1
Nijedan festival u Srbiji i regionu nije do sada obeležio 70 godina postojanja. Tako da je ovo sve samo ne mala godišnjica, kaže za Nova.rs Dejan Dabić, umetnički direktor Martovskog festivala, koji se večeras otvara.
Jedan od najdugovečnijih filmskih festivala na Starom kontinentu Martovski počinje večeras po 70. put u Domu omladine s filmom koji je trijumfovao na Berlinalu i dodelom Nagrada za životno delo autorima koji su zadužili domaću kinematografiju – Mihajlo P. Iliću Ilketu i Božidaru Kaleziću.
Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma trajaće čak šest dana, sve do 2. aprila, a čak 101 film takmičiće se za nagrade. Ko će osvojiti Gran-Pri Martovskog festivala, ili nagrade za najbolji film, odnosno strukovna priznanja (za najbolju režiju, scenario, kameru, montažu, animaciju i dizajn zvuka/komponovanu muziku) odlučiće žiri u sastavu: Joško Marušić, Želimir Gvardiol, Narcisa Darijević Marković, Aleš Pavlin i Pjer Žalica.
– Nijedan festival u Srbiji i regionu nije do sada obeležio 70 godina postojanja. Tako da je ovo sve samo ne mala godišnjica. I zato će ovoga puta festival biti pre svega u znaku tradicije – objašnjava za Nova.rs umetnički direktor Martovskog Dejan Dabić, inače filmski kritičar i autor animiranih filmova.
Uoči proslave značajnog rođendana organizatori Martovskog su, kako podseća naš sagovornik, pokrenuli seriju razgovora s esnafskim udruženjima i istaknutim pojedincima o tome kako vide budućnost festivala, a sve se obeležava i monografijom, čija će promocija biti 30. marta u 18 časova.
– Monografiju „Martovski festival 1954 – 2023: filmski put dug 70 godina“ je priredio profesor Radenko Ranković, a u njoj je 15-tak imena koja su, svako iz svog domena, pokušali da rasvetle istoriju festivala i određene kategorije dokumentarnog, kratkog igranog, animiranog, eksperimentalnog filma. U Kinoteci, u Kosovskoj održaće se program pod nazivom “Laureati Martovskog festivala”, koji su posvećeni nekadašnjim dobitnicima nagrada na festivalu, i to iz perioda nekadašnje jedinstvene zemlje, Jugoslavije. Jedan programski slot u okviru te programske celine posvećen Vojno-filmskom centru Zastava film, koji će na Martovskom obeležiti 75 godina postojanja kao jedna od najstarijih filmskih kuća na Balkanu. Predstavićemo i neke od naših najznačajnijih autora, kao što su Saša Petrović, Dušan Makavejev, Milenko Štrbac, Krsto Škanata, Predrag Golubović – najavljuje umetnički direktor.
Pred sam kraj Martovskog, 1. aprila biće održana, kako precizira, i tribina „Martovski festival između jugoslovenske prošlosti i postjugoslovenske budućnosti“, a kao idealni uvod poslužiće regionalna premijera dokumentaraca čuvenog jugoslovenskog i hrvatskog glumca Igora Gala „1991. Adio Jugo film, adio Jugo festival, adio Jugoslavija… vidimo se u sledećem ratu“.
Pored „istorijskih programa“ Martovski će, prema rečima umetničkog direktora, publici doneti i brojne ekskluzive:
– Pre svih na otvaranju festivala imaćemo, ne samo sasvim svež film, već ujedno i pobednika ovogodišnjeg Berlinala. U pitanju je dobitnik Zlatnog medveda, film „Na brodu Adaman“ francuskog reditelja Nikole Filibera.
Osim laureata prestižne nagrade za film, koji donosi priču o barži na Seni u Parizu koja služi kao plutajući dnevni centar za odrasle koji pate od mentalnih poremećaja, Martovski predstavlja publici još nekoliko premijera eminentnih autora:
– Izdvojio bih ostvarenje Vere Vlajić „Avanture karikature“, i biće to svetska premijera animiranog filma o istoriji karikature na našim prostorima. Publika će videti i novi film Momira Matovića, renomiranog crnogorskog autora, kojeg nije bilo neko vreme na Martovskom – „Dani od snova“. Film je posvećen trojici velikana kinematografije koji su poreklom iz Crne Gore: Predragu Goluboviću, Vlatku Giliću i Živku Nikoliću – objašnjava Dabić.
Tu je i „Nepobedivi um“ Zorana Amara, a svetske festivalske premijere na Martovskom festivalu imaće i ostvarenja „Moj Branko ne laže“ o Branku Ćopiću, koje potpisuje Branko Lazić i „Živeti Bitlse“ Nebojše Grabeža.
Upitan gde, posle proslave 70-godišnjice festivala, vidi Martovski Dejan Dabić objašnjava da su još 2022. napravili pomak kad je reč o međunarodnoj selekciji:
– Uveli smo jedinstvenu selekciju međunarodnog kratkometražnog filma zahvaljujući kojoj imamo uvid u sve najvažnije svetske tokove i dobar program kratkog metra, a istovremeno štitimo domaće autore. Ono što je u ovom trenutku možda dilema jeste da li Martovski treba više da se usredsredi na kratku formu, a da domaći dugometražni dokumentarci budu prikazivani samo u revijalnom delu programa. I na tu dilemu će neki od narednih izdanja Martovskog i odgovoriti.
Podsetimo, u okviru Festivala jugoslovenskog filma 1954. u pulskoj Areni održano je prvo izdanje Beogradskog festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma. Nakon šest godina, Festival se seli u Beograd, gde je prvi put održan marta 1960, a i danas je jedan od najstarijih evropskih filmskih festivala.
Reditelji koji su za svoje dokumentarce i kratke igrane filmove nagrađivani na Martovskom postajali su vedete ovdašnje kinematografije. Među njima su: Stjepan Zaninović, Vlatko Gilić, Krsto Papić, Stole Popov, Bato Čengić, Puriša Đorđević, Dušan Makavejev, Petar Lalović… Sineasta Dušan Vukotić dobio je 1961. glavno festivalsko priznanje za „Surogat“, da bi samo mesec dana kasnije bio nagrađen i Oskarom.
Zavesa na 70. Martovski festival biće spuštena velikim koncertom na Kolarcu 4. aprila kada će čuvenu filmsku muziku velikog italijanskog kompozitora i dirigenta Enija Morikonea izvesti orkestar La Muse, pevačica Daniela Plači, uz učešće Morikoneove muze Suzane Rigači i dirigenta Andrea Albertinija.
Bonus video: Glas, dirka, bas
