Frustrirajuće je razmišljati o ovom filmu, a biće i pisati. "Saint-Omer" na filmskom barometru Metacritic trenutno ima ocenu 93/100. To ga svrstava među najbolje ocenjene filmove ove godine od strane svetske kritike, a i "Srebrni lav" na ovogodišnjoj "Veneciji" nije mala stvar. Nažalost, ja ništa od razloga za tako visok rejting nisam prepoznao u ovom filmu koji će za većinu gledalaca biti frustrirajuće iskustvo i za gledanje.
FAF28: SAINT-OMER (2022, r. Alice Diop)
Radnja je relativno jednostavna. Rama, tamnoputa francuska spisateljica i predavačica („ženskih studija“) odlazi u gradić Saint Omer kao u turističku vizitu (što bi moglo biti implicirano naslovom), a zapravo na suđenje Laurance, mladoj Francuskinji senegalskog porekla, koja je ubila svoju petnaestomesečnu ćerku tako što je ostavila na obali mora i prepustila sudbini. Skoro čitav film, sem par uvodnih scena koji nam otkrivaju Ramin prigušen i nevedar odnos sa majkom, odvija se u sudnici i mi, kao i Rama i ostali svet u sudnici slušamo svedočenja Laurance i drugih ljudi. Slušamo i slušamo, u statičnim kadrovima, koji tek povremeno pokažu još po nekoga ko sluša ili postavlja pitanja.
Čitav film je usmeren na to da objasni komplikovane okolnosti ovog slučaja koji „očiglednu krivicu“ pretvaraju u vrlo kompleksnu studiju muško-ženskih odnosa, majčinstva, postkolonijalne frustracije, frustracije tradicijom izvorne domovine… Na sve to Laurance je studentkinja filozofije (Vitgenštajn je bio predmet njenog izučavanja) koja na vrlo osoben način barata jezikom i čini da ona sama povremeno deluje kao da joj manjka artikulacije usled slabe mentalne snage, a čas kao da se usled visoke inteligencije igra sa svima u sudnici.
Pri tome Guslagie Malanada koja je igra izgleda kao zamrznut vulkan, zverski podmuklog pogleda ispod koga čuči okean bola. Ne znam da li je za gledaoca nagrada ili kazna što smo morali samo da je gledamo kako stoji i priča.
I dok ta priča, kao što vam je do sada verovatno jasno, deluje zanimljivo za deset (zanimljivijih) filmova (od ovoga), onaj deo priče koji se tiče Rame i koji pokušava da se metaforično nadoveže je mlak i neubedljiv. Rama je trudna, za nju je, očigledno, stres sve čemu svedoči na ovom suđenju, ali u trenutku kada sam ja pomislio da je ona pronikla u zlu igru koju igra Laurance (kada im se pogledi sretnu i Laurance lukavo osmehne), ona zapravo prolazi kroz nekakvu katarzu, koja rezultira mirenjem i harmonijčnijm odnosom sa majkom.
Zbog svog koncepta, činjenice da fikciju tretira kao dokumentarac (Diop stiže iz tog miljea), „Saint Omer“ testira gledaočevo strpljenje da bude „zarobljen“ u sudnici i tera nas da zamišljamo, umesto da gledamo, što su možda progresivni filmski kvaliteti koje ćete vi ceniti. Ja ne.
OCENA: 5/10
Bonus video: 24 Minuta Zabranjeni snimci Filmskih Novosti
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar