Festival "Mirdita, dobar dan", posvećen predstavljanju umetnika sa Kosova u Beogradu, biće održan od 22. do 24. oktobra u Centru za kulturnu dekontaminaciju i u galeriji "Endžio", a u okviru manifestacije planirani su predstava "Ja sam sebi žena" teatra Dodona, izložba fotografija "Kosovo - nasleđe sećanja", projekcija filma "Agina kuća" Linde Zećiraj i dve debate, a glumac Tristan Halilaj pozvan je da čita priče iz svoje zbirke "Ričard Gir je bio ovde" objavljene prvo na srpskom jeziku, navode organizatori.
Na otvaranju festivala u Centru za kulturnu dekontaminaciju 22. oktobra u 18 sati će, kako je najavljeno, pored domaćina iz Inicijative mladih za ljudska prava, govoriti i reditelj Kuštrim Kolići, čija predstava „Ja sam sebi žena“ sa Adrianom Morinom u glavnoj i jedinoj ulozi će biti odigrana iste večeri. Kolići će okupljene pozdraviti i kao predstavnik Integre, nevladine organizacije posvećene zaštiti ljudskih prava.
Festival „Mirdita, dobar dan“ pokrenut je 2014. godine, a inspiracija je poznati jugoslovenski i svetski glumac Bekim Fehmiu.
Govoreći o Bekimu Fehmijuu, Kolići je u vreme ovogodišnjeg Festa posvećenom velikom glumcu rekao za BBC na srpskom da je on „simbol naših komplikovanih odnosa“, a da njegove uloge iz filmova snimljenih za vreme Jugoslavije, nisu poznate široj javnosti na Kosovu, iako je revija njegovih ostvarenja organizovana 2016. u sedam gradova, a izbor prikazan i na prištinskoj KTV prošle jeseni. Kolići je tada rekao i da je inicijatorima te revije bilo važno da pokažu da „nije sve na Kosovu počelo posle rata“.
Predstava „Ja sam žena“ – Adrian Morina u 30 likova
U Kolićijevoj predstavi „Ja sam žena“, zasnovanoj na istoimenoj autobiografiji transrodne osobe Šarlot fon Mahlsdorf, koja je u Nemačkoj preživela nacistički režim, a nakon rata Štazi sa istočne strane Berlinskog zida, Adrian Morina je jedini glumac na sceni. Da bi se potpuno ispričala sudbina Šarlot fon Mahlsdorg, reditelj predstave u produkciji prištinskog teatra Dodona je od Morine zatražio da na sceni igra 30 likova. Gledaoci prate kako Šarlota (tada još dečak pod imenom Lotar Berfeld) ubija svog nasilnog oca, kako upoznaje nacističkog oficira i uspeva da ga nagovori da joj pomogne da ne završi kao mnoge LGBT osobe tokom nacističke Nemačke, njene moralno sumnjive izbore u komunističkoj DDR da bi opstala…
Pozorišni, filmski i televizijski glumac Adrian Morina rođen je u Prizrenu 1981. godine, gradu u kom je rođen i Bekim Fehmiu. Diplomirao je 2004. glumu na Akademiji umetnosti u Prištini klasi profesora Faruka Begolija, a u poslednjih 20 godina odigrao je više desetina uloga na scenama Narodnog pozorišta u Prištini i teatra Dodona. Osvojio je više priznjanja za svoj dosadašnji rad, među kojima je i nagrada za najboljeg glumca na Međunarodnom pozorišnom festivalu u Prištini 2018. godine, za ulogu u predstavi „Holy Shit“. Morina je kao glumac i producent učestvovao u više TV serija i filmova u produkciji kosovskoj KTV-a i RTK-a, a organizator je i studentskih i profesionalnih pozorišnih festivala.
Izvođenje predstave u Centru za kulturnu dekontaminaciju zakazano je od 19 sati, ulaz je dozvoljen samo starijima od 16 godina uz registraciju, a s obzirom da je broj mesta u sali ograničen u skladu s merama protiv širenja koronavirusa, sva mesta već su popunjena.
Debata i izložba „Kosovo – nasleđe sećanja“
Reditelj Kuštrim Kolići bio je gost i ranijih izdanja festivala „Mirdita, dobar dan“, kao i Korab Krasnići, autor izložbe fotografija „Kosovo – nasleđe sećanja“, čije otvaranje je zakazano za 23. oktobar od 18 sati u galeriji „Endžio“ u Dobračinoj 4. Otvaranju izložbe prethodiće istoimena debata, zakazana za podne istog dana u CZKD, na kojoj će, osim autora izložbe, govoriti i Jelena Pavličić, docentkinja na Fakultetu umetnosti Priština – Zvečan i Durim Abdulahu, asistent na Filozofskom fakultetu u Prištini.
Fotograf, autor filmova i aktivista Korab Krasnići je 2017. godine predstavio knjigu „Želim da me čuju: knjiga sećanja sa pričama žena koje su preživele mučenje u poslednjem ratu na Kosovu“ u CZKD-u, uprkos pokušajima desničarskih organizacija da to spreče. Ovaj put predstavlja fotografije originalno objavljene u okviru publikacije „Baština sećanja na Kosovu“ 2017. godine. Njegova izložba, kako navode organizatori festivala, „doprinosi društvenom dijalogu na kompleksnu i zapaljivu temu kulturnog nasleđa na teritoriji Kosova“.
„Izložbom ‘Kosovo, nasleđe sećanja’ i debatom koja je prati, festival ‘Mirdita, dobar dan!’ javnosti pruža priliku da čuje glasove razuma, saradnje i mira. Nacionalističke isključivosti, koje hrane jedna drugu, predugo imaju monopol na diskusiju o sećanju, nasleđu i kulturnoj baštini. Zato što ne mogu da prežive jedni bez drugih, ekstremni nacionalizmi su najglasniji i čuju se daleko, a glasovi građanskog društva su prigušeni. Koncept građanskog i otvorenog društva je nespojiv sa nasiljem, bezakonjem i nacionalizmom. Odgovor koji tražimo je, na koje sve načine možemo doprineti izgradnji društava kakva želimo, preispitujući dosadašnje pristupe, i tragajući za novima“, navode organizatori.
Prva knjiga na srpskom pre nego na maternjem albanskom
Mladi glumac i pisac Tristan Halilaj predstaviće se završne festivalske večeri, 24. oktobra od 19.30 sati u CZKD, čitanjem odlomaka iz svoje zbirke priča „Ričard Gir je bio ovde“. Halilaj je rođen 1992. godine u Skadru u Albaniji, studirao je glumu u Severnoj Makedoniji, a danas živi na Kosovu. U svojoj glumačkoj karijeri igrao je u više predstava, kao i u filmovima „Oproštaj krvi“ (2011), „Delegacija“ (2018) i „Leteći cirkus“ (2019) Fatosa Beriše o četvorici glumaca koji ilegalno putuju Balkanom u vreme ratova.
Prva knjiga Halilajevih priča objavljena je prvo na srpskom u prevodu sa engleskog jezika, na kom su originalno napisane, iako je piscu albanski maternji jezik. Knjigu „Ričard Gir je bio ovde“ objavila je prošle godine beogradska „Fabrika knjiga“ u prevodu Dejana Ilića.
Film „Agina kuća“ za kraj
Publika će nakon razgovora sa Halilajem, od 20.30 sati na istom mestu moći da pogleda i film „Agina kuća“ rediteljke Lendite Zećiraj, a sva mesta su već popunjena. Film je, zapravo, „pogled pet žena na život kroz oči devetogodišnjeg dečaka koji traga za svojim ocem“.
Linda Zećiraj, rođena 1972. godine u Prištini, filmska je i likovna umetnica, diplomirala je i završila postdiplomske studije na Akademiji umetnosti u Prištini, a potom je studirala i estetiku filma u Parizu. Snimila je više kratkometražnih i dokumentarnih filmova prikazivanih na festivalima širom sveta. Dobitnica je brojnih priznanja, među kojima su i specijalna nagrada žirija na Afi festu u Los Anđelesu. „Agina kuća“ njen je prvi dugometražni igrani film, a snimila ga je prema svom scenariju. Gost festivala biće Bujar Kabaši, producent ovog ostvarenja.
Đurić: Poruka mira, a ne mržnja i razdvajanje
Održavanje festivala „Mirdita, dobar dan“ ranijih godina ometali su i pokušavali su da prekinu pripadnici različitih (ekstremnih) desničarskih grupa i organizacija. Proteste su najavili i pred ovogodišnji festival.
Jedan od organizatora festivala, programski direktor Inicijative mladih za ljudska prava Ivan Đurić istakao je da je cilj festivala „da se mladi sastanu, druže i pošalje poruka mira u svet“.
– Godinama se šire laži o festivalu, a zapravo je poruka da se širi miri i pomirenje između srpskog i kosovskog društva, a ne nasilje, mržnja i razdvajanje – rekao je Đurić novinarima, govoreći o festivalu i najavi protesta.
Đurić je naveo i da će se na festivalu, primera radi, govoriti i o tome kako da se sačuvaju Dečani, koje trenutno ne čuvaju ni zvanični Beograd, ni Priština, nego NATO.
– One koji govore da su Dečani albanski, njih zovemo ludacima. Tačno je da postoje ludaci, zavetnici na Kosovu koji pričaju da su Dečani albanski i to su budalaštine. Mi želim da pričamo o tome, a ne da sejemo mržnju – kaže Đurić, dodajući da će ove godine, pored predstave, izložbe, knjige i filma, biti održane i debate posvećene „ključnim pitanjima tranzicione pravde i početkom rada specijalizovanog suda za OVK, njegovom načinu rada i pravdi za nealbanske žrtve“.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar