0
Rečeno je da je stil mog teksta o ekologiji u Boru sporan, ali zapravo se radi o cenzuri, rekla je za N1 Deana Jovanović, docentkinja i predavač na Univerzitetu u Utrehtu na Katedri za kulturnu antropologiju.
Taj njen tekst trebalo je da bude u katalogu, koji je sastavni deo izložbe u srpskom paviljonu na Bijenalu arhitekture u Veneciji, ali je izbačen, autorka kaže, zbog toga što kritički govori o ekološkim problemima Bora.
Jovanović za N1 objašnjava kako je dobila poziv autora izložbe u Veneciji, Modernih u Beogradu, da doprinese svojim profesionalnim znanjem iz okriva antropologije, to projektu, budući da se njen rad već jednu dekadu vezuje za život u Boru.
„I u dogovoru sa Modernima doprinela sam objašnjavajući kontekst ekologije u Boru, moj tekst se bavi nadom za čistijim vazduhom ljudi koji žive u tom gradu i neuspesima rekonstrukcije topionice koja je godinama obećavala čist vazduh“, navela je ona.
Njen članak su autori prihvatili, dodaje, i , kaže, njima se dopao.
„Dan pre nego što je katalog krenuo u štampu direktorka Muzeja primenjene umetnosti (Ljiljana Miletić Abramović) je označila određene paragrafe žutim kao sporne. Do danas nisam čula nikakvo objašnjenje od direktorke muzeja, kao ni od komesara izložbe, o tome zašto ti paragrafi imaju sporan stil, već je infomacije dobila od autora. U njima govorim o tome da je bolja budućnost Borana obećavana godinama i da služi za uvećavanje partijske moći, ali da su ekološki projekti i vazduh mesto gde se stiču politički glasovi i da su takvi projekti stecište ekoloških neuspeha“, dodala je.
„Meni je rečeno da stil nije dobar. Ne znam tačno u kom smislu – glagoli, metafore, šta nije dobro, nije mi rečeno šta je sporno u vezi sa stilom, nije mi ni data mogućnost da saznam šta je problematično, a takođe je došlo do mene da je ton sporan, ni za to ne znam tačno o čemu se radi. Ti paragrafi jesu politička analiza o obećanjima Boru u vezi sa čistijim vazduhom. Tekst je izbačen zbog sadržaja, a ne stila“.
Jovanović je kazala da joj nije data prilika da izmeni bilo šta, već joj je ponuđeno, pošto je tekst izbačen iz kataloga, koji inače još nije krenuo u štampu, da objavi jedan drugi svoj tekst napisan još 2012 godine. „Umesto ovog o sadašnjem trenutku, taj rad koji se njima dopao daje presek stanja u Boru iz 2012, pre same privatizacije, pre nedavnih dešavanja koji ukazuju na prekomerna zagađenja u Boru“, precizira.
„U februaru sam dobila sugestiju od saveta da izbacim ime Aleksandra Vučića, a kao alternativu stavim ‘tadašnji premijer je otvorio topionicu’…“, kaže naučnica.
Autori izložbe, Moderni u Beogradu, bili su solidarni do danas, i, kako kaže Jovanović, njihova saradnja je bila korektna. „Njima se dopao moj članak i sami su odlučili da bez mog teksta katalog ne može da ide u štampu i svi spoljni saradnici na ovom projektu su bili dosta solidarni“, ističe ona.
Jovanović je objasnila i da je njen jedini uslov za učešće u projektu autorima bio da ima autorsku slobodu.
„Tačno su znali moju poziciju, da iz kritičke pozicije pišem, da ne želim da učestvujem u projektu koji može da bude cenzurisan. Razlog zašto sam imala sumnje, jeste to što je Bor često prikazivan ulepšano i time se nikakva usluga ne čini ljudima koji tamo žive, ako se ne govori o tim problemima. Često je Bor korišćen u takve svrhe i pomislila sam da moj kritički pristup može biti odbačen ili cenzurisan, a ja prenosim perspektivu građana Bora, a oni su zabrinuti jer žive u strašnim uslovima. Moderni su prepoznali moj pristup i ohrabrili me da pristupim tome na ovaj način“, dodaje.
Jovanović ističe da je važno da se stvari nazovu pravim imenom i da je ovde u pitanju ne stil, nego cenzura.
„A što se tiče Bora pravim imenom – to je grad stecište ekoloških neuspeha, o tome moramo da razgovaramo i to otvoreno, i da pitamo zašto, i na kraju na koji način život može tamo da se učini manje opasnim i podnošljivim“, kaže.
Što se tiče kataloga, Jovanović očekuje rasplet situacije i objašnjava da je žiriranje pomereno za avgust. „Možda katalog može i da stigne na vreme. Ali skrećem pažnju na tretman naučnika i pokušaje kritičkog razmišljanja. Sve je ovo sastavni deo kataloga koji je ironično nazvan – Kako ćemo živeti zajedno. Integritet struke i naši profesionalni doprinosa treba da budu ozbiljno uzeti u razmatranje, a ne stavljeni pod tepih, cenzurisani. Ovo je dokaz da ono što se u pogledu ekoloških problema dešava u Boru izgleda želi da se reši cenzurom“, zaključila je naučnica.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
