2
U Dorćolskom narodnom pozorištu ne samo što su među prvima u jugoistočnoj Evropi počeli da igraju predstave iz stalnog repertoara, nego su za kraj juna pripremili i festival sa četiri komada kineskih autora. "Pustimo dve trećine karata i tu stanemo. Kad mogu da se održavaju utakmice i da radi javni prevoz, što ne bismo mogli i mi?", kaže glumac i reditelj Filip Gajić.
Mali i kompaktan ansambl je u protekla četiri dana odigrao četiri predstave, inače već igrane na sceni „Kosmodrom“ ovog pozorišta na Dorćolu. Sinoć su odigrane „Lude noći nad Sovjetskim Savezom“ u režiji Filipa Gajića, sa Vahidom Džankovićem, Sanjom Radmilom Marković, Danilom Mihajlovićem i Ivonom Momirović, a za večeras je zakazan „Banović Strahinja“ u Džankovićevoj režiji sa Stevanom Šerbedžijom u naslovnoj ulozi, te Milicom Filić, Danilom Lončarevićem, Milanom Pelivanovićem i Predragom Todorovićem… Na repertoaru su ovih dana i predstave „Zidanje Skadra“ i „Snovi Ksenije Petrogradske“ u Gajićevoj režiji.
Osnivač Dorćolskog narodnog pozorišta, glumac i reditelj Filip Gajić, na pitanje da li ima nekih posebnih mera kojih su dužni da se pridržavaju zbog koronavirusa odgovara da nema, osim onih uobičajenih kojih se i inače ljudi pridržavaju, i dodaje da u pozorištu vode računa i o tome da među publikom bude dovoljno prostora.
– Nemamo otvorenu scenu, radimo unutra najnormalnije, jedino što gledamo da sala ne bude baš puna, pustimo dve trećine karata i tu stanemo. Kad mogu da se održavaju utakmice i da radi javni prevoz, što ne bismo mogli i mi? – kaže Gajić.
Predstave u ovom nezavisnom pozorištu počele su da se održavaju praktično malo nakon što je ukinuto vanredno stanje uvedeno zbog pandemije.
– Počeli smo da igramo predstave u poslednjoj nedelji maja, tad je vanredno stanje već bilo ukinuto. Mogu da kažem da su nam sve ulaznice bile rasprodate i bili smo verovatno jedino pozorište u istočnoj Evropi, a sasvim sigurno jedino na prostoru bivše Jugoslavije, koje radi – priča Gajić.
Publika je u ovom pozorištu već navikla na ne baš uobičajeni ambijent u kom se odigravaju predstave, a u ovom slučaju se to pokazalo i kao prednost.
– Mi nismo institucionalno pozorište, sa glomaznim aparatom, lako možemo da se organizujemo i igramo predstave – objašnjava on.
Glumci koje je publika navikla da viđa na ovoj sceni takođe se nisu menjali.
Gajić najavljuje i festival nazvan „10.000 lia“ od 24. juna do 2. jula, u okviru kojeg će se, uz prateći program, igrati četiri predstave po delima kineskih autora iz različitih perioda.
– Mislim da je ovo prvi put u istoriji jugoslovenskog pozorišta da se igraju predstave po delima kineskih autora. Cilj festivala „10.000 lia“ je da upozna publiku i učesnike festivala sa velikom kineskom kulturom čija tradicija ima neprekinutu nit od nekoliko hiljada godina. Festival će duboko zaroniti u kinesku fantastičnu književnost, simboliku, muziku i vizuelnu umetnost. Otvorićemo vrata prema jednom svetu koji naša publika ne poznaje – navodi Gajić.
Publika će na festivalu, najavljuju u Dorćolskom narodnom pozorištu, premijerno moći da vidi komade po poznatom „Umeću ratovanja“ Suna Cua (24. juna, na otvaranju), te po delima „Zlatni život“ Čuvang Cea (26. juna), „Raskoš ljubavi“ Li Ju (28. juna), poznate našim čitaocima po romanu „Prostirka za telesnu molitvu“, te „Harmonija smrti“ Lao Cea (30. juna). Predstave će reprizno biti igrane dan nakon premijera, a na zatvaranju festivala 2. jula biće odigrane sve četiri, jedna za drugom, navode u Dorćolskom narodnom pozorištu.
– Jedan od naziva za Кineski zid je i „zid dug 10.000 lia“. Li je stara kineska mera za dužinu. U kineskom jeziku broj 10.000 znači beskrajno, beskonačno, dakle „nezamislivo dugi zid“. Tokom festivala, pre i nakon predstava, publiku ćemo upoznati sa savremenom kineskom poezijom i prozom koje će govoriti glumci iz pomenutih predstava. Nakon predstava biće prikazani savremeni kineski filmovi – objašnjava Gajić.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
