Naša umetnost nema nikakvu vrednost na Zapadu. Ono što je kod nas vrh vrhova, to u Parizu ili Londonu ne znači ništa. Svako skuplja svoje ili internacionalne izvikane stvari. Što se tiče sistema, on postoji, samo trebamo da budemo ažurni i da svaku krađu prijavimo, kaže za Nova.rs istoričar umetnosti Nikola Kusovac.

Početkom novembra ministarka kulture Maja Gojković je otkrila da su pronađena ukradena umetnička dela iz Srbije, jedan bodež iz Muzeja primenjenih umetnosti i zlatan sat Patek Filip koji je pripadao nekadašnjem predsedniku Jugoslavije – Josipu Brozu Titu. Čuveni luksuzni sat je nestao pre više od 10 godina u Muzeju Jugoslavije, dok je bila aktuelna izložba satova koje je predsednik Tito dobijao na poklon i slagao ih u kolekciji. Nakon više od decenije, sat se pojavio na redovnoj aukciji u Hong Kongu i ona je odmah obustavljena, zahvaljujući direktorki Muzeja Jugoslavije – Nedi Knežević, koja je alarmirala ceo slučaj. Pronađeni ukradeni bodež je nestao iz Muzeja primenjenih umetnosti, i trenutno se vodi postupak protiv jednog od počinioca tog krivičnog dela.

Kakva je generalno situacija sa našim umetninama i artefaktima koji su ukradeni? Gde oni završavaju?

Istoričar umetnosti, Nikola Kusovac, kaže za Nova.rs da naši artefakti i dela nemaju velike vrednosti u svetu.

– Naša umetnost nema nikakvu vrednost na Zapadu. Ono što je kod nas vrh vrhova, to u Parizu ili Londonu ne znači ništa. Svako skuplja svoje ili internacionalne izvikane stvari. Što se tiče sistema, on postoji, samo trebamo da budemo ažurni i da svaku krađu prijavimo. Ako je značajna stvar, policija predaje predmet Interpolu. Nijedna aukcijska kuća neće kupiti ono što je kradeno i što se traži. Svi beže od toga, jer to košta i to je bačena para. Sve je uhodano, ali je problem pitanje ažurnosti. U slučaju sa Titovim satom, čim se naša ministarka pojavila, odmah su zaustavili aukciju. To pokazuje da sistem funkcioniše čim imate dokaze, jer je krađa bila prijavljena. Unikatan je sat Patek, zna se da je pripadao Josipu Brozu.

Kusovac dodaje da je naša najveća nevolja sa arheologijom.

– Pojavljuju se divlji arheolozi, ima ih jako mnogo i oni znaju da naprave štetu. To je nešto što nije evidentirano, oni izvade iz zemlje nalaze i odnesu. I sad vi ne možete ni da dokažete. Ja sam imao pre tridesetak godina jedan slučaj koji me dosta potresao, ali nisam naišao na podršku. Pojavila se na “Sotbiju” jedna slika našeg velikog ikonopisca Longina, koji je vezan za Kosovo i Metohiju. To su ikone iz Velike Hoče. Imao sam podatke za to, ali nisam imao dokaze da su u pitanju kradene slike. Nije bila evidentirana kod nas i onda ne možete ništa da uradite. Možete samo da kupite. Nije bila velika cena, oko 15 hiljada funti. Ali tadašnja ministarka kulture Nada Popović Perišić nije bila zainteresovana. Mora se napraviti fond pri Ministarstvu kulture za otkup značajnih klturnih dobara koja se pojave na svetskim prodajama.

Arheolog iz Narodnog muzeja, dr Adam Crnobrnja, kaže za Nova.rs da mi ne znamo šta nam sve od nalaza izađe iz zemlje.

– Povremeno saznamo sa zatvorenih foruma, ali mi nažalost samo posredno vidimo da je negde nešto iskopano. Nama nije najveći problem nestanak predmeta, već uništavanje arheološkog konteksta, da bi se do tih predmeta došlo. To vam je kao da iz knjige iscepate dve-tri strane, a pritom razbacate 70 posto ostalih strana. Nama uništiše arheološke lokalitete. To se kod nas dešava na dnevnom nivou. Postoje ljudi koji se uglavnom organizovano bave prekopavanjem arheoloških lokaliteta. Oni su uvezani u lanac preprodaje i iznošenja. Ono što mi ne znamo kako nestaju veliki kapitalni nalazi. Jedan od indikatora je bio kada je ukradena rimska Stela prošle godine. Mi smo je registrovali po pozivu, nestala je u roku od 24 časa. Međutim, pošto smo uspeli da je snimimo, lopovima je bilo jasno da ona ne može da bude prodata. Zato su je ostavili na nekom šumskom putu. Ali kako se iznese iz zemlje nešto što je teško 400-500 kilograma, ja zaista ne znam.

Crnobrnja dodaje da ima više nivoa prodaje arheoloških nalaza.

– Najniži nivo je prodaja preko neta, preko E-baya, Amazona… To šalju poštom, međutim, sve je bolja saradnja sa carinom i poštom, tako da se relativno veliki broj tih pošiljki zaustavi. Međutim, to su sitni predmeti. Sa druge strane, imamo organizovani kriminal, gde se vrednije stvari probiraju, katalogizuju i idu za sigurne kupce kroz Srbiju. Mi smo poslednjih godina sve češće zemlja tranzita, gde prolaze predmeti sa Bliskog istoka. Kada austrijska ili nemačka policija nađe manje predmete kod naših državljana, oni nam to preko Ministarstva spoljnih poslova bez problema vrate. Međutim, kada su u pitanju vredniji predmeti, oni vam traže da oni potiču baš iz Srbije, što je tehnički nemoguće.

Bonus video: Umetnik koji je oduševio svet svojim realističnim crtežima