0
Knjiga "Dunav" Mihala Hvoreckog i Simone Smatane i „Knjiga o krevetima“ Silvije Plat i Aleksandra Rota preporuke su za čitanje ove nedelje.
Mihal Hvorecki i Simona Smatana, „Dunav“, Laguna, 2023.
Plava i zelena boja dominiraju na ilustracijama Simone Smatane. Malom zabavištancu dočaravaju Dunav i njegovo priobalje, neslućene dimenzije vode i tla, vrtoglavu dubinu godina i pradavnog porekla jedne moćne sile. Podnaslov „magična reka“ ovu slikovnicu (izvorno napisanu na slovačkom) pretvara u izlog čuda koje nam pokazuje moruna. Ona je najveća rečna riba, starija je od kita i kornjače, a samo školjke i ajkule duže žive od nje. Moruna pripoveda o tri hiljade kilometara Dunava, ali i opominje da bi sve to čudesno izobilje moglo brzo iščeznuti usled osionosti i nemara. Ljudski rod naučio je da ukroti reku, ali i da je napuni otpacima. Đubre se samo nazire u obrisima: vredno ga sakupljaju i deca i odrasli, koji sa ogromnim džakovima u rukama čiste obalu.
„Reka je put koji je nastao istrajnošću toka“, kaže moruna, opisujući šta sve vidi na putu od izvora do ušća. Slatkovodne meduze, bela čaplja i labud grbac koji na vodi i zimuje i letuje, leptiri i divlji konji, svi oni stanuju na reci i oko nje. „Reka nosi vodu, a sa njom i život“: voćnjaci na njenim obalama rađaju trešnje, grožđe i kajsije. Reka teče kraj gradova, od kojih svaki ima neki svoj mali znak ili obeležje: iz gradova mirišu gulaš i paprikaš, pruža se pogled na dvorac sa četiri tornja, čuje se valcer. Biciklisti, maratonci i plivači nalaze svoje mesto uz reku ili u njoj: Dunav je nepredvidiv i opasan, a ko ne ume ili ne sme u njemu da pliva, može ga otkrivati sa broda, putničkog ili teretnog. Tokom vekova, Dunavom su plovile i galije i katamarani. Njegove obale povezuju mostovi iz različitih epoha, kameni i lančani, od drveta i betona.
Dunav protiče kroz deset zemalja, oko sebe okuplja živote, jezike i kulture 110 miliona ljudi.
Silvija Plat i Aleksandar Rot, „Knjiga o krevetima“, Bulevar books, 2023.
Krevet može biti podmornica, a može i da liči na sardinu. Može da ima propeler, može da bude i zaštićena zona za mrlje svih vrsta, pa je onda dozvoljeno po njemu sejati fleke od farbe i džema. Dečja postelja može da postane ležaljka iz koje se posmatraju ptice. Krevet može da se preobrati u slonomobil iz kog bereš banane pravo sa grane, a surla ti služi i kao tuš i kao tobogan. Krevet sa Severnog pola sačinjen je od krzna i ima ugradnu rernu u kojoj se greju promrzli nožni prsti. U krevetima, ukratko, vrebaju razna raspoloženja i iznenađenja. Dešava se svašta, zamislivo jedino dečjem umu i živahnoj nonsens poeziji sjajne pesnikinje.
Ne treba da nas iznenadi ime Silvije Plat na koricama slikovnog vodiča po dečjem svetu kreveta.
Ova pesnikinja važi za sjajan primer „školovanog talenta“, i njen trag se poznaje u mnogim književnim žanrovima. Silvija Plat etablirana je kao najvažnija figura konfesionalne poezije u kojoj dominiraju otvorenost i direktan pristup temama privatnog pakla. Ipak, ona ume da ispiše i mali dečji raj: mračne misli i svetle epizode kanališu se kroz jezik bogat neobičnim prizorima i vešto zamišljenim ulogama. Ilustracije Aleksandra Rota nude jarke, dinamične detalje i sa mnogo naglih prelaza signalizuju uzbuđenja u svetu između čaršava. Ova knjiga je vedra i maštovita pedagoška zamka za decu koja ne vole da spavaju, a umeju neustrašivo da sanjaju.
Bonus video: Promocija knjige Peđe Obradovića
