Duško uvek sretne nekoga ili čuje nešto što nije niko, pa je naš prijatelj pesnik Stevan Raičković žalio kako se njemu ništa ne događa, ispričao je, između ostalog, Matija Bećković, na svečanosti povodom veka od rođenja čuvenog književnika i aforističara Duška Radovića.
Na tom događaju koji je sinoć održan u Malom pozorištu „Duško Radović“, prisetio se akademik i kako ga je najbolji prijatelj savetovao šta i kako da piše.
– Gledao me pravo u oči i davao mi ozbiljne savete koji su glasili: „Treba da napišeš nešto onako. Znaš ono, ono onako, ono tvoje. Onako nekako, kako ti umeš. To bi bilo ono, baš ono onako. Napiši ono onako, ono kao ništa sem ono. Sećaš onoga kad si ono onomad, onako i onoliko. Onako, samo ono profesionalno, ništa sem onako, ono tvoje nešto ono onako, zgodno nekako. To je bar lako. Samo počni, onako iz prsta veži, ono kiti onako, ni ovako ni onako, ako možeš tako onako kako ne ume niko, možda neko ume ali ja ne znam ko. Onako nikako drukčije, sve onako kako ti ono kazujem, to bi bilo ono onako nekako… Ako ti nije jasno, ne vredi govoriti“.
Bećković je dodao da se Dušku Radoviću dešavalo nešto što nije drugima, pa se njihov prijatelj pesnik Stevan Raičković žalio kako se njemu ništa ne događa.
– A Duško uvek sretne nekoga ili čuje nešto što nije niko. Jedna od tih priča je bila kako neki čovek kaže: „Ja kad bih voleo da čitam, ja bih stalno čitao. Ne bih knjigu ispuštao iz ruku, ništa drugo ne bih radio. Ali šta vredi kad mrzim da čitam…“. Pa je znao nekog čoveka na Voždovcu koji nikada nije bio na Terazijama jer je skupo, govorio je, košta mnnogo tramvaj. Poznavao je i nekog čuvara u Radio Beogradu, pa nam je prepričavao kako je reagovao kada su deca loptom slomila prozor: „Ja bih rebnuo njih sa 1.00 dinara kazne, pa neka otplaćuju do kraja života“.
Publika je akademika prekidala smehom i aplauzom, a on je nastavio:
– Radovići su čuveno crnogorsko prezime, pa kada se Duško pročuo, Radovićima iz Morače je mnogo bilo stalo da i on otuda potiče. Tako mu je jedan od njih došao do radija u Beograđanku da mu kaže koji su sve Radovići na funkcijama u Jugoslaviji – ministri, direktori, generali, ovi, oni… Duško nije imao nikakve veze sa njima iz Morače, rođen je u Nišu, samo ga je slušao, a ovaj je sve pojačavao reprezentaciju Radovića da bi mu taj na kraju rekao: „Jedini koji nam kvari reputaciju, to je onaj Amfilohije…“.
Bonus video: Divna priča o Dušku Radoviću koja govori kakav je bio čovek
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare