Foto-istorija: Slučaj profesora Nižetića

Kultura 25. okt. 202107:47
Podeli:
Dr Zdravko Nižetić Foto: Privatna arhiva

Pre tri godine u transplantaciji rožnjače tek rođenom Aleksandru iz Niša ne samo mediji prepoznali su “podvig srpskih lekara” i videli nešto “malo više od čuda”. Kroz  “operaciju o kojoj priča ceo region“ tada su ginekolozi i oftalmolozi KC Niš kao i njihove kolege sa Klinike za očne bolesti KC Srbije i Dečje klinike iz Tiršove doživeli “pet minuta slave”. 

Brzopleto katkad pomislimo da istorija počinje od nas. Veliko ime, ne samo, srpske oftalmologije decenijama je ćušnuto u stranu.

Dr Zdravka Nižetića međutim možete da pronađete u gotovo svim svetskim priručnicima keratoplastike,  britanskim, nemačkim i drugim  enciklopedijama.

Tabela za proveru vida

Presađivanje “oka sa mrtvaca”

Na sajtu Kliničkog centra Srbije piše: uvođenjem keratoplastike u kliničku praksu Dr Zdravko Nižetić postaje svetski priznat i poznat. U enciklopediji Hrvatskog leksikografskog zavoda nešto su detaljniji: osnovao je i vodio Očno odeljenje u Nišu  i Beogradu.

Prve misli o keratoplastici došle su mi u Nišu, ali to je bio neostvariv san, kada je bio davaoc, nije bilo gosta  – čitam  u  Nižetićevim dnevničkim beleškama. Dobio sam ih od Ljiljane Marjanović, Nižetićeve ćerke, nekada pedijatra Doma zdravlja Voždovac. 

“Vreme” je tih 30-tih pisalo o uspešnom presađavanju “oka sa mrtvaca”. “Kada sam posle 24 sata, koje sam proveo na “belom hlebu”,  skinuo zavoj i video da transplantat leži u svom ležištu, sjajan, kao da je kaplja ulja, mojoj sreći nije bilo kraja” – zapisao je dr Nižetić. 

Pozvan je pre skoro sto godina na Kongres u Hajdelberg da prikaže prvi poznati slučaj uspele transplantacije rožnjače u Evropi. Nešto kasnije 1934. dobija poziv da na Očnoj klinici u Minhenu pred profesorima izvrši jednu transplantaciju rožnjače. 

Srbija zove

Sedmog jula 1919. završio je studije medicine na Karlovom univerzitetu u Pragu. Mogao je da bira: Insbruk, Zagreb, Split… Nije se obazirao na svoje želje i planove već kada su mu u praškom poslanstvu Kraljevine SHS rekli da Srbija nema lekara krenuo je pravo za Beograd – pričala mi je dr Ljiljana Marjanović .

U Beogradu sreće i dr Lukšića Matkovića, zagrebačkog primarijusa, koji je takođe stigao u Srbiju zbog nedostatka lekara. Dolazi na odeljenje dr Đorđa Nešića, koji je bio demobilisan. U Berlinu stiče zvanje specijaliste za očne bolesti. Odbija poziv da ostane kao i da nastavi karijeru u Zagrebu.

Dr Đorđe Nešić Foto: Wikipedia

Hteo sam da spustim sidro u Beogradu, da se stabilizujem. Verio sam se,  oženio i želeo da ostvarim akademsku karijeru. Po povratku sa svadbenog putovanja sustiže ga “zbog potrebe” – iako nije bio državni pitomac – “prekomanda”: Niš. Biće šef Očnog odeljenja u Nišu. Dr Nešić  koji je postao prvi profesor oftalmologije na Medicinskom fakultetu, prstom nije mrdnuo da zadrži darovitog kolegu pravdajući taj potez napredovanjem jer Nižetić dobija “šefovski položaj”.

Sagnuo sam šiju i progutao Niš

Degutiran, videvši da se svi moji planovi ruše, znajući da mi je nemoguće podneti ostavku, o ostati u Beogradu za tuđ račun (tastov), pošto sam već bio oženjen, sagnuo sam šiju i teška srca progutao – Niš,  piše Nižetić.

Njegov pokušaj da se ipak vrati u Beograd isti professor, potonji akademik branio je objašnjenjem da Nižetiću sa tako “visokim položajem“ šefa Odeljenja u Nišu ne priliči da bude asistent. U tom gradu Nižetić je dugo godina bio jedini očni lekar. 

Očekivanu i priželjkivanu univerzitetsku karijeru nije ostvario. Govorio je kao  i dr Nešić ruski ali i nemački, češki, italijanski, francuski, latinski, grčki. U Srbiji dr Nižetić nije mogao da bude ni asistent. Njegova iznenadna “prekomanda” bilo je zapravo čišćenje prostora za asistentsko mesto mladoj prijateljici njegovog šefa i profesora.

Optotip

Slepi kod očiju 

Nije prošao ni na konkursu za mesto docenta za okulistiku. Prijava mu je vraćena jer se navodno “dockan javio”. Nižetić iz Niša Dekanatu i Rektoratu šalje potvrdu da se blagovremeno prijavio. Rektorat traži od dekana izjašnjenje jer je uhvaćen u nečasnoj radnji. Famozni  dekan u isto vreme i referent izbora i profesor bio je sam šef Katedre za okulistiku dr Đorđe Nešić.

Krajem 30-tih raspisan je Konkurs za vanrednog profesora Oftalmologije. Nižetića kolege nagovaraju da konkuriše. Upozoravao ih je da pored Nešića neće proći, koji je referisao sasvim negativno o Nižetićevim radovima, iako je  priznao da nije imao vremena da ih pročita. Tako je jedan od najpoznatijih oftalmologa u svetu drugi put svečano propao na Medicinskom fakultetu u Beogradu.

Pod teretom iracionalne sujete veliko ime ostaje slepo kod očiju. Ono što Nešić nije hteo da vidi uočili su u Nemačkoj. Nižetić 1939. u Frankfurtu dobija titulu dr med. habil. Iz Zagreba 1943. nude mu mesto profesora.  Nižetić taj poziv odbija.

Ukaz kralja Aleksandra

Ukazom kralja Aleksandra dr Zdravko Nižetić 1932. postaje šef drugog Očnog odeljenje državne bolnice u Beogradu. Uspeo je da obezbedi kredit za izgradnju nove zgrade u Višegradskoj 22. Ta zgrada, ustanova bila je njegov ponos i ljubav. Konstruisao je i originalne oftalmološke instrumente koji su se proizvodlili u Berlinu, Beogradu i Zagrebu.

Penzionisan je 1945. Dve godine kasnije prihvata poziv za vanrednog profesora Medicinskog fakulteta u Zagrebu. Nekoliko meseci kasnije umire. 

Nižetići su ugledna familija s Brača gde je Zdravko rođen. Pored ćerke Ljiljane Marijanović, imao je i sina Branka, eksperta Svetske zdravstvene organizacije kao i  drugu ćerku,  Vesnu, koja je živela  u Zagrebu. 

Okružna bolnica u Nišu Foto: Wikipedia

Pod Nešićevim plaštom prećutkivanja

Prof dr Zdravko Nižetić ni u Nišu ni u Beogradu, nema  ulicu, niti Odeljenje, nagradu koja bi mogla i morala da ponese njegovo ime. Pre više godina obratio sam se i prof. dr Zoranu Radovanoviću, doskorašnjem direktoru KC Niš, s predlogom da Očno odeljenje, ulica ili bar sokače u Nišu ponese ime dr Zdravka Nižetića. 

Radovanović široj javnosti poznat je kao učesnik jedne od prvih konferencija za štampu u Palati Srbija povodom Covida 19. Tada je na pitanja novinara odgovarao kao Bora Todorović u “Diplomcima”, tražeći svaki čas vazduh. Na moje pitanje, sugestiju, molbu dr Radovanović, danas državni sekretar, ostao je nem.

Pre skoro sto godina za mnoge je dolazak kod dr Nižetića bila jedina šansa da ponovo vide svet oko sebe. Pacijenata od Srbije do Nemačke, Indije .. Njegovo ime međutim u Srbiji i danas ostaje pod Nešićevim plaštom prećutkivanja. Kada će da progledaju oni koji vide?

Bonus video:

Nova.rs na snimanju serije „Vreme zla“

Komentari

Vaš komentar