Podeli:
registar stvarnih vlasnika
Foto: Filip Krajinčanić/Nova.rs / Narodna banka Srbije

Najkasnije 31. marta svi dužnici u Srbiji dobijaju tromesečno odlaganje plaćanja rata svih kredita. Ako se nekome rata sa računa skida pre ovog datuma, može od banke da zatraži da mu se rate stopiraju ranije. U tom slučaju, važno je samo da je banka već na svom internet sajtu objavila obaveštenje - ponudu o zastoju plaćanja obaveza.

Većina banaka još nema konkretna upustva u vezi sa merom NBS usvojenom “preko noći” – da se, dok traje vanredno stanje, a minimum 90 dana, stopira otplata kredita građanima, poljoprivrednicima, preduzetnicima i firmama. Zato se dešava da građani  dobiju čak i pogrešne informacije pozivajući svoje matične filijale.

Jedna od najvećih nedoumica dužnika bila je – šta se dešava kad moratorijum na otplatu prestane.

Hoću li morati te tri rate da vratim banci odjednom?

Iako su iz filijala pojedinih banaka stizale informacije da se još ne zna kako će otplata neplaćenih rata biti rešena, pa se čak navodila i mogućnost da se taj iznos podeli na preostale rate kredita čime bi se one uvećale, to, prema navodima Narodne banke Srbije – nije tačno.

“Nakon prestanka moratorijuma, koji ne može biti kraći od 90 dana, odnosno od trajanja vanrednog stanja za vreme trajanja pandemije, dužnik nastavlja da otplaćuje kredit, a period otplate faktički se produžava za tri meseca“, ističu u NBS.

To znači da –  ako je nekome sad u martu ostalo da plati još 10 rata, u junu će mu, kad istekne moratorijum za vreme kojeg ništa neće plaćati banci, ostati da vrati još – 10 rata kredita.

Međutim, iznos tih preostalih deset rata ipak neće biti isti kao i do sada. Tačnije, biće nešto uvećan, za iznos kamate koju bi trebalo da platimo banci tokom ta tri meseca zastoja. Ona će se podeliti na sve preostale rate.

“U odnosu na redovnu, ugovorenu, kamatu koju banka obračunava za vreme trajanja zastoja, ona se pripisuje dugu i raspoređuje se ravnomerno na preostali rok dospeća”, objašnjavaju u NBS.

Tako će rata kredita, u slučaju dinarskog kredita od 8.320,9 dinara, sa rokom otplate od 84 meseca, uz kamatnu stopu od 9,82 odsto, po isteku moratorijuma od tri meseca porasti za iznos neplaćene kamate za 310,95 dinara.  Rok otplate se produžava za još tri meseca.

U slučaju stambenog kredita, sa kamatnom stopom od tri odsto, na 240 meseci, rata sa 284,02 evra se posle moratorijma, uvećava na 287,84 evra, odnosno za 3,82 evra na ime kamate. Rok otplate biće duži za tri meseca.

Šta ako neću moratorijum?

Građani, što važi i za ostale dužnike, ne moraju da prihvate moratorijum na kredite, ukoliko to ne žele. Šta više, moratorijum se odobrava automatski za sve dužnike, osim za one koji u roku od 10 dana svojoj banci jave da ovu ponudu odbijaju.

Nepoznanica je, jedino, da li će ovo odbijanje moći da se uputi banci elektronskim putem – mejlom, preko m-bankinga, e-bankinga, ili na neki drugi način. Prve informacije iz filijala pojedinih banaka bile su da je za odbijanje ponude o moratorijumu potrebno doći na šalter matične filijale. 

Imam više od jednog kredita, da li mi sve rate staju?

Da.

“Moratorijum podrazumeva zastoj u otplati obaveza prema banci po osnovu kredita, ali i svih drugih obaveza dužnika prema banci. Dužnici s više kredita imaju pravo na moratorijum u otplati rata za sve kredite”, objašnjavaju u NBS.

Rata mi se sutra skida sa računa, a banka još nije dala ponudu. Hoću li morati da je platim?

Prvo banka treba da objavi ponudu na svom internet sajtu o zastoju plaćanja rata, i za to je krajnji rok 21. mart. Međutim, tad počinje da teče rok od 10 dana za one koji žele da se odreknu moratorijuma, i jave banci da tu ponudu ne prihvataju. Tek po isteku tog roka, a to je najkasnije 31. mart, staje otplata rata svih kredita.

Oni dužnici koji se nađu u “međuprostoru”, pa im se rata sa računa skida, na primer, 27. marta, moći će od banke da traže da im ipak ne naplati tu ratu. Važno je samo da je do tog dana banka “okačila” svoju ponudu na sajt, što svaka mora da učini, ponavljamo – do 21. marta.

“Banka ima pravo da naplati rate kredita  koje dospevaju do dana od kog moratorijum počinje da proizvodi pravno dejstvo (koji, u zavisnosti od dana objavljivanja ponude banke, može biti najkasnije 31. mart 2020. godine), osim ako je klijent izričito zahtevao primenu moratorijuma pre isteka tog roka (a od dana objavljivanja ponude)”, potvrđuju u NBS.

Imam li dodatnih troškova?

Nema dodatnih troškova. Odluka NBS predviđa da banka ne može od dužnika zahtevati naknadu bilo kojih troškova u vezi sa preduzimanjem mera i aktivnosti u skladu sa ovom odlukom.

“Banka tokom trajanja vanrednog stanja koje je uvedeno zbog pandemije ne obračunava zateznu kamatu na dospelo, a neizmireno potraživanje”, ističu u NBS.

Šta ako se predomislim?

Ako dužnik nakon objavljivanja ponude nastavi da uredno izmiruje svoje rate, to ga ne sprečava da u toku trajanja vanrednog stanja primeni moratorijum.

“Primera radi, ako dužnik ponudu za moratorijum u propisanom roku nije odbio, a otplatio je jednu dospelu ratu kredita, narednog meseca se i na tog dužnika primenjuje moratorijum ako ne isplati ratu”, objašnjavaju u NBS.