1
U vremenima u kojima odjekuje prasak bombi i jauci žrtava, u kojima osećamo da se naše nade ruše u ratu, u sveprisutnosti razaranja, utešno je otkriti da naše reči i dalje mogu da prelaze granice. Knjige uvek mogu da putuju, za razliku od velikog broja ljudi na planeti. Ima u ovoj rečenici neke tužne nade. Ili apsolutnog očajanja. Ovim rečima je francuski pisac Matijas Enar otvorio večeras 66. Sajam knjiga.
U prisustvu velikog broja zvanica, Enar je u svojoj besedi istakao da smo svi tu kako bismo proslavljali knjigu, misao i stvaranje, ali da do nas, „izdaleka, dopiru odjeci borbi“.
– Da li nam, suočenim s političkim neizvesnostima, sukobima, krizama, knjige i dalje mogu biti od pomoći? Biti nam utočište? Šta ljudsko biće XXI veka, u trenutku u kome njegovom svetu preti propast, u kome njegovu kuću tek što nije uništio rat ili podelila nesloga, šta ljudsko biće uopšte danas može naći u romanu – upitao je književnik i predstavnik Francuske, zemlje počasnog gosta.
Enar je podsetio na reči Aleksandra Dime koji je govorio da “roman razuzdava pustolovne konje”, i dodao da zaista, roman vodi u nepoznato; vodi na putovanje.
– Roman nam omogućava da napustimo svet. Onom ko živi od fikcije, istina je odvratna, dodaje Viktor Igo. Mnogi danas žive od fikcije. Ali roman, književnost, to je nešto više od fikcije, više od razonode koja nas udaljava od surovosti sveta, koja između nas i stvarnosti stavlja veo iluzije. Roman, književnost, to je otvaranje prostora misli. U romanu možda ne nalazimo utehu filozofije, prostranstva metafizike, mada – raznovrsnost romanesknog prostora je bez premca – ocenio je dodavši da književnost svetu vraća njegovu složenost.
Književnost i knjige, mišljenja je Enar, suprotstavljaju se neposrednosti televizije, neprekidnim informacijma, hipnotičkoj diktaturi aktuelnosti.
– Knjige nam otvaraju neko drugo vreme, neki drugi svet, u kome prestajemo da budemo anestezirani majmuni, u kome nam sadašnjost više ne zamagljuje pogled, već ponovo postajemo misleća bića, građani. Knjiga je znanje, misao, sloboda: drugi ritam, druga planeta. Književnost je i mogućnost prilaženja drugome, upoznavanja s raznovrsnošću ljudskih iskustava, drugačijih društava – a za to je prevođenje ključni adut – kazao je zaključiviši da nas prevođenje spasava, čak, i od usamljeničke zaslepljenosti:
– Možemo uvek posmatrati čašu kao dopola punu ili dopola praznu – slavimo danas to što u njoj ima nečega i ispijmo tu čašu prevodilaštva, u zdravlje književnosti! Srećan vam sajam knjiga!
Srpski pisac i izdavač Vladislav Bajac, otvarajući Sajam knjiga, ukazao je na široko prostranstvo između pisanja i čitanja.
– Kroz taj začarani prostor ide jedan put koji spaja dve kuće. Tamo daleko, na samom začetku te magistrale masovnosti, buke i brojeva, u jednoj kući sedi pisac, sam i – piše. Njegova druga strana, krajnost, polovina… je čitalac, koji jednako tako nasuprot piscu sedi sam, i – čita. Uz svu razdaljinu, to je najintimnije jedinstvo pisca i čitaoca. I najlepše jedinstvo suprotnosti!
Bajac je istakao da nijedna knjiga nije zapravo napisana dok nije pročitana, nijednu nije završio pisac već čitalac:
– Piščeva su slova, čitaočeva je tačka. Čitalac je odjek, eho, ogledalo pisca. Čitaočevo tumačenje, njegova interpretacija, ma kako piščeve poruke bile jasne, poslednje je dopisivanje knjige. Tako u svakoj knjizi, pored imena pisca, stoji nevidljivo ime čitaoca koji u procesu čitanja prvo prepisuje sebi u svoj um ono što čita, a potom to isto interpretirajući – dopisuje. Otud možda poneka knjiga ima i po koju praznu stranu na svom kraju. Vidljivu ili nevidljivu. Koliko čitalaca, toliko različitih tumačenja jedne iste knjige. Kakvo bogatstvo – kazao je između ostalog Bajac poručivši:
– Jedina radost koja knjizi eventualno konkuriše je pomisao na one još čarobnije koje još nisu napisane. Knjige su živele, žive i živeće. Živele knjige!
Upravo ti čitaoci su danas jedva čekali da prođu kapije Sajma i sa spiskovima u rukama trkom prođu hale ne bi li pronašli svoje omiljene pisce i njihove nove i stare naslove. Još jednom su se tradicionalno zaoviorile reklame izdavača i njihovih romana, popusta i blistavih novih korica svuda naokolo.
Pisci su se smenjivali među štandovima potpisujući svoje knjige, a njihovi čitaoci stiskali su se u redovima kako bi dobili posvetu među koricama.
Sudeći po prvom danu Beogradskog sajma knjiga, „glad“ za pisanom reči ne jenjava, a do 29. oktobra, pod sloganom „Živele knjige“, posetiocima će se predstaviti više od 400 direktnih izlagača uz više desetina programa.
Bonus video: Vladislav Bajac na otvaranju Sajma knjiga
