0
Filmska industrija je potpuno blokirana vanrednim stanjem usled pandemije Covid-19, a anketa koju je sprovela Srpska filmska asocijacija (SFA) pokazala je da procenjeni gubitak anketiranih firmi zbog obustave rada tokom samo tri nedelje u martu iznosi 9,6 miliona evra.
Sa ciljem da ustanovi preciznu “zdravstvenu” sliku sektora audiovizuelne produkcije Srpska filmska asocijacija pokrenula je anketu koja je obuhvatila uzorak od 130 firmi, od kojih je 25 članova SFA.
Izveštaj, koji je na sajtu LinkedIn.com objavila izvršna direktorka SFA Milica Božanić, reflektuje mišljenje 53 odsto firmi i 47 odsto preduzetnika, među kojima je najviše scenografa i produkcijskog osoblja.
Anketa je obuhvatila 40 firmi iz produkcije, 12 distributera i osam prikazivača.
Za većinu anketiranih firmi (73 odsto) otkazani su svi poslovi i njihov procenjeni gubitak za tri nedelje u martu iznosi 9,6 miliona evra, a od toga nešto više od polovine (4,9 miliona evra) su gubici 20 anketiranih firmi u oblasti distribucije i prikazivaštva.
U realnosti ova cifra je, smatra Božanić, barem tri-četiri puta veća ako se pogleda ceo sektor van anketiranog uzorka.
Nešto malo više od 20 odsto firmi odgovorilo je da su zadržali posao u istom obimu i da organizuju posao od kuće ili na daljinu.
To se odnosi na postprodukciju, produkciju animiranog sadržaja, pripreme projekata planiranih za snimanje na leto, priprema projekata za konkurse i slično.
Milionski gubici će se nastaviti, jer 60 odstofirmi očekuje da će u periodu april-jun biti bez ikakvih prihoda, dok još 27 odsto njih očekuje da će im pad prihoda biti veći od 50 odsto.
Mali procenat anketiranih, oko četiri odsto, nemaju pad prihoda ili je on veoma mali i te firme uglavnom su u domenu postprodukcije i vizuelnih efekata čiji glavni izazov je organizacija posla na daljinu i pristup kvalitetnoj IT infrastrukturi kako bi količina podataka i obrada materijala mogla nesmetano da se odvija.
Šta radi svet, a šta radi Srbija?
Nemački federalni fond opredelio je 15 miliona evra pomoći firmama u produkciji i prikazivaštvu, u Velikoj Britaniji i SAD je predviđeno pokrivanje dvonedeljne plate za frilensere, a Švedska je obezbedila 45 miliona evra za nadomešćivanje izgubljenog profita za period april-jun svim firmama u oblasti kulture.
Čak se i “Netfliks” priključio sa 100 miliona dolara, koji će kroz profesionalne unije i produkcijske centre, u kojima ovaj gigant funkcioniše, biti ditribuirane članovima ekipa koji su sprečeni da rade i time lišeni osnovnog prihoda.
U većini zemalja, kako navodi SFA, zavisno od njihove ekonomske snage, ali i jačine sindikata, uvedene su različite mere koje se svode na: odloženo plaćanje poreskih obaveza, smanjenje poreskih stopa, lakši pristup bankarskim kreditima sa državnim garancijama i posebni podsticaji za firme koje su u značajnoj meri pogođene krizom.
U Srbiji za sada nema mera koje su specifično usmerene na pojedinačne sektore.
Narodna banka Srbije je uvela moratorijum na otplatu kredita, dok je Ministarstvo finansija donelo Uredbu radi ublažavanja efekata krize koja se u najvećoj meri odnosi na poreske obveznike koji su ušli u reprogram poreskih kredita.
Ministarstvo rada je propisalo da u slučaju smanjenja obima rada, zaposleni ima pravo na naknadu zarade u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje u visini 60 odsto prosečne zarade zaposlenog u prethodnih 12 meseci, s tim da ne može biti manja od minimalne zarade.
U zemljama u okruženju pokrenuti su apeli, radne grupe i udruženim snagama se lobira za ekonomske mere usmerene ka filmskom sektoru.
Severna Makedonija je među prvima obezbedila hitne grantove za 27 projekata u završnoj fazi produkcije i formirala radno telo koje će raditi na uspostavljanju pravila za distribuciju dalje pomoći.
Najveći izazov sa kojima se srpske firme suočavaju (44 odsto slučajeva) bez sumnje su, kako se navodi u izveštaju SFA, isplate punih iznosa plata, poreza i doprinosa u uslovima potpune obustave rada i nemogućnost organizacije posla na daljinu, te izostanka prihoda.
Dok za deo paušalaca postoji opcija zamrzavanja firmi, za one koji nastavljaju da rade u malom obimu ili potražuju zaostale honorare, odlaganje ili umanjenje plaćanja poreza je označeno kao vodeća poželjna mera.
Drugi po veličini izazov (za 17 odsto firmi) je naplata potraživanja za završene poslove iz prethodnog perioda, a 15 odsto firmi kao izazov navodi organizovanje rada od kuće i održavanje procesa rada na započetim projektima.
Samo mali broj njih, oko tri odsto, vidi otplatu kredita kao problem, što govori o maloj zaduženosti sektora, primećuje Božanić i dodaje da nešto veći broj, oko 5,6 odsto, ima problem plaćanja troškova zakupa i poslovnog prostora.
Koje mere su potrebne filmskoj industriji u Srbiji?
Razmatrajući između najprisutnijih modela mera, dve trećine anketiranih se izjasnilo da poresko rasterećenje na stalno zaposlene bi najdirektnije pomoglo firmama, odnosno odlaganje plaćanja poreza i doprinosa za one registrovane kao paušalce, dok 18 odsto anketiranih firmi smatra da bi beskamatnim kreditima sa grejs periodom pomogli da prebrode datu situaciju.
Firme su poslale snažan apel Filmskom centru Srbije i Ministarstvu kulture, da moraju održati sve planirane konkurse kako bi firme, pogotovo one isključivo fokusirane na autorsku produkciju, nastavile sa radom.
Njih osam odsto smatra da bi država trebalo da pojača javne nabavke, kroz stimulisanje TV stanica sa nacionalnom frekvencijom da otkupljuju gotove programe iz kataloga firmi ili kroz naručivanje digitalne produkciju drugih kulturnih sadržaja (predstava, koncerata).
Velika većina predstavnika industrije (67 odsto) složila se da bi u ovom trenutku pozitivan uticaj na njihovu firmu imalo odlaganje primene novina zakona o dohotku građana, odnosno odlaganje primene testa samostalnosti do kraja godine, što je odložila i Velika Britanija.
U Evropskoj asocijaciji filmskih komisija (EUFCN) kažu da je u ovom trenutku gotovo nemoguće predvideti kako će izgledati filmska industrije do kraja godine i da li će se ona vratiti u svoje tokove, naročito kada je reč o projektima koji uključuju međunarodne partnere bilo kroz izvršnu produkciju holivudskih, bolivudskih, advertajzing ili koprodukcijskih projekata.
Božanić naglašava da zbog toga domaće tržište i mogućnost da se na domaćem tržištu nađe dovoljno novca da se održi likvidnost firmi u sektoru audiovizuelne produkcije postaje presudno pitanje za državu, jer pored filmskog ima direktna prelivanja i na druge sektore.
Sistemi podsticaja, koji već postoje, biće važan mehanizam koji ne treba urušavati višim pragovima, već iskoristiti mehanizam da se podstakne što veći broj investicija, poručuje izvršna direktorka Srpske filmske asocijacije.
Primećuje da ostaju otvorena pitanja šta će se desiti sa budžetima koji su bili namenjeni za produkciju, na koji način će se sva zaostala planirana produkcija realizovati, da li će biti ukinutih projekata, da li će doći do pada cene rada, kako će se ekipe vremenski rasporediti, da li će doći do kanibalizacije projekata čije premijere su odložene za jesen.
Poljska je donela meru da se filmovi podržani od nacionalnog fonda oslobode obaveze bioskopske distribucije kako bi period vakuuma potražili potencijalnu premijeru na strimingu ili TV-u.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
