Iza nje nisu ostali leševi: Da li je umrla Druga Srbija?

“Umrla je Druga Srbija sa Radetom Konstantinovićem, Srđom Popovićem, Borkom Pavićević. Ostali su oni umorni, bezvoljni, depresivni. Mali krug mojih prijatelja iz kafića je više u egzilu usred Ulice Vuka Karadžića, nego ja u Šarlotenburgu. Jedino što se ne daju, i što su veseli”, napisao je Ćosić i otvorio ponovo pitanje šta je i ko je u stvari famozna Druga Srbija, i da li je zaista umrla.Iz knjige “Druga Srbija” (1992) u kojoj je sakupljeno šta su na tribinama Beogradskog kruga govorili različiti intelektualci početkom 90-ih, generiše se pojam o Drugoj Srbiji, koja svoje obrise dobija, kako je jednom napisala Borka Pavićević, i po “negaciji nacionalističkih krugova, medija, i celokupne propagande iz vremena režima Slobodana Miloševića, a onda i nadalje”.Šta je i ko je Druga Srbija, i da li je umrla, kao što tvrdi Bora Ćosić, za Nova.rs pričaju Filip David, Muharem Bazdulj i Zoran Panović.Pisac i dramaturg Filip David, jedan od ljudi koji se u javnosti često percipiraju kao pripadnici takozvane Druge Srbije, kaže za Nova.rs da je Bora Ćosić, njegov prijatelj, ali da on ne zna pravu situaciju u Srbiji.- Tačno je da je Druga Srbija, ona Srbija, kako je Rade Konstantinović rekao, koja se ne miri sa zločinima. I ta Srbija, u ovom ili onom obliku, više ili manje postoji i danas. Ima onih koji tu tradiciju čuvaju, tradiciju nemirenja sa zločinima. Druga Srbija nije nekakva organizacija sa svojim čvrstim i jasnim programom, program je samo to: “Srbija koja se ne miri sa zločinima”.

David dodaje da je žalosna činjenica da je ta Srbija bila i ostala u manjini.- Odlazak nekih uvaženih, poštenih, čestitih i hrabrih ljudi, kao što su Borka Pavićević, Miladin Životić i Rade Konstantinović, ne znači da ta Srbija i dalje ne postoji. Na žalost, stanje je onakvo kakvo je, to svi znamo, ali otpora još uvek ima, i biće ga, makar to bila manjina. Druga Srbija, to je samo naziv za one koji traže da se za zločine odgovara i da se Srbija suoči sa zločinima. Bora Ćosić, na žalost, ne živi ovde, retko dolazi, tako da nema pravu sliku onoga što se zbiva. Ta slika nije dobra, ali Druga Srbija će postojati dok postoji jedan jedini pojedinac koji se ne miri sa zločinima koji se čine ili su se činili u njegovo ime - zaključuje Filip David.Književnik Muharem Bazdulj kaže za Nova.rs da je dijagnoza Bore Ćosića savršeno ispravna, ali nedopustivo zadocnela.

- Druga Srbija je umrla davno. O prvoj godišnjici smrti Srđe Popovića, pre skoro punih osam godina, u novembru 2014, ja sam u „Vremenu“ objavio tekst „Hronika najavljene praznine“ koji mi je na vrat navukao dosta bede: od međunarodno unajmljenih medijskih plaćenih ubica do tviteraškog linča i toplog zeca organizovanog od ondašnjih “influensera” i raznih digitalnih “niškoristi”. Jedna od teza iznetih u tekstu glasi upravo ovako: Druga Srbija je umrla sa smrću Srđe Popovića. Konstantinović je umro dve godine pre Popovića, a Borka Pavićević je još bila živa, ali za mene je Borka uvek bila nešto puno veće i puno šire od tzv. Druge Srbije – smatra Bazdulj.

Programski direktor Demostata, Zoran Panović, misli da je poruka Bore Čosića možda pomalo emotivna, ali da je za njega simbolički najbitnija smrt Borke Pavićević.- To je bio jedan veliki društveni i politički događaj, i njena smrt je bila vrlo značajna za taj deo Srbije. A Druga Srbije je jedna ideološka konstrukcija, jer ona podrazumeva da ima neka Prva Srbija, koja naravno ne postoji. Kada se politički racionalizije, to je deo Srbije koji je bio u oštrom protivljenju Miloševićevoj politici koja je počela poznih 80-ih sa anti-birokratskom revolucijom i nastavila se sa ratnim sukobom 90-ih godina i gušenjem demokratije u Srbiji. To je jedna vrsta anti-memorandumske Srbije, a u sociološkom smislu to je jedan deo jugoslovenske inteligencije koji je ostao u Beogradu i koji je imao više jugoslovenski karakter, i koji nikad do kraja nije shvatio Srbiju, i teško se mirio sa tim da ostaje u Srbiji. Oni su imali liberalniji titositički i post-titoistički kontekst  – kaže Panović za Nova.rs.

On dodaje da je kolaps LDP-a, čija je preteča bio Građanski savez Srbije,  označio suštinski kraj Druge Srbije, i od tada taj deo Srbije ne može politički da se konstituiše.- Moram da priznam da nisam sreo više ljudi koji imaju potrebu da se bave politikom, a da ne mogu da se politički organizaciono artikulišu. Velika politizacija, a sa druge strane nemogućnost da se politički organizuju. Ako prihvatimo podelu na Prvu i Drugu Srbiju, i u Drugoj Srbiji ima dosta dogmatizma. Ali ono što je suštinski bitno, iza Druge Srbije ne ostaju leševi.Takođe, vrlo je interesantna ta konverzija građanske Srbije. Ranije je građanska Srbija bila antikomunistička, koja je imala svoje korene u nekoj pretkomunističkoj Jugoslaviji, demokratski orijentisana, sa tradicionalnim elementima. Vrlo je zanimljivo kako se u srpskom javnom mnjenju  promenio taj kontekst, od te jedne desne građanske Srbije, sad je odjednom građanska Srbija post-titoistička, ali liberalno-levičarska. Sad je ta Druga Srbija uzela prostor građanske Srbije, malo ga uzurpirala – zaključuje Panović.Pored našeg sagovornika Filipa Davida, neke od važnijih ličnosti koje se često pominju kada je Druga Srbija u pitanju su i Ivan Čolović, Nenad Prokić, Latinka Perović, Žarko Korać, Rade Radovanović, Vesna Pešić, Obrad Savić, i pokojni Bogdan Bogdanović, Vojin Dimitrijević, Zagorka Golubović, Miljenko Dereta, Lazar Stojanović, Velim Ćurguz Kazimir, Nebojša Popov i drugi.Bonus video - Milan Vlajčić: U petoj brzini kroz umetnost

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=podcastnevermajndmilanvlajcicam-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3108188"]