Dobroćudni meda je postao krvoločna zver: Da li sad i Mikiju Mausu preti strašna sudbina koja je zadesila Vinija Pua

Posle dvodecenijske suše izazvane produženjem autorskih prava u američkom Kongresu 1998. godine, dela su ponovo počela da ulaze u javno vlasništvo 2019, postajući dostupna za korišćenje bez licenciranja ili plaćanja. To je postalo primetno 2022, kada je Vini Pu pušten za upotrebu nakon isteka 95-godišnjeg perioda autorskih prava na roman koji ga je predstavio.

To je omogućilo film „Krv i med”, čiji je nastavak objavljen prošlog meseca.

„Džinovski plišani medved sa licem iskrivljenog osmeha, lebdi preko ekrana. Preteća muzika buja. Senke maskiraju nepoznate pretnje... “, slikovito opisuje Asošijeted pres trejler za film iz 2023. „Vini Pu: Krv i med“ i podseća da se radi i treći nastavak kao i da nadolaze planovi za „Poohniverse“ uvrnute likove iz javnog domena, među kojima su Bambi i Pinokio.

https://www.youtube.com/watch?v=PRlBKYQsjXo

Klasični likovi, nove priče, sveži mešapovi. Da li će sve ovo biti pravi bazar za stvaraoce? Da li ulazimo u zlatno doba međugeneracijske saradnje ili pad vrednosti intelektualne svojine dok publika ne postane bolesna od gledanja varijacija istih starih priča? Da li krvoločni Vini Pu ima nešto da pokaže svetu zabave 21. veka?

Ove godine se dogodila situacija koju mnogi nisu očekivali. A, to je istek autorskih prava na originalnu verziju filma „Parobrod Vili“ Volta Diznija iz 1928. godine. u kojoj se prvi put pojavio Miki Maus.

Mogućnost novih priča je ogromna, ali i mogućnost ponavljanja. Klasične priče i likovi mogu postati pomalo zamorni.

- Ne osećam da će to napraviti toliku razliku. Na primer, “Vini Pu: Krv i med” je bio novitet, ali mislim da je malo odjeknuo. Ako neko napravi novu verziju “Parobroda Vilija”, film o vožnji džetskijem ili tako nešto, koga briga? Ako postoji neka sjajna nova ideja iza toga, možda. Ali, nema ničega, i često pomislim - Bože, sada kada je 'Džez pevač' dostupan, ja ću to ponoviti - priča Fil Džonston, nominovan za Oskara, koautor Diznejevog filma “Uništavačč Ralf” i nastavka "Ralf ruši internet" iz 2018. godine.

Dženifer Dženkins, profesorka prava i direktorka Centra za proučavanje javnog vlasništva na Univerzitetu Djuk, kaže da su mnogi kreatori bili nestrpljivi da urade nešto sa, na primer, „Velikim Getsbijem“, koji je bio predmet nekoliko reinterpretacija u različitim stilovima od kada je postao javno dobro 2021. godine,

https://www.youtube.com/watch?v=ZEXzKd9M8VI

- Imamo feminističke interpretacije tog filma, gde Džordan i Dejzi imaju priliku da ispričaju priču iz svog ugla. Imamo nastavke, mjuzikle, TV emisije, verziju sa zombijima. To su stvari koje možete da uradite sa delima koja su u javnom prostoru, pa tako i sa Mikije Mausom – objašnjava Dženkins.

Međutim, novodostupna dela i likovi stižu nakon godina zahteva matičnih korporacija da svaka kreacija bude povezana sa njihovom intelektualnom svojinom. Osim nekih izuzetaka veličine "Barbi", prihodi postaju sve manji, a sami umetnici su se umorili od toga.

- Najveći ograničavajući faktor u ovom trenutku je da skoro sve što neko želi mora da bude iz postojećeg intelektualnog vlasništva. I taj pojam originalne ideje je nekako zastrašujući, svakako za marketinški entitet, jer oni samo moraju više da rade da bi to doveli do svesti javnosti. To je razočaravajuće – rekao je Džonston, čiji je najnoviji projekat animirana adaptacija filma „Tvitovi“ Roalda Dala za Netfliks.

I dok su Šekspir, Dikens i Ostin u različitim vremenima bili rudnici zlata javnog domena, druga vlasništva su se pokazala problematičnijim. Nadolazeći "Wicked" sa Arijanom Grande i Sintijom Erivo, biće još jedan pokušaj korišćenja javnog domena dela “Oz” autora Franka Bauma, filtriranog kroz hit roman i brodvejsku predstavu - da se pridruži klasičnom statusu filma "Čarobnjak iz Oza" iz 1939. godine. Prethodni pokušaji nisu doneli mnogo uspeha, a većina je bila potpuni fijasko, poslednji 2013. "Oz, veliki i moćni", od Dizni kompanije. Zanimljivo je da prava na najpoznatijji artefakt iz filma "Čarobnjaka iz Oza", - Dorotine rubin crvene cipele, još uvek su intelektualno vlasništvo MGM-a jer u Baumovoj knjizi su bile srebrne.

Neka od najefikasnijih upotreba imovine u javnom vlasništvu došla je od same kompanije Dizni, u svojim ranim decenijama, pretvarajući narodne priče i romane koji su provereni vremenom u moderne klasike poput „Snežane“, „Pinokija” i „Pepeljuge“. Kasnije će postati vodeći zaštitnik najvrednijih prava u zabavi, od Marvelovog univerzuma do galaksije Ratova zvezda i sopstvenog sadžaja. To je značilo procvat tokom godina fan-umetnosti i fan-fikcije, sa kojima kompanija ima pomešani odnos.

- Kada pogledate kako se Diznijeva organizacija bavi navijačkom umetnošću, mnogo toga gledate drugačije. Uvek sam mislio da postoji toliko mogućnosti za saradnju koje su propuštene - priča Kori Doktorou, autor i aktivista koji zagovara šire javno vlasništvo dela.

Kao primer navodi fascikle pune biografija izmišljenih priča o duhovima u Diznilendovoj “ukletoj vili”, koje održavaju tinejdžeri koji tamo rade, a nešto od toga je sada postalo deo mitologije.

Miš i medved su samo početak. Parada likova i priča, ušetali su u javni domen, gde svako može da uradi bilo i da to oblikuje u novu generaciju priča i ideja. I zvučni filmovi iz rane ere Holivuda sada dele njihovu sudbinu. “King Kong”, čija je jedna njegova ogromna noga postala javno vlasništvo zbog komplikacija između kompanija koje poseduju deo njega, oslobodiće se svojih preostalih okova 2029. a već sledeće godine, “Supermen” postaje javno dobro, a za njim i “Betmen”, “Džoker”, “Čudesna žena”…

Bonus video: Crtani filmovi nekad i sad, koji su vam draži? Ana Štajdohar, Vojin Vasović, Aleksa Gajić