Švajcarski umetnik Nikolas Parti (40) bio je slikar u usponu, poznat po nadrealističkim pejzažima i mrtvim prirodama, kada se u junu 2018. prvi put pojavio na aukciji. Njegov crtež “Stil Life No 97” dostigao je respektabilnu cenu od 11.128 dolara na aukciji kuće “Kristi” u Londonu. Samo godinu i po dana kasnije njegov pastel “Rocks” prodat za 1,1 milion dolara na "Kristijevoj" akuciji u Hong Kongu.

Poslednjih godina primetan je talas savremenih umetnika mlađih od 40 godina, čiji su radovi dostigli neverovatne cene ubrzo nakon njihovog prvog pojavljivanja kod velikih aukcijskih kuća – u nekim slučajevima i pre nego što su imali samostalnu izložbu, piše „Njujork tajms“.

Aukcijska karijera Metjua Vonga, američkog slikara koji je preminuo u oktobru 2019. u 35. godini, počela je posthumno u maju, kada je njegov akvarel bez naziva iz 2018, procenjene vrednosti između 10.000 i 15.000 dolara, dostigao cifru od 62.500 dolara na onlajn aukciji kuće „Sotbi“.

Otprilike šest nedelja kasnije njegov rad iz 2018. “The Realm of Appeatances” prodat je za neverovatnih 1,8 miliona dolara na njujorškoj akciji „Sotbija“.

Francuska umetnica Džuli Kertis takođe je imala naglu uzlaznu putanju na aukcijama. Njeno prvo delo na aukciji bilo je “Princess” (2016), procenjeno na između 6.000 i 8.000 dolara, a prodato je za 106.250 dolara na Filipsovoj aukciji u Njujorku u proleće 2019. Šest meseci kasnije, njeno ulje na platnu “Pas de Trois” (2018) dostiglo je cifru od 423.000 dolara na njujorškoj aukciji kuće “Kristi”.

Nekim umetnicima čak nisu potrebna dva pojavljivanja na aukcijama da bi zablistali. Tridesetšestogodišnji kenijski slikar Majkl Armitedž debitovao je novembra 2019. sa uljem “The Conservationists” (2018). Od prvobitne procene koja se kretala između 50.00 i 70.000 dolara, dostiglo je cenu od 1,52 miliona dolara.

Umetnik Amoako Boafa (36) iz Gane još jedan je od stvaralaca koji su prvim pojavljivam postigli veliki uspeh na aukciji – njegov rad “The Lemon Bathing Suit” prodat je za 880.000 dolara u februaru 2019. na aukciji kuće „Filips“ u Londonu, a procenjena vrednost se kretala između 39.000 i 65.000 dolara.

Čak i neki mnogo poznatiji savremeni umetnici nisu postigli tako visoke cene za svoja dela. Na primer, Mel Bokner (80), priznati konceptualni umetnik, prisutan je na aukcijama poslednjih 30 godina i njegov rekord na aukcijama je 187.500 dolara.

Prema rečima Dejvida Galperina, koji je zadužen za aukcije savremenih umetničkih dela kuće „Sotbi“, nije im strano da nova imena privuku pažnju i podsetio na razvoj karijere Žana Mišela Baskijata osamdesetih godina.

Ono što je sada drugačije, primećuje Galperin, jeste što ima više kupaca sa više novca. „Tržište umetnina je mnogo veće i kupci dolaze iz čitavog sveta“, pojašnjava Galperin.

„Potrebno je samo da se dva ponuđača nadmeću da bi cena skočila, a aukcije su nepredvidljive“, kaže umetnička savetnica Liz Klajn iz kompanije „Reiss Klein Partners“.

Za „The Realm of Appearances“ vladalo je veliko interesovanje – registrovano je čak 59 ponuđača, a ljubitelji dela Metjua Vonga imaće još jednu priliku da nabave neko njegovo delo 7. oktobra, kada će njegov „Shangri-La“ (2017) biti na aukciji kuće „Kristi“. Procenjena cena je između 500.000 do 700.000 dolara, navodi „Njujork tajms“.

Na skok cene na aukcijama može uticati i ograničen broj dela nekog umetnika, kao poslednica njegove smrti, napominje Emili Kaplan, viši specijalista za posleratnu i savremenu umetnost u kući „Kristi“.

To je možda, primećuje, bio razlog porasta vrednosti Vongovih dela, a moglo bi uticati i na prodaju radova slikara Noe Dejvisa koji je umro 2015. godine u 32. godini.

U maju 2019. godine, njegovo delo „Bust 3“ (2010) prodato je za 47.500 dolara, što je trostruko više od procene, a u martu ove godine rad „In Search of Gallerius Maximumianus“ (2009) dostigao je cifru 400.000 dolara, pet puta veću od procenjene.

Emili Kaplan iz „Kristija“ naglašava da ne postoji neki univerzalni model kojim bi se objasnilo funkcionisanje tržišta, ali zapaža jednu zajedničku estetsku linija koja povezuje nova imena na umetničkoj sceni – orijentaciju ka figuraciji.

„Aukcijski sistem je vrlo demokratski – ako imate novac, platite i igrate“, podvlači Liz Klajn, dok Žan-Pol Engelen, zamenik predsednika aukcijske kuće „Filips“, primećuje čitavu grupu kolekcionara koji obraćaju pažnju samo na dela čija je cena visoka.

„Ljudi neće pogledati delo Džuli Kertis kada košta 5.000 dolara, ali hoće ako stoji cena 100.000 dolara. To znači da su galerije dobro obavile svoj posao promocije svog umetnika“, ističe Engelen i dodaje da je sjajno kada neko delo dostigne veliku vrednost, ali to ima i negativan aspekt, jer „ono što je po ukusu kupaca ovog meseca, za dva meseca možda ne bude“.

Umetnica Džuli Kertis, koja je postala poznata po vrtoglavim cenama za koje su prodavane njene slike na aukcijama, ima svoje viđenje: „Ljudi kažu: ‘Dobro vam ide’. Ja kažem: ‘Ne tako dobro kao što mislite’. Više bih volela da mediji pišu o mom radu, nego o cenama na aukcijama“.