Podeli:
Erve Kubi i Aja Jung, Foto: TANJUG/ DRAGAN KUJUNDZIC/bs

Kompanija Ervea Kubija iz Kana izvešće večeras na sceni Opere i teatra Madlenianum, u okviru 17. Beogradskog festivala igre, predstavu "Varvarske noći", utemeljenu na inspirativnoj i nezaobilaznoj priči o nasleđu Mediterana, kulturi koju sam autor smatra istovremeno podeljenom i povezanom.

– Verujem da sam imao sreće što sam rođen na rubu Mediterana, jer zemlje koje ga sačinjavaju, bilo da su u Africi, Evropi ili na istoku imaju mnogo toga zejedničkog. Iz porodične priče sam saznao mnogo više o istoriji Mediterana i zajedničkom životu ljudi na tom prostoru nego iz zvanične istorije u školama u kojoj se iglavnom uči o ratovima – rekao je Kubi na jučerašnjoj konferenciji za novinare u Nacionalnoj fondaciji za igru.

Kubi je, kako je preneo portal “Seecult.og”, istakao da ima mnogo sreće što živi kao umetnik u Francuskoj.

– Moje ime Erve je vrlo često u Francuskoj. Živeo sam u iluziji da su moji roditelji samo rođeni u Alžiru. Tek sa 25 godina, kada sam počeo da se bavim koreografijom, saznao sam da moji preci nisu govorili francuski, kao što ja ne govorim arapski. Ipak, ponosan sam što kroz prezime nosim arapsko nasleđe – istakao je koreograf.

“Varvarske noći” Ervea Kubija 15. septembra u Operi Madlenijanum u okviru Festivala igre, Foto: Yann Gouhier/Beogradski festival igre/Promo

Pet godina života između Francuske i Alžira, na suprotnim obalama Mediterana, uz čuveno more “nastalo od ljudi bez porekla, ali sa sličnim pedigreom i fundamentalnim iskustvom ukorenjenim u onima koje nazivamo Mediteranci”, inspirasalo ga je da stvori “Varvarske noći”.

– Želim da se oslonim na istoriju, otvorim oči i kliznem ka slobodi, imajući na umu da se varvari takođe nazivaju Imazigenima, što bi u prevodu značilo slobodnim ljudima. Želeo sam da kreiram odu lepoti i posvetim je onome koji uprkos ratovima govori o jedinstvu, onome koji okuplja sve, onome koji okreće leđa tvrdnjama o identitetu, onome koji uzima najbolje od svakoga i koji, tokom svoje istorije, poštuje čoveka kao svoju himnu – pojasnio je ranije Erve Kubi, poreklom iz Alžira, doktor farmacije koji se odlučio za karijeru koreografa.

Katrin Fodri, Erve Kubi, Aja Jung, Foto: TANJUG/ DRAGAN KUJUNDZIC/bs

U novoj predstavi, kako je objasnio na jučerašnjoj konferenciji, uputio je poziv “varvarima iz istorije kako bi zavrnuli šiju današnjim varvarima”.

– Pojam varvari u prošlosti se odnosio na one koji ne govore jezik – prvo starogrčki, potom latinski. Međutim, ti istorijski varvari bili su predstavnici veoma svetlih civilizacija. One su u velikoj meri uspostavile temelje današnje civilizacije. Istorijski varvari su nekad zastrašujući i motivišu nas da razmišljamo šta je današnje varvarstvo, ali nas i podsećaju da imamo zajedničku prošlost koja je starija od nacija – smatra Kubi.

Rad na predstavi poklopio se vremenski sa terorističkim napadima u Francuskoj, uključujući napad na dvoranu Bataklan u Parizu krajem 2015. godine.

– To su današnji varvari, idioti, u smislu termina koji označava neznalice, idioti koji koriste oružje. Ne mogu da prihvatim nasilje, ubijanje radi ideje. Ubeđen sam da su istorijski varvari daleko bolji od ovih danas, kojima je osnovna mana – neznanje. Smatram da je velika šteta što omladina danas živi u potpunom neznanju o svojoj istoriji, bilo u severenoj Africi ili na drugim mestima u svetu – istakao je Kubi.

Premijera “Varvarskih noći” bila je na Međunarodnom festivalu igre u Kanu 2016. Nedavno je izvedena u Italiji, a pre izbijanja epidemije kompanija je gostovala u Njujorku. O igri u doba pandemije Kubi je govorio za naš portal neposredno pre dolaska u Srbiju.

– Smatram da je jedan od najboljih lekova za veliki broj bolesti upravo naša misao i naš pokret. Neophodno je povezati pokret i duh. Taj spoj je važan, kako za igrače tako i za sve druge, i možda upravo u tom spoju treba tražiti lek. U to sve više verujem. Igra je neverovatan alat i fantastična umetnost, jer omogućuje da danas stavimo Izraelca, Palestinca, Alžirca, Francuza, Italijana… ili Jevreje, muslimane i hrišćane na scenu i da ih pustimo da igraju zajedno prenoseći tako istu poruku. Bez reči! Putem dodira. Suočavanjem. Opet dodirom. Da igraju zajedno. Pa eto, ja kao doktor farmacije bih prepisao zajedničku igru kao lek, kako bi mogli zajedno da živimo. Smatram da u tome leži rešenje za brojne probleme naših društava širom planete – naglasio je Erve Kubi.

Sa 15 godina započeo je studije igre u Kanu, u Međunarodnom centru za igru Rozele Hajtauer, zatim u Operi u Marseju. Godine 1999, pridružio se Nacionalnom koreografskom centru Nanta, 2001. počeo saradnju sa Nacionalnim koreografskim centrum u Kanu i kasnije sa briselskom trupom Tor, da bi 2000. osnovao svoju kompaniju.

Paralelno sa studijama igre, studirao je i farmaciju, jer kako je jednom prilikom rekao, njegovi roditelji su želeli da stekne “dobru diplomu”, a on je želeo da igra.

– Stekao sam diplomu da bih im udovoljio, ali nisam mogao da podnesem da radim u apoteci i nisam odoleo porivu da igram. Srećom moji roditelji nisu previše razočarani naročito od kada sam od ministra kulture Francuske nagrađen Ordenom viteza umetnosti i književnosti 2015 – rekao je Kubi u jednom od svojih ranijih intervjua.

Publika će večeras u “Madlenijanumu” čuti muziku Mocarta, Vagnera, ali i tradicionalnu alžirsku muziku i uživati u jedinstvenom koreografskom rukopisu Ervea Kubija u kome kombinuje različite stilove od afričkog plesa do hip-hopa.

Komentari

Vaš komentar