Postoji rešenje za Sajam knjiga: da Grad Beograd kao osnivač priskoči u pomoć i nadomesti razliku u prihodima Sajma. Podsetiću da se nešto slično dogodilu u Zagrebu pre nekoliko godina kada je gradonačelnik omogućio hrvatskim knjižarima zakup prostora na njihovm sajmu po ceni od jednog evra po kvadratnom metru, kaže direktor “Lagune” Dejan Papić.
Iako je oktobar daleko, jedna od najaktuelnijih tema u izdavačko-knjižarskim krugovima je – hoće li biti Sajma knjiga. Kao što smo detaljno izveštavali, izdavači smatraju da se već zakasnilo u pripremama, a finansijske uslove izlaganja koji su postavljeni pred njih ocenjuju neprihvatiljvim. S druge strane, iz Odbora za organizaciju Sajma knjiga izražavaju razumevanje za potrebe izdavača, ali poručuju da bi svako spuštanje cena odvelo Beogradski sajam u bankrot.
Predsednik Udruženja izdavača i knjižara Srbije (UIKS) i čelnik „Lagune“, najveće izdavačke kuće u regionu, Dejan Papić, u razgovoru za portal Nova.rs iznosi modalitete po kojima bi najznačajnija manifestacija knjige mogla da bude održana.
Koliko vam se čini izvesnim da će Sajam knjiga ove godine biti uopšte održan, s obzirom na pandemijsku krizu?
– Nisam siguran da iko može sa sigurnošću da tvrdi šta će se dešavati na jesen, tako da bih se uzdržao od prognoza. Činjenica je da su mnogi sajmovi knjiga ove godine otkazani, ali za sada, najveći sajam knjiga na svetu u Frankfurtu, koji je dve nedelje pre našeg, i dalje je u planu da bude održan, ali sa određenim merama opreza i zaštite.
Da li se „Laguna“ prijavila pre 19. juna za učešće pod sadašnjim uslovima?
– “Laguna” se prijavila, jer smo želeli da ispoštujemo rok za prijavu, ali sa napomenom da očekujemo dogovor sa organizatorima Sajma po pitanju naših opravdanih zahteva.
Ti zahtevi su sažeti u pismu dva udruženja izdavača i samostalnih izdavača, čiji ste vi jedan od potpisnika. U pismu se od Beogradskog sajma traži da cene zakupa izložbenog prostora budu prepolovljene, kao i cena ulaznica, a da penzioneri i đaci ulaze besplatno. Sa druge strane, na Beogradskom sajmu procenjuju da bi to značilo oko 50 miliona dinara njihovih gubitaka. Gde vidite rešenje?
– U trenutnoj status kvo situaciji na gubitku će biti ili izdavači – i onda to neće moći ili želeti da podnesu – ili će se Beogradski sajam odreći prihoda neophodnih za sopstveni opstanak. A zapravo postoji rešenje koje bi zadovoljilo obe strane, a to je da Grad Beograd, kao osnivač Sajma knjiga, priskoči u pomoć i nadomesti razliku u prihodima Sajma koja bi se dogodila. Prirodno je očekivati da se do desi, jer ovo su vanredna vremena i takvi su nam potezi i potrebni. Podsetiću da se nešto slično dogodilu u Zagrebu pre nekoliko godina kada je gradonačelnik Zagreba omogućio hrvatskim knjižarima zakup prostora na njihovom sajmu po ceni od jednog evra po kvadratnom metru kako bi pomogao da se spase urušeni knjižarski sistem Hrvatske.
Čini vam se izvesnim da bi tu razliku mogli da pokriju Grad kao osnivač i Vlada Srbije?
– Grad Beograd je osnivač i to je prva i prava adresa od koje očekujemo pomoć. Ako bi se Vlada Srbije pojavila kao spasilac ovogodišeg Sajma knjiga to bi bilo prijatno iznenađenje.
Mislite li da je ova inicijativa preuranjena, s obzirom da još nije izvesno ni da će Sajam knjiga biti održan?
– Već u ovom trenutku nemamo mnogo vremena za dogovore, jer mnogo toga još mora biti preduzeto u organizaciji Sajma knjiga.
U predlozima u pismu navodi se i da je neophodno da u Odboru Sajma knjiga budu i predstavnici UIKS-a, UPIS-a i samostalnih izdavača. Zašto oni već nisu u Odboru i šta bi se time dobilo?
– UIKS kao udruženje koje okuplja najveći broj najrelevantnijih srpskih izdavača već godinama ukazuje ne neodrživu činjenicu da u Odboru Sajma knjiga nema predstavnika struke. Nema nikoga ko bi pomogao organizatorima prenoseći im ono što samo izdavači kao izlagači znaju i osećaju kako bi se unapredila organizacija i podigao kvalitet manifestacije. Dobijali smo odgovor da nismo jedino udruženje i da postoji i ono drugo, istina manje. Sada nastupamo zajedno, tražeći mesta za oba udruženja. Nema razloga da i sami izdavači ne budu uključeni u organizaciju svog najvećeg događaja.
Izdavači očekuju i značajno manju posetu, delom i zbog toga što će biti i manje stranih gostiju (pisaca). Da li je „Laguna“ morala da odustane od dovođenja gostiju i o kojim se imenima radi?
– Prirodno je očekivati da u atmosferi straha od epidemije poseta Sajmu knjiga ne može biti na nivou od prethodnih godina. Velikih stranih imena neće biti jer niko ne može da pravi ozbiljne planove za putovanja u situaciji neizvesnosti koja vlada svuda u svetu. Ipak, nadamo se da će domaći pisci svojim prisustvom učiniti događaj kompletnim.
Da li se pandemijska kriza odrazila i na ponudu novih naslova iz „Lagune“?
– Naš izdavački plan za ovu godinu se neće menjati. Broj objavljenih naslova biće na nivou od prošle godine. Tokom vanrednog stanja, razumljivo, došlo je do blagog usporavanja produkcije, ali sada se trudimo da nadoknadimo svaki zaostatak.