Iako se noćima često odavala alkoholu (pa joj je jednom prilikom jedna od ljubavnica i rekla da izgleda poput mamurnog Bajrona), okupirala su je ozbiljna pitanja. "Šta da radim sa svojom homoseksualnošću?", pitala se 1942, a u idućih 50 godina stvaralaštva često se vraćala toj temi, oko koje je bila dosta zbunjena.
Objavljeni su dnevnički zapisi književnice Patriše Hajsmit, autorke hita „Talentovani gospodin Ripli“, piše „Gardijan“, koji donosi detalje iz njenog života koji su izašli na svetlo dana nakon objavljivanja dnevnika. U leto 1956. spisateljica je živela u Njujorku sa Doris Sanders, za koju je pisala da je u nju zaljubljena. Tada je već bila na vrhuncu slave, a privatno je prošla razne turbulencije koje su se taman smirile. Ona i Doris kupile su automobil, Patriša je zasadila vrt, pa se, prilično je nevjerojatno, pridružila crkvenom horu.
U svojem dnevniku, između ostalog, Hajsmit je pisala o iskustvu života s drugom osobom. „Opasnost života s nekim je za mene opasnost života bez gladi za strašću. Stvari se lako izjednačavaju, umiruju, zaboravljaju se uz smešak i perspektivu“, stoji u jednom od zapisa. Dok bi nekom takav osećaj mogao da se sviđa, ona je bila od onih ljudi kojima nije bilo u interesu da se skrase se na taj način.
Samo dve godine kasnije ponovo se preselila, u drugi grad, i počela da živi s drugom ženom. „Ne želim nikakvu drugu perspektivu osim vlastite“, napisala je.
Ova književnica preminula pre više od 25 godina, u Švajcarskoj, od raka pluća u 74. godini. Uprkos njenim brojnim uspesima i vrednim delima, opisivali su ju kao izuzetno nepristojnu osobu, rasistu i alkoholičarku koju je bilo nemoguće podnositi.
Nesumnjivo je da je stvarno bila ekscentrična, njeni najbliži saradnici opisivali su je kao „užasno ljudsko biće“, a njeni dnevnici sada daju i dublji uvid u njen karakter. Osim što je izdala 22 romana i brojne kratke priče, o svom životu je ispisala preko osam hiljada stranica, raspoređenih u 18 dnevnika i 38 beležnica, napisanih na pet jezika. Kako je vrsno vladala samo engleskim, analitičari njenog rada kažu da je zapise na drugim jezicima bilo gotovo nemoguće dešifrovati.
Zanimljivo je da se nigde u zapisima ne spominje, na primer, to da je u vreme dok je pisala u toku bio Drugi svetski rat.
Često je, u mlađim danima, zanimljivo je, pisala o svom izgledu. Još kao studentkinja je 1942. zapisala: „Danas sam izgledala jako dobro, iako me muče moji zubi. To je samo u mojoj glavi: nisu u toliko lošem stanju, ali stalno primećujem smeđe naslage. Ne znam šta da radim“, napisala je. Godinu kasnije pisala je i o tome kako je na posao s velikim uspehom nosila mokasine.
Ona je, inače, rođena u Teksasu, ali u uzrastu od šest godin s roditeljima se preselila na Menhetn i već do svojih dvadesetih godina bila je ambiciozna umetnica. Bila je izuzetno orijentisana na sebe. „Ne treba mi niko. Imam svoju umetnost, koja je sama po sebi istinita“, pisala je. Nije se zamarala svakodnevicom i rutinskim stvarima. „Danas je jedan od onih dana kada sam kuvala večeru“, zapisala je u leto 1945. „Reći ću ovde i sada: nije vredno truda“, nastavila je.
Ulazila je i u detalje svog seksualnog života. Njeni su stavovi bili prilično napredni za konzervativno vreme u kojem je živela. Pisala je, između ostalog, i o svojoj ljubavnici Bafi: „Njena je koža poput fine tečnosti, klizi preko moje poput platna od satena… Bafi bi rado volela da sam joj ja, umesto njenog muža, jedina ljubavnica. Možda ćemo nastaviti da se viđamo sredom“.
Iako se noćima često odavala alkoholu (pa joj je jednom prilikom jedna od ljubavnica i rekla da izgleda poput mamurnog Bajrona), okupirala su je ozbiljna pitanja. „Šta da radim sa svojom homoseksualnošću?“, pitala se 1942, a u idućih 50 godina stvaralaštva često se vraćala toj temi, oko koje je bila dosta zbunjena.
Iako je prezirala muškarce, ponekad je spavala s njima. Pisala je da su oni u krevetu „poput tegova za mrtvo dizanje“. Ipak, oko nekih se, sama je istakla, trudila. Neuspešno. Jedan od njenih ljubavnika zvao se Mark. „Bio je pijan, ružan i nimalo privlačan. Ležala sam i razmišljala o tome kako su devojke u stvari predivne i ljupke! I bila sam užasno tužna“, stoji u dnevniku iz 1948. godine.
Bonus video: Srđan Dragojević: Dobio sam poruku – brt, ovo ti je za elitu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar