Eva Hilhorst: Možemo se izboriti protiv lažnih vesti

Piše: Guido van HengelU okviru projekta Remix Comix u Novom Sadu, od 28. do 30. oktobra, održaće se Konferencija „Strip, nasleđe i savremena umetnost“. U Kreativni distrikt na radionice, predavanja i razgovore o stripu dolaze gosti iz cele Evrope, a jedan od njih je i Eva Hilhorst iz Amsterdama, glavna urednica Drawing the Times, evropske platforme za grafičko novinarstvo.

Osnovali ste Drawing the Times, platforme za grafičko novinarstvo. Možete li ukratko objasniti, šta je to tačno?- To je veb stranica na kojoj se objavljuju nacrtane novinarske priče. U većini slučajeva to su novinarski stripovi i nacrtani izveštaji, ali objavljujemo i crtane filmove, animacije, nacrtane istraživačke priče ili eseje. Promovišemo i medij grafičkog novinarstva - na primer, organizujemo radionice, izložbe i putujemo po festivalima.Novinarstvo ponekad deluje kao da je u krizi, sa svim talasima fake news i clickbait trendova na internetu. Kakvu ulogu u tome mogu da igraju stripovi?- Često se smatra problematičnim korišćenje crteža i stripa kao novinarskog medija, jer nisu objektivni. Većina ljudi se danas slaže da novinarstvo ni na koji način ne može biti objektivno, čak ni pisanje tekstova ili fotografisanje iz određene, kulturne, političke, društvene, perspektive. Mislim da grafičko novinarstvo čak može igrati ulogu u borbi protiv lažnih vesti. Više volimo da objavljujemo priče o temama kojima se sam kreator bavi, temama kojima on ili ona otkriva kulturnu, društvenu ili istorijsku pozadinu. Na taj način mogu se ukloniti predrasude čitalaca koji ne poznaju temu, ali imaju ideju o njoj. Mislim da je prošlo vreme kada su uglavnom dopisnici izveštavali iz dalekih zemalja. Zahvaljujući internetu, lakše je doći direktno do izvora i dobiti puno informacija iz prve ruke. Pojavljuju se mnoge inicijative na lokalnom nivou.

Šta ste zacrtali kao cilj na Konferenciji u Novom Sadu?- Moderiraću sesiju sa strip autorima čiji je rad u vezi sa Drugim svetskim ratom. Jedan od njih, Aleksandar Zograf, takođe objavljuje na Drawing the Times, a radujem se upoznavanju i ostalih. U nedelju ću održati prezentaciju o grafičkom novinarstvu i Drawing the Times, i nadam se da ću inspirisati učesnike da onda sami počnu da crtaju. Dozvoljavam ljudima da istražuju ličnu biblioteku slika koju svako od nas ima u svojim mislima, tako što ih nateram da crtaju i upoređuju svoje crteže sa crtežima drugih. Crtanje oslobađa. Crteži pomažu da se razgovara o određenim temama i da se stvari sagledaju na drugačiji način, čak i kada su u pitanju teške teme.Često ste sarađivali sa Aleksandrom Zografom, poznatim srpskim umetnikom. Šta je sa grafičkim novinarstvom u Evropi, gde su najvažnije scene?- Mislim da je drugačije u svakoj zemlji Evrope. Belgija i Francuska imaju bogatu strip tradiciju, kao i veliku produkciju stripova. Rezultat toga je strip novinarstvo koje cveta u tim zemljama. Mislim na časopise kao što su La Revu Dessinée i XXI. Novine na francuskom jeziku ponekad u potpunosti pune novine crtežima, umesto fotografijama. To je, na primer, nemoguće u Holandiji. U Velikoj Britaniji postoje i aktivni grafički novinari, poput Georgea Butlera, koji svojim crtežima tušem izveštava o ratu u Siriji i Ukrajini. Imam utisak da se ovaj medij praktikuje širom Evrope, da svuda ima stvaralaca entuzijasta, ali postoje velike razlike u njihovoj prisutnosti u medijima i u tome u kojoj meri su prihvaćeni u javnosti. Ali, svakako sam optimista i očekujem da će crteži igrati sve važniju ulogu. Prepoznati su zato što su lični i privlačni ljudima. To je olakšanje u moru digitalnih sadržaja.

Šta očekujete od Novog Sada kao Evropske prestonice kulture?- Mislim da je to teško pitanje, jer nikad u životu nisam bila u Srbiji i ne poznajem taj grad. Nadam se da će srpska kultura biti malo više na mapi kao evropska država, a da će ostatak Evrope bolje upoznati i ceniti kulturu vaše zemlje, da će se više razvijati saradnja između severozapada i Jugoistočne Evrope.Upravo ste se vratili sa putovanja po Norveškoj, gde ste radili intervjue sa izbeglicama.- Bilo je to pomalo nadrealno iskustvo. Putovala sam sa Judith Vanistendael, poznatom belgijskom strip umetnicom na Hadsel. To je malo ostrvo iznad arktičkog kruga, gde je najstariji norveški centar za izbeglice. Crtali smo portrete ljudi. Ljudi iz centra su zaista želeli da podele svoju priču sa nama i voleli su da ih i mi crtamo, iako se u nekim slučajevima zaista moralo držati u tajnosti da su tu. To je veoma opušten način da istražite i čujete životne priče, osećate se ne samo kao da tražite nešto od nekoga, već i da nešto vraćate. Ljudi su imali osećaj da su viđeni i saslušani. Crtanje je pogodan medij za situacije kada ljudi ne treba da budu prepoznati. Manje je direktno, ali je iskreno.Šta biste voleli da nacrtate u Srbiji?- Ono što me zanima u Srbiji jeste pozicija koju zemlja zauzima između Istoka i Zapada. Zanima me kako se to može videti. Ali, pošto nikad nisam bila kod vas, teško mi je da odgovorim. U svakom slučaju, jako me zanima šta ću videti i koje ću ljude sresti.Bonus video: Milena Marković o operi "Deca"

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=predstavadecamilenaizjavaam-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4282130"]Piše: Guido van Hengel