0
Teške drame o diskriminaciji, rasi, tinejdžerska prijateljstva ugrožena zlostavljanjem, kao i fantastične akcione franšize, obeležile su ovu polovinu filmske godine. Pred nama je Kanski festival (16 – 27. maj) koji će doneti nove naslove slavnih reditelja poput Andersona, Skorsezea, Vendersa, a pre toga kritičari BBC-a izdvajaju ostvarenja koja su izašla dosad, nagrađivana su na prethodnim izdanjima i ne bi trebalo da ih propustite.
Izdvajamo one najupečatljivije, a o mnogima smo već pisali jer su prikazani i pokupili brojne nagrade na festivalima, kako u svetu, tako i kod nas:
„Saint Omer“
Ova žestoka, srceparajuća drama o rasi, klasi i majčinstvu bila je ulazak Francuske u prošlogodišnju trku za Oskara, ali nije nominovana. Alis Diop koristi svoje iskustvo u pravljenju dokumentarnih filmova, dok svoju priču zasniva na stvarnom slučaju mlade Senegalke u Francuskoj optužene da je ostavila svoju bebu na plaži da umre. Diop izmišlja Ramu, trudnu spisateljicu koja odlazi u grad Sveti Omer da prisustvuje suđenju, što budi njene sumnje i strahove. Diop je svoj dijalog zasnovala na sudskim transkriptima, ali rezultati daleko prevazilaze suve činjenice na stranici i stvaraju zadivljujući film sa dve duboke i živopisne žene na ekranu.
„Close“
Lucas Dont prati svoj nagrađivani debi, “Devojka”, sa još jednom delikatnom, ali emotivno potresnom dramom o odrastanju koja je toliko naturalistička da biste je mogli zameniti za dokumentarac. Njeni junaci su Leo (Eden Dambrin) i Remi (Gustav de Vael), dva 13-godišnja dečaka koji uživaju u intimnom prijateljstvu u Belgiji. Ali, kada se upišu u novu školu, pritisak vršnjaka utiče na njihov odnos do tačke sloma. Nadljudski osetljiv na bolove tinejdžera, Dont shvata da nije potrebno otvoreno maltretiranje da bi se mladi ljudi osećali kao da su pod nepodnošljivim napadom. Usputna pitanja drugova iz razreda dovoljna su da ih zauvek promene.
„John Wick: Chapter 4“
Najnoviji deo fantastične akcione franšize sa Kianuom Rivsom kao atentatorom za kojeg navijamo, nema konkurenciju za najbolji mejnstrim, komercijalni film do sada. Sa cenom od više miliona dolara na glavi, Vik kanališe svog unutrašnjeg Džejmsa Bonda, lutajući po Parizu, Berlinu i Osaki, pokušavajući da izbegne da bude ubijen. Reditelj Čed Stahelski ga čini vizuelno zapanjujućim i zabavnim, sa akcijom punom borilačkih veština, oružja i mačeva. Rivsova simpatična ličnost nam pomaže da se povežemo sa likom. Ovo ostvarenje nam daje još jednu priliku da vidimo Lensa Redika, koji je nedavno preminuo.
„Holy Spider“
Ali Abasijev jezivi “Sveti pauk” zasnovan je na istinitoj priči o čoveku (Mehdi Bajestani) koji je ubio 16 seksualnih radnica u iranskom svetom gradu Mešhadu 2000. i 2001. U glavnoj ulozi je Zar Amir Ebrahimi (dobitnica nagrade za najbolju glumicu u Kanu) kao odlučan novinar koji istražuje zločine. U početku se čini da je atmosferski sličan filmu “Kad jaganjci utihnu” i drugim dramama o serijskim ubicama na velikom ekranu, ali provokativni obrt je da neki građani i političari vide ubicu kao lokalnog heroja u moralnom krstaškom ratu. “Sveti pauk” je ispitivanje mizoginije u celom društvu koje se čini još pronicljivijim nakon protesta Mahsa Amini.
„The Worst Ones“
Ponekad neprofesionalni glumci mogu izgledati krajnje neprirodno na ekranu, ali to nije slučaj u ovoj oštroj, ozbiljnoj fikciji o deci i adolescentima u oronulom naselju u severnoj Francuskoj. Smisao metadrame je da se pravi studenti regrutuju da na ekranu igraju izmišljene varijacije sopstvenih priča. Upravo to je proces kojim su se bavile rediteljke Liz Akoka i Roman Gere, nekadašnje kasting direktorke, na snimanju “Najgorih”, čiji naslov upućuje na lošu reputaciju klinaca. Dobitnik glavne nagrade u sekciji “Un Certain Regard” u Kanu prošle godine, “The worst ones” ima nepretencioznu lakoću, ali postaje promišljen pogled na eksploataciju i voajerizam snimanja stvarnih života.
„EO“
Kada se ugasi poljski cirkus, jedan od njegovih izvođača, magarac, šalje se da živi u konjičkom centru. Ali on tamo ne ostaje dugo. Umesto toga, naš dugouhi heroj korača po Evropi, kroz niz različitih epizoda u različitim žanrovima, kao da gostuje u raznim drugim filmovima. Ono što ujedinjuje njegove pikareskne avanture, jeste njihova muka zbog čovekove nehumanosti prema čoveku (i čovekove nehumanosti prema magarcu), i njihova zapanjujuće psihodelična kamera, montaža i muzika. Ježi Skolimovski, reditelj “EO”, možda ima 84 godine, ali nikada nije bio angažovaniji ili energičniji. Ove godine nećemo gledati još jedan film koji je tako ekstravagantno bizaran, a opet tako sladak i pun ljubavi.
„Infinity Pool“
Najnoviji zapis u rastućem podžanru „bogati ljudi loše se provode na ostrvu“, “Infinity pool” svetluca odsjajima “Trougla tuge”, iako je mračniji i toksičniji. Aleksandar Skarsgard igra ulogu pisca koji sa svojom bogatom suprugom posećuje ekskluzivno odmaralište na plaži. Prekasno otkriva da zemlja ima politiku hitnog pogubljenja za određene zločine, a njegov odmor iz pakla od tada postaje sve krvaviji i zapanjujuće čudniji. Istina je da i lik i film gube svoj put, ali ovaj vrtlog ekstremne kinematografije dokazuje da je njegova koleginica, Mia Got, jedna od najneobičnijih glumica svoje generacije, i da je njegov pisac-reditelj, Brendon Kronenberg, dovoljno talentovan sam po sebi da bi verovatno trebalo da prestanemo da ga poredimo sa njegovim ocem, Dejvidom Kronenbergom.
„How to Blow Up a Pipeline“
Inspirisan knjigom Andreasa Malma, ovaj nepodnošljivo napeti indi triler predstavlja grupu eko-aktivista koji planiraju da bombarduju naftovod u zapadnom Teksasu. Svi su pogođeni zagađenjem, korporativnom pohlepom i klimatskom krizom, a ovo je, kako veruju, jedini način na koji mogu da uzvrate.
Film Danijela Goldabera podseća na nekoliko klasičnih filmova o pljački – posebno Tarantinove “Ulične pse”, ali ima neke ključne razlike. Kriminalci nisu motivisani pohlepom, detalji njihovog amaterskog pravljenja bombi su fascinantno specifični, a pošto rukuju eksplozivnim hemikalijama, uvek su u opasnosti da se slučajno ubiju.
Bonus video: Milena Grujić, srpska rediteljka o holivudskom filmu
