Bivši odbornik tuži pisca i traži 200 hiljada, jedan od dokaza fotografija s Bjelom. Stojiljković odgovara: Očekivao sam napade, ali ne tako bizarne

Pisac Stojiljković priča za Nova.rs da je tužba napisana tako da ima "elemente književnog dela".

- To je neki advokatski postmodernizam i vrlo je teško razumeti uzročno-posledične odnose između tužbe i dokaznog materijala koji je priložen. Prvi dokazni materijal jeste moja i Bjelina (Dragan Bjelogrlić, prim.aut.) fotografija u prostorijama "Kobra filma" načinjena tokom snimanja "Senki nad Balkanom", i ne znam kakve fotografija ima veze sa duševnim bolom tužioca. U stvari, možda i ima, jer kad neko gleda fotografiju, to ga boli - šaljivo komentariše književnik.

Tužba Nonića potkrepljena je i dokaznim materijalom koji se tiče ne poslednjeg, besteler romana pisca "Dorćolski rekvijem", već pretposlednjeg - "Serafim":

- Ne znam, takođe, ni kakve to veze ima sa patnjom. Ali, ako pogledam širu sliku, indikativno je da sam 11. januara predao studentima svoju nagradu, najvišu koju dodeljuje Grad Niš "11. januar", a Nonić kaže da je doživeo psihičke i duševne bolove 12, 13. i 14. januara. Možda je koincidencija, ali gde baš tad da doživi bolove? Vrlo je čudno. Zaista ne znam ni kakve veze sa bilo čim ima moja i Bjelogrlićeva fotografija. Takođe, moj roman "Serafim" je izašao sedam-osam meseci pre tog 12. januara kad su mu krenuli duševni bolovi. Advokat tužioca, koji je izgleda moj kolega književnik, pokušava da uveže sve s tim da je njegov klijent imao bolove zbog nečeg što sam napisao u knjizi. Istovremeno, njegov klijent priznaje da ne čita, u šta potpuno verujem jer srpski političari slabo čitaju… Možda mu je neko rekao da u knjizi postoji neki junak koji liči na njega pa je on pročitao pola strane u mom romanu i pronašao se. Liči mi na to - spekuliše Stojiljković.

Na ime duševnih bolova Nonić od Dejana Stojiljkovića zahteva da mu isplati 200.000 dinara. Piscu nije jasno kako su došli baš do te cifre:

- I šta ga je zabolelo više, fotografija ili roman? Da li 100.000 dinara traži zbog fotke s Bjelom, ili 150.000 dinara "vredi" ono što mu je zasmetalo u knjizi. Tvrdi da sam mu ja narušio ugled, a gospodin je posle toga dobio od gradskih vlasti u Nišu 590.000 dinara za jedan projekat. Očigledno da gradske vlasti ne vide nikakvu povredu ugleda. Naprotiv, smatraju gospodina vrlo uglednim. Dakle, ne vidim šta sam ja to loše uradio, ali po njima očigledno jesam - iskren je Stojiljković.

Upitan koji je, pravno govoreći, njegov sledeći potez, pisac odgovara:

- Ovo nema veze sa pravom. Znate, Niš je vrlo specifičan grad. Mi ovde imamo jednu slobodnu opštinu koju Nonić stalno napada i targetira, a medijska situacija je veoma teška. Imamo jednu lažnu televiziju, koja je oktroisana od strane vladajuće koalicije. Imamo samo jedan portal - Južne vesti koje gospodin takođe napada. Dakle, nema mnogo prostora da se izrazite, mimo mišljenja vladajuće većine. A ako to i uradite, snosićete posledice. Mislim da iza svega stoji gradonačelnik Niša i njegova ekipa koji pokušavaju da me ućutkaju na ovaj način. A pošto ne mogu direktno, onda idu izokola. Znate kako se kaže - Kad gazda neće da uprlja svoje ruke, onda šalje baštovana. Očigledno je da moja kontinuirana podrška studentima, to što sam im predao nagradu mnogima smeta ovde. I ovo su sada posledice. Ali, ja sam to i očekivao, no ne baš na ovako groteskan i bizaran način - da ne napadnu mene nego moj roman.

Poručuje na kraju Dejan Stojiljković i da ga ova tužba neće ućutkati. Naprotiv!

- Smatram da Niš nema legitimnu vlast, da je Dragoslav Pavlović lažni gradonačelnik kojeg je postavila nenadležna institucija. Ovde on samo izvršava naređenja iz Beograda. Niš ne vode Nišlije nego neki poverenici uz Beograda, o čemu sam mnogo puta govorio. A kada sam 11. januara predao nagradu studentima čitave dve nedelje sam bio meta botova. Svašta su pisali o meni, pretili mi, ali nisu me ućutkali. Sada je ovo nova faza. Botovi su podbacili, pa hajmo na tužbe o povređenoj časti… Da vam ne pričam da sam zvanično izopšten iz kulture grada Niša, da me nema u Narodnoj biblioteci, da me Niški kulturni centar nije pozvao čak ni na otvaranje Niškog sajma knjiga, da su me izbacili iz redakcije "Gradine", da ne mogu da uđem u Narodno pozorište Niš. Zvanična niška kultura, oktroisana od strane vladajuće koalicije, bukvalno me je najurila. I to im nije bilo dovoljno, pa su sada prešli u novu fazu napada. Ali, ne dam na sebe!