Emir Kusturica: Možemo da budemo đubrad, ali onda ostajemo bez duše

Kusturica je istakao da je ovo "dramatično doba u kojem doživljavamo promenu statusa svih pojmova koje smo preneli iz prošlog veka", ali je dodao da Kustendorf već 16. put uspeva da ne ide komercijalnim putem, već da ideju prilagođavanja ostavi svima onima koji od filma vide samo robu.- Teoretičari predviđaju da će u narednom periodu ostati bitne samo država i korporacije, a na kraju da će ostati samo korporacije. Neka to ostane njima. Mi i dalje ostajemo pri svom, dovodimo važne autore, kao i one mlade koji imaju prilike da provedu sa njima vreme i nauče mnogo. Sada imamo, međutim, jedam problem. U međuvremenu su većina autora koji su bili slavljeni tokom prethodnih godina Kustendorfa, sada ostarili ili izašli iz proizvodnje - kazao je reditelj, dodajući da su, međutim, njhovi naslednici tu i mnogi od njih dolaze na Mećavnik, što je od početka i bila ideja nastanka ovog festivala.

Podsetivši na to da je Venecijanski festival nastao zato što je vlasnik hotela "Ric" shvatio da u septembru niko ne dolazi na more, pa je filmovima privukao goste, istakao je da je baš obrnuto bilo u slučaju Kustendorfa:- Na Mećavniku je pravljen čitav grad radi festivala i dovođenja ljudi iz kulture i to je jedna uspešna misija!Upitan o položaju festivala na Mokroj Gori u odnosu na svetska previranja usled velikih ratnih podela, kada je i kultura prinuđena da bira strane, Kusturica je rekao:- Oduvek sam antiglobalista, što ne znači da je Kustendorf imao neku posebnu političku dimenziju. Tačnije, festival pokušava da nađe izgubljene mrvice sa stola i pokuša da napravi spoj istoka i zapada. Zahvalan sam saradnji sa državom jer zahvaljujući njoj možemo da dovedemo studente iz Mongolije, Australije, iz najudaljenijih tačaka, i tako napravimo ono što u tom svetu tržišta može da napravi samo velika korporacija.

Istakao je da smatra da je dobro što se Srbija ne trudi da se drži slogana: "Ako nisi sa mnom, protiv mene si", što je, kako je naveo, stari kolonijalni recept:- Srbija je zamlja u kojoj svašta može da se kaže, i izgleda ponešto i da se uzvrati.Za predstojeći Kustendorf, kako je najavio, prijavljeno je 374 filma, a onih 14 odabranih za Takmičarski program ističu se svojim kvalitetima i istovremeno dobro predstavljaju raznovrsnost pristupa među prijavljenim projektima:- Novi filmovi mladih studenata iz svih krajeva sveta donose zanimljiv nivo egzistencijalnih pitanja i apsurda koji živi danas moderan svet, a prisutna je poetičnost i paradoks u tim projektima - rekao je Kusturica.Komentarišući slogan "Umetnost iznad svega" naglasio je kako veruje u njega.- Problem je što svedočimo dehristijanizaciji. Ono što mi često u poslednje vreme pada na pamet jeste pojam kompostacije. Ako je nova ideja čoveka da može da završi posthumno osušen kao đubrivo za podstrek rasta biljke, takva koncepcija povlači da i za života možemo da budemo đubrad. Tada ostajemo bez ideje duše. Dakle, ostaje nam da biramo između dve krajnosti - da budemo dobro đubrivo ili da budemo ljudi koji razumeju kulturu kao jednu vrstu religije. Ona i jeste deo religioznog osećanja. Kada je čovek ljut na vreme u kojem živi, može klikom da se vrati u neka od najvažnijih ostvarenja i onda smo zahvalni na toj tehnologiji. Može da dođe jedan momanat kad će neko isključiti sve to. Mislim da to ne bi bilo tako loše. Ljudi bi se vratili onome na čemu su sve izgradili. To je kao kada pomislite na Skorsezea, pogledate jedan njegov film i život vam je odmah lepši onoliko koliko jedan film može da pokrene i zagreje ljudsku dušu. Bude iznad svega - zaključio je Emir Kusturica.Bonus video: Kusturica uručio Petru Božoviću nagradu Drvo života

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=nagradapetarbozovicaj-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3496556"]