Francuska u sveopštem mulju i žena kojoj se podmeću muke non-stop: Kritika "Prekovremenog rada"

"A plein temps" je film čijoj direktnosti, pa i naivnosti, i relativno diskutabilnoj verovatnosti, ne smemo da se smejemo. Jer, to je film koji stoji na pravoj strani istorije, koji se bori za radnike, i to one vredne i bespomoćne u ovim vremenima skriveno-robovlasničkog kapitalizma (o, ne, ne preterujem, mili libertarijanci), koji pokazuje nemilosrdnost vremena u kojima smo otuđeni od lične i sindikalne solidarnosti i prepušteni sami sebi. A tamo, "gde cveta cveće", je još i gore. Sada bi bilo dobro da kažem da je "A plein temps" na sve to i neočekivano dobar film.

Gravel u fokusu čitavog filma drži Julie (Laure Calamy), koja je nekada radila u marketingu, a sada radi kao šefica spremačica u nekom luksuznom hotelu, jer "niko joj je ne odgovara na poslate CV-ijeve za bolji posao". Ona je razvedena, bivši muž živi daleko, ima dvoje dece i nikoga svog. Stara komšinica joj sve nevoljnije čuva decu, koju viđa "kasno noću" kad ustaje i sprema se za posao, pošto živi "malo van Pariza", i "kasno noću" kada se vraća s posla. Na svu tu redovnu tenziju, Julie trenutno čeka intervju za posao u branši, ali, avaj, Francuska je u još jednom mulju sveopšteg štrajka usled čega ne radi vozovi, autobusi, čak ni taksisti.https://www.youtube.com/watch?v=nY8tQ_J2QTE"A plein temps" ("Prekovremeni rad") je, poput onog Tykwerovog remek-dela, "Lola rennt", film u kome naša Julie sve vreme juri, na posao, s posla, na intervju, kući, u prodavnicu, gura se i snalazi od tačke A do neke sledeće, sa sve manje novca na raspolaganju, ali voljna i raspoložena da deci za rođendan priredi trampolinu... Gravel joj vrlo lepo, bez milosti i u granicama realnih očekivanja, podmeće muke non-stop. Empatije i razumevanja za nju je malo, pa i ona sama u tim okolnostima nije baš esencija kolegijalnosti u tretiranju drugih, očigledno i sama nagrižena "dog eat dog" svetom. Film je serija običnih dešavanja napumpanih tenzijom usled vremena koje neprekidno nestaje u obilatim količinama. Usled neprijatnog i součavajućeg osećaja da i mi sami, u manjoj ili većoj meri, živimo Juliejin život gde god da živimo, jer svet je danas takav. Skliznuo iz socijalizma u šta god da je ova nakaradnost koja nas preprodaje dok god dišemo i očekuje da se radujemo samo onim stvarima koje možemo da platimo."A plein temps" je ogledalo naših dana. Život srozan na ubrzanu potrošnju dodeljenih minuta u kome ne samo da nema radosti, nego ni sekunde da uhvatimo dah. On "radi posao" u ovim vremenima. I radi dobro. Opsujte i diž'te se!OCENA: 8/10Bonus video: Braća Limijer tvorci prvih filmova

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortibracalimijeram-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3237179"]