2
Od 26 dela, koliko ih je bilo u širem izboru za NIN-ovu nagradu, žiri je u užu selekciju uvrstio deset romana.
Nakon ovog, užeg izbora za 71. NIN-ovu nagradu žiri, kojeg čine Aleksandar Jerkov (predsednik), Adrijana Marčetić, Tamara Mitrović, Mladen Vesković i Vladimir Gvozden, 16. januara saopštiće i koji su to romani zavredeli da se nađu u najužoj selekciji. A ime 71. laureata NIN-ove nagrade biće poznato 27. januara.
Do saopštavanja finalista, predstavljamo deset naslova koji su se našli u užem izboru za ugledno književno priznanje.
Tu je najpre delo „Pet debelih pesnika“, Predraga Đurića, koje je objavilo „Raštan izdavaštvo“, u kom književnik ispisuje omaž ispuštenoj generaciji mladih s kraja 20. veka, ali i Vojvodini, tom specifičnom kulturnom prostoru. U uži izbor ušao je i roman „Kotao“ Jovice Aćina, koje je objavila „Laguna“. Aćin čitaocima donosi intrigantan, zanosan psihotriler u čijem je središtu Italijan Gambero Rosi koji živi u Srbiji…
Još jedno „Lagunino“ izdanje, iz pera Tanje Stupar Trifunović – „Duž oštrog noža leti ptica“ među deset je najboljih po sudu žirija, uz konstataciju da je uzbudljivo kad pesnikinja napiše roman.
U uži izbor žiri je uvrstio i delo „Lutam sad mrtav svetom“ Borivoja Gerzića (izdanje „Rende Books“), čiji je podnaslov „Hronika smrti i ludosti“, a otvara ga, između ostalog, rečenicom: „Ali neko dugme postoji, neki navoj, mehanizam, tamo gde je sve započelo, to s ljudima i njihovim sudbinama, a da nije materica. Ili ne“.
I Vladislav Bajac s poslednjim romanom „Pucanj u prazno“ („Geopoetika“) uvršten je među deset najboljih, jer ova „knjiga-kaleidoskop, čiji se delovi u svakom trenutku sklapaju u drugačiju celinu, tvori mnoštvo uzbudljivih čitalačkih doživljaja“.
Danka Ivanović s hipermodernističkim romanom „Prazne kuće“ („Partizanska knjiga“), koji je ispunjen jezičkim majstorstvom i intertekstualnim bogatstvom, takođe je u užem izboru, kao i Marinko Arsić Ivkov s delom „NGDL“ (Niški kulturni centar), jer čitaoce vodi na putovanje kroz suštinske dileme – da li smo oni koji tragaju ili oni koje proganjaju.
Književnik koji je nekoliko godina zagovarao bojkot NIN-ove nagrade Muharem Bazdulj plasirao se u uži izbor s delom „Limeni lijes za Zaimović Zejnu“ („Kosmos“), jer se u slojevima naracije „prepliće priča o jednom životu, sudbini, vremenu koje je u sebi saželo toliko toga i prošlog i budućeg“, ali tu je i Milenko Bodirogić s knjigom „Pesak pjeskare“ („Orfelin izdavaštvo“), koji se može čitati kao priča o izgubljenom prijateljstvu trojice dečaka – Mensura, Bogdana i samog pripovedača.
Među deset najboljih romana iz prošlogodišnje produkcije žiri je uvrstio i posthumno objavljeno delo Gorana Petrovića „Palata“ („Laguna“). Knjigu je Petrović, koji je preminuo krajem januara prošle godine, predao izdavaču dok je još bio među nama. Kuriozitet je da je prerano otišli književnik jedini od deset pisaca u užem izboru koji je već ovenčan NIN-ovom nagradom. Bilo je to pre četvrt veka za „Sitničarnicu `Kod srećne ruke`“…
Do 27. januara laureat NIN-ove nagrade je Stevo Grabovac za roman „Poslije zabave“.
Bonus video: Stevo Grabovac
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
