0
(NAPOMENA: Ova recenzija sadrži spojlere) Novi film Brandona Cronenberga, sina Davidovog, "Infinity Pool", stiže nam sa Sundancea gde je solidno šokirao "snouflejkizovanu" publiku iako ideološki stoji rame uz rame sa njihovim, levim načelima, kao i ideologijom samog festivala (a u ovom konkretnom slučaju i sa zdravim razumom) tvrdnjom da su bogati izvor svih zala ovog sveta.
INFINITY POOL (2023, r. Brandon Cronenberg)
„Infinity Pool“ možda predstavlja radikalnu interpretaciju trenutno vrlo popularnog podžanra satire „Eat the rich“, ali u suštini bavi se istim stvarima kao i „Triangle of Sadness“, „White Lotus“, a verovatno i „Succession“ i „Glass Onion“- a to je (moralno) bahaćenje bogatih na račun svih ostalih.
Radnja je smeštena u zamišljenu ostrvsku zemlju La Tolka koja izgleda kao miks hrvatskog primorja (gde je film i sniman), ima vajb nekog od azijskih rajeva „a la Bali“ i diktatorskog državnog ustrojstva koje krasi neke od bivših sovjetskih republika. Tu postoje rajski rizortovi u koje bogataši dolaze da uživaju ograđeni bodljikavom žicom. Među njima i pisac James Foster i njegova bogata supruga Em. Oni tu upoznaju bračni par Bauer, harizmatičnu Gabi (Mia Goth kao fenomenalna, demonska sila ovog filma) i njenog muža Albana.
Jedne večeri zajedno sa njima izlaze, stvari se završe vrlo dramatično, a James dobija neobičnu ponudu od lokalne policije, koja je izgleda nezvanično uključena u „rizort aranžman“- a to je da umesto da bude pogubljen zbog zločina koji je počinio, plati da se napravi njegov klon, koji će potom biti „javno“ pogubljen od strane oštećenih, kako je zakon i pravda u ovoj zemlji. Ova bizarna premisa potom se u duhu post – „Natural Born Killers“ razvija dalje i pokazuje moralnu provaliju Bauerovih i grupe bogataša koji čine razne jezive stvari, a potom plaćaju pravljenje svojih klonova i onda skandiraju dok njihovi klonovi bivaju pogubljeni. A ostatak vremena provode u nadrogiranim bahanalijama o kojima Cronenberg ima neočekivano konzervativno mišljenje, u kontekstu. Do te mere da mu je potrebno da ovim ljudima stavi lokalne „etno“ maske dok čine zločine, a koje (dorijangrejovski) metaforično svojim miksom ožiljaka i loše estetske hirurgije zapravo predstavljaju izgled njihove stvarne prirode.
Cronenberg nije naročito suptilan u svojoj satiri, a imao je i bolju premisu nego realizaciju (bolnih, ali zanemarljivih neverovatnosti u postavki). „Infinity Pool“ bi da bude priča o identitetu, „pravim prirodama“ čoveka i granicama (ne)moralnosti. Sam naslov („inifinity pool“ je luksuzni bazen čija ivica je pomešena sa horizontom) aludira na apsurdne privilegije bogatih (ovde doterane do ekstrema), ali i na granicu koja se lako briše kada joj je to omogućeno. Za moj ukus, Alexander Skarsgard je previše kučeći odigrao svog vrtlogom ludila protresenog junaka i nije uspeo da se nametne kao neko oko koga se sve vrti, zbog čega film često nema jasan fokus.
OCENA: 6 PLUS/ 10
Bonus video: Atmosfera sa premijere filma „Usekovanje“
