0
Kada je "Avatar" prvi put stigao u bioskope 2009. godine, publika nikada ranije nije videla ništa slično. Naučno-fantastični spektakl Džejmsa Kamerona postao je fenomen, a gledaoci su bili zadivljeni digitalno realizovanim okruženjem prostranih šuma, plutajućih planina i veličanstvenih stvorenja koja su im se ukazala ispred očiju.
I nakon 13 godina publika u Srbiji konačno je dočekala nastavak „Avatara: Put vode“ i u spektakularnom 3D formatu uplovila u živopisni svet planete Pandora kojoj ponovo preti uništenje od surove ljudske rase.
Kameron nas je vratio u svet Pandore, gde zatičemo porodicu Sali (Sem Vortington, Zoe Saldana) i njihove potomke (Džek Čempion, Triniti Blis, Bejli Bas) koji su zbog novog napada ljudske rase prinuđeni da napuste svoje selo i upute se ka dalekim morskim plemenima i upoznaju svet svojih podvodnih rođaka i sve što on krije. Publika zaranja s njima u novi veličanstveni svet avatara i avanturu koja traje više od tri sata.
Povodom premijere koja je održana sinoć u Beogradu, i foaje mts Dvorane „pretvoren“ je u Pandoru, a među publikom su se kretali „pravi“ avatari verodostojno oslikani i maskirani, što je posebno obradovalo najmlađe posetioce.
I dok je film trenutno u bioskopskoj distribuciji širom Srbije, ponavlja se „scenario“ iz 2009. – postavatarska depresija. Utisak mnogobrojne publike nakon odgledanog nastavka, isti je kao i nakon premijere prvog „Avatara“.
Naime, komentar mnogih i tada i sada po izlasku iz sale glasi: „Imam potrebu da istrebim ljudsku rasu“. Ili – „koliko smo kao ljudi surovi i neempatični prema drugim bićima i prirodi“.
– Ljubav i zajedništvo plavih bića i plemena Navi, veličanstveni predeli i spokoj na Pandori našli su se naspram sivog i surovog čovečanstva. Kameron je u nastavku to još dodatno pojačao, te surovost ljudi prema plemenima Pandore postaje još gora – piše „Varajeti“.
Širom sveta su pre 13 godina osnovane brojne grupe u koje su se učlanjivali oni koji su se osećali depresivno nakon filma, ali i oni koji su želeli da nauče što više o ovom svetu kao i jeziku Navi. Istraživanja su pokazala da „Avatar“ zaista izaziva slična osećanja među različitim ljudima – tugu zbog osećanja nepovezanosti sa prirodom, zabrinutost za budućnost naše planete i osećaj nezadovoljstva modernim životom.
– Ironično, ali za stvaranje ovog virtuelnog sveta korišćeno je najbolje od naše tehnologije, a stvarni život nikada neće biti tako utopijski kao što se čini na ekranu. To čini stvarni život nesavršenijim – rekao je njujorški psihijatar Stefan Kvenzel za „CNN“.
Zaključak stručnjaka je da se iz svega ovoga može izvući i nešto dobro, što i jeste bio cilj Džejmsa Kamerona, a to je nešto vrlo jednostavno – izađite i upoznajte prirodu i druga živa bića i učinite sve da ih sačuvamo.
Bonus video: Mads Mikelsen deli autograme u Sarajevu
