo je delić epizode „Plava špilja“ iz kultnog stripa „Dikan“, jednog od najpopularnijih na tlu bivše Jugoslavije, čiji je autor Lazo Sredanović preminuo 11. oktobra u 83. godini.
Ako su neka dva stripa bili sinonimi bivše Jugoslavije, onda su to onaj o avanturama Mirka i Slavka i o pustolovinama Dikana i Vukoja. Oba stripa imala su status fenomena s kraja šezdesetih i početka sedamdesetih, s ogromnim tiražima, a ti junaci bili su maltene pop ikone.
I dok su dogodovštine Mirka i Slavka izlazile u izdanju „Dečijih novina“, „Dikan“ se objavljivao u svakom broju „Politikinog zabavnika“. Priča o staroslovenskom snagatoru naoružanom buzdovanom, ali pride osećajnom i dobrodušnom i stricu mu Vukoju, mudrom i promućurnom, uz konja Zokana koji govori, izašla je prvi put u 903. broju „Politikinog zabavnika“ u epizodi „Buzdovanske igre“ 1969. godine. Taj strip o dvojici Slovena koji, kao izvidnica, pred kasniju seobu, lutaju prostorima Balkana, u VI veku, dok su kasnije transponovani i u daleku prošlost i budućnost, ubrzo je postao jedan od najomiljenih stripova u bivšoj Jugoslaviji.
Često upoređivan sa Asteriksom, u stripu se, tokom silnih avantura, glavni junaci susreću sa mnogobrojnim plemenima, narodima, istorijskim lokalitetima i ličnostima: Sarmati, Gepidi, Hazari, junaci su u potrazi za Atlantidom, susreću se sa carom Justinijanom… A sve to uz veliku dozu humora.
Odbacujući poređenja s Asteriksom Lazo Sredanović se svojevremeno sećao da mu uzor za lik Dikana nije bio galski junak, već Volt Dizni:
– Kada sam bio dete, jedini crtež koji sam mogao da vidim bio je onaj na filmskom platnu. Tada nije bilo stripova. Ne znam ni kako sam zavoleo strip, jer nisam imao prilike niti da ga kupim niti da ga čitam. Tako da je moja inspiracija došla od Diznija…
Upravo je ovaj strip označio prekretnicu u smislu da su se u „Dikanu“ prvi put pojavile ličnosti iz jugoslovenske pop kulture. U stripu su tako „gostovali“ glumci Miodrag Petrović Čkalja i Pavle Vujisić, voditelj Mića Orlović, članovi grupe Oni i one…
Toliko je Dikan bio popularan da je jedne godine bio maskota Beogradskog maratona, krasio je reklamu za kvas, a bio je i lik na poštanskoj marki.
Poznati strip umetnik Saša Rakezić, poznatiji kao Aleksandar Zograf, u tekstu koji je u „Vremenu“ napisao o „Dikanu“, prisetio se da je u anketi „Politikinog zabavnika“ 1969. godine jedna studentkinja iz Beograda ponosno pričala kako ima dečka koji je „Dikanova slika i prilika“:
– Zove se drugačije, ali zvaću ga Dikan. Međutim, Dikan mi je mnogo naivan. Dobro, tu je stric Vukoje, ali bi Dikan možda u idućim brojevima mogao da malo očvrsne…
Pre 16 godina objavljen je u vidu monografije strip-album „Dikan: Plava špilja“ u izdanju kuće „Everest Media“.
A koliko je Sredanović davnih dana bio vidovit svedoči i jedna od epizoda stripa kada Dikan i Vukoje sreću vizantijskog učenjaka Prokopija. Kada ih učenjak upita kako je kod Slovena organizovana vlast, junaci stripa odgovaraju kontrapitanjem:
„Šta je to vlast?“
Upitani malo preciznije – „Ko vlada u zemlji Slovena?“, odgovaraju s „Niko“, dodajući:
„Najiskusniji i najpametniji Sloveni se skupe i dogovore o svemu što je važno“.
Na konstataciju Prokopija da onda to znači da „Sloveni imaju demokratsko uređenje“, ipak kažu:
„Nije baš sve tako, ponekad su dogovori veoma teški… Ali šta ćete. Takva je demokratija…“
A sve to ilustrovano je slikom kako se slovenski mudraci međusobno svađaju…
Bonus video: Priča o Voltu Dizniju