0
Potpisnici otvorenog pisma, među kojima su i Šarlota Rempling i Karla Bruni, u kojem brane Žerara Deperdjea, optuženi su za stavljanje glumca iznad zakona i izazivaju zgražavanje mnogih.
Otvoreno pismo potpisalo je 56 istaknutih ličnosti u odbranu glumca Žerara Depardjea, koji je optužen za silovanje i seksualno uznemiravanje, a u kojem se sugeriše da je filmski div žrtva “linča”, izazvalo je ogorčenje u Francuskoj, piše Gardijan.
Kritičari optužuju potpisnike, među kojima su britanska glumica Šarlota Rempling, bivša prva dama Francuske Karla Bruni i bivša partnerka Depardjea Kerol Buke, da ga stavljaju iznad zakona i pokušavaju da uguše glasove pokreta #MeToo.
U pismu pod naslovom “Ne brišite Žerara Depardjea”, koje je objavljeno u listu „Le Figaro“ u ponedeljak, tvrdi da je zvezda, koja je napunila 75 godina u sredu, žrtva “reke mržnje”.
Prošle nedelje, francuski predsednik Emanuel Makron izazvao je bes braneći Depardjea nakon što su u dokumentarcu “Depardje: Pad čudovišta” prikazani snimci glumca tokom posete Severnoj Koreji 2018. godine, kad iznosi nepristojne komentare o ženama, seksualno uznemirava prevoditeljku i izgovara neprimerene komentare o detetu u konjušnici.
U novom pismu glumac se brani i ovim rečima: “Žerar Depardje je verovatno najveći od svih glumaca. Kada napadate njega na ovakav način, napadate umetnost. Svojom glumačkom genijalnošću, Žerar Depardje doprinosi umetničkom sjaju naše zemlje.”
Spisateljica Samira Sedira reagovala je ljutito na sugestiju poznatih ličnosti iz pisma da je umetnost važnija od dela u listu „Liberasion“:
– Nisam bila svesna da Žerar Depardje predstavlja umetnost u Francuskoj. Važno je podsetiti njegove branioce da je on pre svega čovek, građanin, pojedinac odgovoran za svoje postupke.
Berenis Amidi, profesorka na Univerzitetu Limijer Lion, rekla je za France Info da pismo dokaz da “francuski filmski radnici pokazuju kulturnu izuzetnost, odbijajući da razmotre dela umetnika kao nasilje i osude ih”:
– Kao da postoji namera da se utišaju glasovi žrtava onim koji imaju snažan medijski odjek. Ti drugi poriču i diskredituju te reči žrtava. Mera vrednosti je jasna – životi žena koje tvrde da su žrtve Depardjea kao čoveka, ništa ne vrede u poređenju s vrednošću Depardjea kao umetnika, a osuditi postupke te osobe znači napadati umetnost… Po njima obični zakoni ne važe za umetnike.
Aktivistkinja Emanuela Donkur iz grupe #MeTooMedia izjavila je da je „tužna“ i „zgrožena“ pismom, ali, takođe, da razume što se prijatelji Žerara Depardjea osećaju prisiljeno da ga brane.
– Ljudi koji to rade su naši prijatelji, naši očevi, naši muževi, komšije, kolege, oni koje poznajemo – rekla je Donkur.
Ženevjev Selije, profesorka studija filma na Univerzitetu Montaigne u Bordou, izjavila je za „Hafington post“:
– U Francuskoj, umetnički talenat znali moć koja ne postoji nigde drugde. Imamo utisak da je religija umetnosti zamenila religiju, sa željom da se određeni pojedinci stave iznad drugih. Oni koji tvrde da su napadnuti su mali ljudi, tehničari, šminkeri, kostimografi, mlade glumice … Oni koji nemaju društvenu moć.
Depardje, koji je snimio više od 200 filmova i televizijskih serija, optužen je za silovanje u decembru 2020. godine nakon što je glumica Šarlot Arnu, kćerka jednog od njegovih prijatelja, tvrdila da ju je napao u dva navrata 2018. kada je imala 22 godine. Od tada ga je više od deset žena optužilo za seksualno uznemiravanje i napade. Istraga se nastavlja.
U otvorenom pismu magazinu „Le Figaro“ u oktobru, glumac je negirao sve optužbe, tvrdeći da je svaki susret sa Arnu bio uz njenu saglasnost. Ocenio je i da je žrtva linča koji mediji orkestriraju i napisao:
„Nikada, ali baš nikada, nisam zlostavljao ženu.“
U utorak je Depardje pohvalio pismo podrške i nazvao potpisnike hrabrima. Dodao je za RTL da mu je sadržaj pisma bio poznat pre objavljivanja, ali je insistirao da nije tražio da se napiše.
Prošle nedelje, Makron je rekao da je Depardje postao meta „lova na veštice“, dok je njegova porodica osudila „neviđenu zaveru“ protiv njega. Aktivisti za ljudska prava osudili su njegove komentare kao „uvredu“ svim ženama koje su pretrpele seksualno nasilje, a među kritičarima je bio i njegov prethodnik Fransoa Oland.
Francuski ministar kulture Rima Abdul Malak izjavila je da je Depardje osramotio Francusku svojim komentarima o ženama i devojčicama u dokumentarcu, i da je u toku postupak kojim bi mu se oduzelo državno odlikovanje – Legija časti.
Nije prvi put da su poznate francuske ličnosti kritikovane od kad se „rodio“ pokret #MeToo. Upravo su neke od njih taj pokret tumačile kao američki seksualni puritanizam.
Godine 2018. francuska filmska legenda Katrin Denev izazvala je žestoku reakciju kada je osudila kampanju #MeToo protiv seksualnog uznemiravanja kao „lov na veštice“ protiv muškaraca. Ona i oko 100 drugih žena potpisale su otvoreno pismo koje je napalo novi „puritanizam“ nakon optužbi da je holivudski producent Harvi Vajnstin seksualno napao desetine žena. Pismo kao da je poručilo da bi muškarci trebalo da imaju „slobodu da uznemiravaju“ žene, koje uvek mogu reći – ne.
Svađa oko reditelja Romana Polanskog, koji je priznao da je izvršio silovanje maloletnice 1977. godine, ponovo se rasplamsala 2020. kada mu je dodeljena nagrada Cezar za najboljeg reditelja, francuski pandanu Oskaru. To je izazvalo proteste i bojkot glumice Adel Enel i rediteljke Selin Sijama. Domaćica ceremonije Florans Foresti nije se vratila da zatvori događaj, rekavši da je „odvratna“.
Godine 2011, hapšenje Dominika Stros-Kana, šefa Međunarodnog monetarnog fonda i velike nade socijalista za predsednika, u Njujorku, gde je optužen za pokušaj silovanja sobarice u hotelu, izazvalo je još jednu reakciju zbog u“manjivanja silovanja“ i seksizma vodećih francuskih mislilaca.
Dok je bivši ministar Žak Lang predložio da Stros-Kan bude pušten uz kauciju jer „niko nije umro“, novinar i filozof Žan-Fransoa Kan odbacio je slučaj kao „troussage de domestique“ (“komplet za sluge”), frazu koja podseća na francuske aristokrate koje imaju nepristanak sa slugama. Krivične optužbe su povučene protiv Stros-Kana, a on se vansudski nagodio sa sobaricom.
Bonus video: „Probudi se“ – Zona Zarić o slučaju Depardje i moralu Legije časti
