0
Američka kantautorka Gilijan Velč će virtuelnu dodelu nagrada Gremi, zakazanu za 15. mart, najverovatnije pratiti sa kauča u svom domu u Nešvilu, istog onog na kom je snimila album "All The Good Times Are Past And Gone", nominovan u kategoriji za najbolje folk izdanje.
Novi album Gilijan Velč, snimljen bukvalno u dnevnoj sobi, u jeku pandemije koronavirusa u aprilu prošle godine, u saradnji sa njenim partnerom Dejvidom Roulingsom, ne samo što je nominovan, nego važi i za jednog od favorita, time pre što ove godine u konkurenciji nema Boba Dilana sa odličnom pločom „Rough And Rawdy Ways“. Dilan donekle ima veze sa albumom Velčove i Roulingsa, jer su na njemu dve njegove pesme: „Señor“ i „Abandoned Love“.
Album, sastavljen od obrada, otvara stari bluz Elizabet Koten „Oh, Baby It Ain’t No Lie“, a tu je i pesma „Hello in There“ Džona Prajna, dirljiva posveta voljenom kantautoru preminulom u aprilu prošle godine, u vreme kada su Velčova i Roulings snimali. Glavni vokal u obe je Velčova, a u pesmama gde ona peva, kako je naveo jedan kritičar, „album jednostavno prodiše“.
Ceo „All The Good Times“ snimljen je svedeno, u opuštenoj atmosferi, kroz mikrofone zakačene za stočić u dnevnoj sobi. Kada je snimanje završeno i kada su ubedili lokalnu firmu da im odštampa vinil u ograničenom tiražu, Velčova je sama lepila omot na kuhinskom stolu. Ti primerci rasprodati za 48 sati. Velčova je bila iznenađena što je album uopšte nominovan za Gremi, ali dodaje, u razgovoru za „Indipendent“, da je „sve sa snimanjem i objavljivanjem ove ploče bilo izvan normalnog“. To nije prvi put da je nominovana za ovu nagradu. Prvi put je to bilo pre 25 godina, sa njenim debi albumom „Revival“.
Blugras stil, akustični instrumenti, devojka koja je početkom devedesetih godina 20. veka ranije došla iz Los Anđelesa. Velčova priča da su je nešvilski muzičari tada odgovarali od toga da ga uopšte snimi i pitali je „ko će da joj svira električne gitare“. Ploča je postigla senzacionalan uspeh. Nije osvojila Gremija te večeri, jer je tu bio i Brus Springstin sa albumom „The Ghost of Thom Joad“, ali se najavila kao talenat, a danas, kada se lako oseti njen stil u spoju bluz, folka i kantrija, važi za jednu od najznačajnijih živih američkih kantautorki.
Malo pre nego što su Velčova i Rouling snimili „All The Good Times“, u martu prošle godine tornado je napravio haos u Nešvilu, u naletu je poginulo petoro ljudi, a čuveni studio „Vudlends“ koji su njih dvoje držali dve decenije ostao je bez krova. Uspeli su da spasu 48 demo snimaka koje je Velčova uradila između albuma „Time (The Revelator)“ (2001) i „Soul Journey“ (2003), sredili su ih i nameravaju da ih objave kao trodelno izdanje „Boots No 2: The Lost Songs“ u julu, novembru i decembru. Sa novim, kućnim albumom i tim izdanjem okončana je i deceniju duga diskografska pauza Gilijan Velč. Znači li to da je i novi album sa autorskim pesmama na pomolu, pitala je novinarka britanskog lista Leoni Kuper. Po odgovoru bi se reklo i da i ne. Velčova objašnjava da njen proces pisanja pesama spor.
„A da li sedim ovde sa sveskom punom pesama o svemu kroz šta je ljudska vrsta prošla u godini za nama? Ne. Ali imam novih pesama, i Dejvid i ja smo ih pisali…“, kaže.
Za kreativni par još od kasnih osamdesetih, snimanje „All The Good Times“ bio je način da se izbore sa mnogim teškim stvarima kroz koje su prošli tokom godine.
„Ceo način na koji se nosim sa svetom, svojim životom i sobom je vezan za stvaranje muzike i to je razlog što smo snimili ploču ‘All The Good Times’. Dejvid i ja uopšte nemamo drugog način da prebrodimo sve što se dešava drugačije do kroz muziku. Ako držite umetnike podalje od njihove umetnosti, jednostavno počnemo da ludimo“, priča kantautorka.
A te teške stvari o kojima priča nisu samo korona i izolacija. Džastin Tauns Erl, sa kojim je Velčova išla na mnoge turneje, pronađen je mrtav posle predoziranja u stanu u Nešvilu. Ona i Roulings prijatelji su i sa Džastinovim ocem, muzičkom legendom Stivom Erlom. „Dejv ga je pozvao odmah čim smo čuli. Bilo je to baš teško vreme za sve. Mračno, puno pitanja i depresivno“, kaže.
Velčova se, osim što piše svoje pesme, intuitivno kreće po tradicionalnoj muzici. Njen glas stigao je do miliona slušalaca i preko muzike za film „O, brate gde si?“ braće Koen. Ona tu peva „Didn’t Leave Nobody But The Baby“, rame uz rame sa velikim imenima kantrija Emilu Haris i Alison Kraus, a onda i gospel „I’ll Fly Away“.
Velčova je sa braćom Koen sarađivala ponovo 2018. kada je, zajedno sa Roulingsom, napisala „When A Cowboy Trades His Spurs For Wings” za njihovu vestern antologiju „Balada o Basteru Skragsu“ i sa tom pesmom bili su nominovani za Oskara.
Jednu od njenih najpoznatijih pesama „Everithing is Free“, inspirisanu „zloglasnim“ Nepsterom, u vreme kada se muzika preselila na internet obradile su Fibi Bridžers, Kortni Barner i Silvan Eso. Godinama pesme Gilijan Velč nisu mogle da se čuju na platformama za strimovanje muzike, ali je na kraju i ona poklekla tome.
„Mislim da su ljudi osetljiviji na bolji kvalitet nego što sebi to hoće priznaju. Pustite ploču i pogledajte šta se dešava! Pogledajte da li se smejete ako vam se ne smeje. Vidite da li ćete početi da plešete po kući jer prosto ne možete da odolite. To se ne dešava na digitalnim platformama“, misli ona.
Da li će „All The Good Times Are Past And Gone“ biti nagrađen Gremijem zavisi od toga kako će pasti još četiri karte: u konkurenciji su Boni Lajt Horsmen sa istoimenim albumom, „Songs for Our Daughter“ Lore Marling, „Saturn Return“ The Secret Sisters i još jedan adut – „Thanks for the Dance“ Lenarda Koena.
