0
Svaki put kada snimam film u glavi mi je misao da je najgore čudovište čovek. Odlučio sam da nastavim u tom maniru, samo bez "zaštite" mašte i fantazije, istakao je slavni reditelj Giljermo del Toro govoreći o svom novom filmu "Aleja noćnih mora" koji u domaće bioskope stiže 20. januara.
Oskarovac je oduvek opisivao Holivud kao „zemlju sporog ne“, mesto gde je „mogao da umre čekajući da projekat dobije zeleno svetlo.“
– Prirodno stanje filma je da se ne snima – kaže on preko Zoom-a za „The Guardian“ iz svog doma u Los Anđelesu i dodaje:
– Imam oko 20 scenarija koje vučem okolo koje niko ne želi da radi i to je u redu: to je priroda posla. Pravo je čudo kada se bilo šta snimi!
Ipak, Del Toro se etablirao kao vodeći filmski stvaralac fantastike ovog veka, inventivniji od Tima Bartona u poslednje vreme i manje bombastičan od Pitera Džeksona (sa kojim je napisao trilogiju o Hobitu). Od stravične bajke za odrasle „Panov lavirint“ i „Helboja“, do neobične ljubavne priče o lepoti i različitostima „Oblik vode“, koja je osvojila četiri Oskara, Del Toro je majstor nezasite fantazmagorije.
Probudivši se ujutru nakon ceremonije dodele Oskara u martu 2018, kako ističe, našao se u industriji koja je tek prihvatala njegove ideje, i nije još bila baš „zemlja brzog da“.
– I dalje postoje parametri, ali sam sada u mogućnosti da radim ostvarenja koja bi inače prolazila kroz mukotrpniji proces – kaže reditelj.
To uključuje njegov „stop-motion“ animirani „Pinokio“, smešten u Musolinijevu Italiju, koji će premijerno biti prikazan na Netflixu ove godine. Pre toga, tu je „Aleja noćnih mora“, jezivi „noir“ triler koji je prvi od njegovih filmova koji ne sadrži elemente fantazije.
– Svaki put kada snimam film u glavi mi je misao da je najgore čudovište čovek. Odlučio sam da nastavim u tom maniru, samo bez „zaštite“ mašte i fantazije – kaže Del Toro.
Adaptirano prema romanu Vilijama Lindsija Grešama iz 1946. (iako nije rimejk filmske verzije iz 1947. sa Tajronom Pauerom u glavnoj ulozi) „Aleja noćnih mora“ prati promenljivog Stantona Karlajla (Bredli Kuper), koji beži sa mesta ubistva i krije se na karnevalu. Tu se uklapa sa svojom „mutnom“ ekipom: vidovitom Zinom Vidovnjakinjom (Toni Collette) , sporednom zvezdom Moli Kejhil (Rooney Mara) koja provodi smrtonosne doze elektriciteta i Klema Hojtlija (Willem Dafoe) koji je odgovoran za „štrebera“ koji živi u kavezu i jede glave živim kokoškama.
Del Toro je inspiraciju za svoj film umnogome crpeo, uključujući i ženu koja se predstavlja kao hibrid pauka i čoveka, iz sećanja na svoje detinjstvo u Meksiku.
– Predstavu žene pauka sam video kada sam imao četiri ili pet godina. Imam fotografiju brata i mene na maloj konjskoj zaprezi onog dana kada smo je videli. Bio sam sićušan, a utisak koji je ostavila na mene bio je tako jak. Sećam se tačno šta je rekla: „Jao, pretvorena sam u ovo jer nisam poslušala roditelje!“ Znao sam da nije pravi pauk, ali je bila tako uznemirujuća. Karneval u filmu nije magičan, ali je barem iskren u svojoj neiskrenosti. To je prednost koju vidim u odnosu na grad. Ljudi u gradu se pretvaraju da su časni – istiće Del Toro.
Upravo u gradu – da budemo precizniji u Bafalu, Njujorku, simboličnom jezgru korupcije, veštine prevare glavnog lika čine ga superzvezdom. Ovde se takođe susreće sa ličnostima mračnijim od bilo čega što karneval može da izbaci, uključujući i fatalnu psihoanalitičarku koju tumači Kejt Blančet.
Del Toro je imao više neuspeha u filmskoj industriji, od ranog sukoba sa braćom Vajnštajn, koji su iskasapili njegov horor o džinovskim bubama „Mimic“ iz 1997. godine, do trenutka kada je Universal iznenada prekinuo njegovu epsku adaptaciju „At the Mountains of Madness“, te se postavlja pitanje da li je grad prikazan u „Aleji noćnih mora“ analogija njegovim iskustvima u Holivudu?
– To je analogno većini ljudskih poduhvata. Naša sposobnost da budemo brutalni jedni prema drugima je beskonačna, nepravedna i neopravdana. I izgleda da dolazi prirodno. Mislim da smo paradoksalna bića: mi smo najbolje što se dogodilo ovoj planeti i najgore. Nema razloga da se poriče jedna strana. Sposobni smo za apsolutno lepa ljubavna dela i apsolutno brutalna. Ne postojimo u jednom prostoru – ističe slavni reditelj.
Ovo ga navodi da ponovo razmišlja o detinjstvu.
– Kada sam bio mlad gledao sam prave leševe ljudi koji su bili upucani ili su doživeli nesreće. Sigurno život nije ružičast kada odrastate u Meksiku. Postoji ona čuvena, turistička, ali veoma stvarna dihotomija za mene kao Meksikanca, gde su pojam života i smrti kao predstojeće sudbine spojeni u jedan koncept – seća se Del Toro.
Kao Meksikanac, takođe je morao da se bori sa američkom administracijom koja nije krila svoje neprijateljstvo prema ljudima poput njega. Nešto više od godinu dana nakon inauguracije Donalda Trampa, Del Toro je svoj govor povodom primanja Oskara započeo sa tri ključne reči „Ja sam imigrant“ – a zatim je nastavio da tvrdi da je „najvažnija stvar koju naša umetnost i naša industrija treba da radi jeste da izbriše linije. To treba da nastavimo da radimo kada nam svet kaže da ih produbimo.“
Bio je to inspirativan govor koji je odgovarao filmu „Oblik vode“ četvoro autsajdera (gluvonema lokalka, njena afro-američka koleginica, gej komšija i vodeno čudovište) pobeđuju fašističkog pukovnika u Baltimoru okupanog u boje hladnog rata, kao što je Francoist, general pobeđen u „Panovom lavirintu“ i duh Španskog vojnika na kraju horora „Devil’s Backbone“.
Ali „Aleja noćnih mora“ nije film rađen iz nade ili lečenja. Uprkos tome što je smeštena u 1940-te, ona je nepogrešivo proizvod našeg vremena.
– Sto posto – slaže se Del Toro, koji je opisuje kao priču o „usponu lažova“ koji „stremi onome što misli da je uspeh, pa je zbog toga neprestano gladan“.
U filmu nema ni traga romantike.
– Ovo su veoma mračna vremena. Za publiku, moja ostvarenja čine filmografiju. Ali za mene je to biografija. U zamenu za dva sata, dajem vam tri godine svog života. Neka ta dva i po sata bude, u slučaju „Aleje noćnih mora“ užasno dugo vremena koje ćete provesti u društvu pohlepnog, lažljivog protagoniste koji ne uspeva da postigne bilo kakvo razumevanje o sebi do poslednjih minuta – kaže i dodaje:
– Nije iznenađenje gde Stanton završi. Poneta je u načinu na koji završi tu gde završi. Niko ne gleda Isusovu životnu priču i usput navija da on ne završi na krstu. Ne gledate Edipa i pritom se kladite da neće završiti u krevetu sa majkom. Neminovna sudbina će se desiti. U tome leži moć i težina ovakvog filma! Sudbina je zbir vaših izbora. Ne postoji kazna, tarot ili loša sreća u onome što se dešava Stantonu. Svako ko ne želi da se suoči sa gorkom pilulom u drugom poluvremenu, savetujem mu da juri ka izlazu. Publika koja nije zainteresovana za intuiciju je veoma pozvana da ne ostane – u svom maniru zaključuje Giljermo del Toro.
Bonus video: Džodi Komer intervju za Nova.rs