1
Filmski festival u Kanu (16 - 27. maja) otvara, kako je nedavno najavljeno, film "Madam di Bari" rediteljke Mejven, što je privuklo veliku pažnju javnosti i izazvalo brojne kontroverze budući da je to prva glavna uloga Džonija Depa nakon suđenja sa Amber Herd, ali i zbog toga što je jedan francuski novinar tužio sineastkinju za napad.
Međutim, direktor festivala Tjeri Fremo je u velikom intervjuu za „Varajeti“, opovrgao razloge za kontroverze, ali se osvrnuo i na filmove Vudija Alena i Polanskog baš kao primer „kako sprečiti očekivanu medijsku buru“.
– Da je Džoniju Depu zabranjeno da radi, bilo bi drugačije, ali to nije slučaj. Znamo samo jedno – a to je da pravosudni sistem i ja mislimo da je dobio pravni spor. Ovo nije film o Depu – rekao je Fremo.
Podsetio je da je Dep u velikoj meri izašao kao pobednik nakon suđenja, dobivši spor po tri tačke uz 10 miliona dolara odštete, dok je Herd uspela da izdejstvuje „pobedu“ u samo jednoj tački optužbe i dva miliona dolara. Obe strane su odustale od naknadnih žalbi. Međutim, Depova reputacija je narušena nakon pritužbi na taktiku suđenja njegovih advokata.
Fremo je takođe rekao da žalba novinara Edvija Plenela za napad Mejven neće uticati na učešće filma u Kanu.
– U izveštaju AFP-a navodi se da Plenel tvrdi da ga je Mejven napala u restoranu u Parizu u februaru. Ovo nema nikakve veze sa festivalom, pogotovo što smo saznali za postojanje ove žalbe nakon što smo najavili film „Madam di Beri“ na otvaranju Kana – kaže Fremo.
Direktor festivala je takođe odgovorio na pitanje o novom filmu Vudija Alena koji se nije našao na ovogodišnjem programu rekavši da uprkos tome što ga je video, nije odabrao Alenovu krimi romansu na francuskom jeziku pod nazivom „Coup de Chance“, delom zato što „znamo da ako bi njegov film bio prikazan u Kanu, podigla bi se prašina“.
Međutim, Fremo je rekao da film „nije bio kandidat“, sugerišući da verovatno neće biti spreman na vreme iako je, po njemu, odličan.
Filmovi Vudija Alena su se redovno pojavljivali u Kanu, poslednji put 2016. sa komedijom „Café Society“, sa Džesijem Ajzenbergom u glavnoj ulozi.
Međutim, reditelj ostaje figura koja izaziva podele u filmskoj industriji. Njegov ugovor sa „Amazonom“ propao je 2018. usled novih optužbi rediteljeve usvojene ćerke Dilan Farou da ju je seksualno zlostavljao. Alen je uvek poricao te optužbe; dve istrage su zatvorene bez podizanja optužnice protiv njega. Rediteljeve memoare „Apropos of Nothing“ su kasnije odbacili izdavači “Hachette”, ali su ga preuzeli i objavili „Arcade“ 2020. Poznate ličnosti uključujući Skarlet Džohanson, Havijera Bardema i Aleka Boldvina branile su Alena, dok su Kejt Vinslet, Rebeka Hol, Kolin Firt i Majkl Kejn među onima koji su rekli da više neće raditi sa njim.
Fremo je takođe rekao da nije video novi film drugog kontroverznog reditelja, Romana Polanskog, koji trenutno radi na komediji pod nazivom “The Palace”, čija se radnja dešava na Novu godinu 1999. godine, u kojoj glavne uloge igraju Fani Ardan, Džon Kliz i nemački glumac Oliver Masuči.
Polanskom je zabranjen ulazak u SAD, ostao je stanovnik Francuske nakon što je ta zemlja odbila da ga izruči pošto što je osuđen za silovanje 13-godišnje devojčice. Polanski je napustio SAD tokom trajanja suđenja i u više navrata negirao je optužbe za silovanje. Poslednji put se pojavio u Kanu 2013. godine sa erotskom dramom „Venus in Fur“.
Govoreći o kinematografiji, Tjeri Fremo ocenio je da se svet promenio nakon pandemije i dolaska striming servisa, filmska industrija je uzdrmana, ali je siguran da će „film spasiti njegovi umetnici.“ Direktor festivala najavio je međunarodno najraznovrsniju zvaničnu selekciju:
– Osim Francuske, SAD i Italije koje imaju mnogo filmova, imamo mnogo više zemalja u koprodukcijama. Važno nam je što svaki film govori o današnjici i veoma je politički orjentisan izbor. Pomenuto ostvarenje Mejven govori o mestu žena u politici. Čak je i film Martina Skorsezea o odnosu Indijanaca i beleca, ali 1920-ih. Filmovi istražuju naš moral, osećaj, humanost, našu hrabrost kada smo soočeni sa situacijom u kojoj moramo reći „ne“.
Na pitanje da li je Skorseze prevelika legenda da bi njegov film bio u takmičarskom programu u Kanu, podsetio je:
– Kada je Felini osvojio Zlatnu palmu za „La Dolce Vita“, rekao je „Ne vraćam se na takmičenje“, a Marti je osvojio Zlatnu palmu 1976. Dakle, očigledno bi se moglo reći, on nema mnogo da dobije s obzirom na njegov prestižni status. Osim jedne stvari: Zlatne palme. Mislim da bi trebalo da dođe na takmičenje!
Na konstataciju da je probijen rekord kada je reč o ženama u selekciji, Fremo ističe da su filmovi birani po kvalitetu, a ne po tome da li rediteljka ili reditelj.
– Ono što vidimo je da jača prisustvo žena režisera što znači da se svetska kinematografija menja, jer donosi drugu perspektivu, perspektivu žena. Decenijama smo gledali muški pogled na sve i svakoga, a sada vidimo žene koje prikazuju muške i ženske likove na drugačiji način. Dovođenje većeg broja žena u konkurenciju je deo našeg globalnog napora da postignemo više raznolikosti, a takođe pokušavamo da postignemo ravnotežu u smislu generacija. Takođe, vidimo više žena reditelja iz zemalja u usponu, iz severne Afrike na primer, što je sjajna vest. A u zvaničnu selekciju biće dodato još žena reditelja!
Jedina žal mu je, priznaje, što filmovi „Openhajmer“ i „Barbi“ neće biti spremni do maja.
Bonus video: Robertu Benjiniju uručena nagrada za životno delo na festivalu u Veneciji
