0
Dr Ljubomir Erić, neuropsihijatar i pisac brojnih knjiga o strahovima, uključujući i strah od smrti, izneo je svoje mišljenje o ponašanju u vanrednim okolnostima za Nova.rs.
„Prvi korak u borbi sa strahom koji nas je sve preplavio u ovom trenutku jeste definisanje situacije u kojoj se nalazimo. Reč je o pandemiji opasnog i relativno nepoznatog virusa koji izaziva respiratornu bolest od koje se umire. To treba stalno ponavljati dok većina populacije ne shvati da je istinski i opasno ugrožena i počne da se ponaša u skladu sa tim činjenicama“, ističe dr Erić.
On predlaže da se na televizijama prvo prikaže slajd ove ili slične sadržine: „Živimo u vreme pandemije koronavirusa. Iskustvo Svetske zdravstvene organizacije pokazuje da u svim zemljama sveta koronavirus izaziva ozbiljno respiratorno oboljenje koje može da dovede do smrti ako se ne otkrije i pravilno leči“, a tek potom da se prilože uputstva kako se ponašati u zaštiti od razboljevanja.
Ljudi ne vole da se suočavaju sa smrću i umiranjem i u takvim okolnostima različito reaguju, a panika se najoptimalnije suzbija davanjem pravih i istinitih informacija o problemu od kompetentnih ljudi kojima se može verovati, smatra naš stručnjak.
„Najveći broj ljudi shvata situaciju i reaguje strahom od sopstvene smrti i smrti svojih bližnjih i to je normalna reakcija u takvim okolnostima. Međutim, nemali broj ljudi potiskuje tu činjenicu. Njima je strah od smrti morbidna ili negativna procena situacije, i želeli bi nekako da pronađu pojmove koji su manje zastrašujući – u duhu opšte kulture odnosa prema smrti u kojoj vlada tabu smrti i njeno potiskivanje, kao da ona ne postoji, kao da se sve ovo dešava nekim drugim ljudima“, navodi dr Erić.
U toj funkciji potiskivanja (straha od) smrti i iskrivljavanja istine su i razna tumačenja stručnjaka kakva je suština straha koji nas je preplavio a bez pominjanja samog straha od smrti, smatra on.
„I psihijatri se plaše smrti i psihoanalizi je trebalo više od sedamdeset godina da prizna da je strah od smrti jedan od značajnih prouzrokovača psihopatologije“, tvrdi dr Ljubomir Erić.
Savladavanje straha, ističe on, zavisiće i od ponašanja vlasti a vlastima preporučuje da u obraćanjima javnosti angažuju najveće stručne autoritete kojima se veruje.
„Zdravstvenim autoritetima bih predložio da u lekarske timove odmah uključe i višedisciplinarni tim stručnjaka koji se bave kriznim situacijama i intervencijama u krizi (klinički psihijatar, psihijatar psihoterapeut, psihijatar psihofarmakoterapeut, psiholog, socijalni radnik, medicinska sestra)“, navodi dalje naš sagovornik.
Stroga disciplina u pridržavanju proklamovanih društvenih i medicinskih mera se podrazumeva, zaključuje. Izolacija je neophodna. Život u takvim uslovima nosi i raznovrsne opasnosti pa valja smisleno organizovati vreme i aktivnosti.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
