Darko Bajić: Osećam se kao da sam usred neke močvare

Filmom “Indigo kristal” Luke Mihailovića, sinoć je otvaren Leskovački internacionalni festival filmske režije LIFFE, koji će trajati do 19. septembra. Ovogodišnji dobitnik nagrade „Živojin Žika Pavlović“, tradicionalnog priznanja za afirmaciju filmske umetnosti i jugoslovenskog kulturnog prostora u svetu jeste veliki sineasta Miloš Miša Radivojević. U žiriju Glavnog takmičarskog programa, koji će doneti odluku o nagradama, među kojima je i Gran pri „Živojin Žika Pavlović“ (novčani iznos 4.500 evra) su Damjan Kozole, Nenad Pavlović i Ljuba Bandović. Glavna nagrada za režiju za novi program festivala “Divlji film” nosiće ime Dušana Makavejeva, a u žiriju je čuvena bristanska glumica Greta Skaki. Slogan festivala je “Akcija”.

- Osećam se kao da sam u sred neke močvare, kao da sam se vratio na donji Dorćol od pre 50 godina, kada ničega nije ovde bilo, kada smo uzimali bambuse i pecali… Kao da smo sada opet u nekoj žabokrečini, kao da smo negde stali, i da su ovaj rat, i kovid koji je bio, zaustavili ceo svet. U tom smislu “Akcija” označava početak jednog ambicioznijeg i kvalitetnijeg festivala, a s druge strane označava akciju filmskih reditelja da moraju ponovo da osvajaju nešto što im je nekorektno oduzeto, a to je njihovo autorsko pravo na film. Kad to kažem, mislim na reditelja koji zaokružuje jedno filmsko delo i koji iza tog dela stoji – kaže u razgovoru za Nova.rs umetnički direktor LIFFE reditelj Darko Bajić, dok sedimo u prostorijama njegove producentske kuće “Magična linija” na Dorćolu.Kao primer zemlje gde kinematografija dobro funkcioniše i gde je pozicija reditelja adekvatna, Bajić nam pominje Francusku.- U Francuskoj je kinematografija regulisana na taj način da je vama plaćeno sve. Stimulacija kvaliteta, distributera, prikazivača… Stimulacija, stimulacija i stimulacija. I vi ste ušuškani i dobijate skoro 100 posto para za film. To je kinematografija u kojoj je carski živeti, biti reditelj u Francuskoj je privilegija. U pitanju je jedan ozbiljan sistem, dugogodišnja strategija za razvoj kinematografije, za koju su se i reditelji izborili. E, takav sličan sistem treba napraviti u Srbiji.

Međutim, tu dolazimo do najvećeg problema, dodaje reditelj.- Televizija, razni kablovski programi, maksimalno koriste filmove, puštaju ih do besvesti. Nisu zakonom obavezani minimalnim procentom prikazivanja domaćih filmova, i onda je najlakše kupiti 356 hiljada američkih filmova i pustiti ih na televiziji. To je najjeftinije, jer da bi ste kupili dva blokbastera morate da kupite i 40 otpadaka jedne velike industrije. Moramo se izboriti za veću zastupljenost domaćeg fima na televiziji i da autorski ugovori budu maksimalno ispoštovani. I zato između ostalog pravimo konferenciju reditelja na festivalu, predstavnika svih asocijacija iz regiona. Reditelju mora da se vrati dostojanstvo i epitet autora filmskog dela.U Americi je aktuelan štrajk scenarista koji traže kontrolu veštaške inteligencije pri pisanju scenarija, i neminovno je da i to pomenemo, i povežemo sa pozicijom reditelja.- Oslanjajući se na stvari koje nam veštačka inteligencija nudi mi se oslanjamo na nečiju tuđu pamet. Kad god pitam moje studente da li su gledali neki film ili su pročitali neku knjigu, oni se hvataju za telefon. Tu je njima to. Ja kažem, ljudi to mora da prođe kroz vašu glavu, morate to da doživite, pa da prihvatite ili odbacite. Mora da prođe kroz vas – smatra Bajić.Poznati srpski reditelj dodaje da ljudi u sveopštim okolnostima žele da što brže dođu do rezultata, i kao primer pominje TV serije koje postaju “sve lošije i lošije”.- Vreme za realizaciju je sve kraće i kraće, producenti sve više para uzimaju za sebe i to ide ka tome da će se serije u bliskoj budućnosti snimati u real-time-u. Glumac će nešto izgovoriti i to će već biti na televiziji. Možda ipak jedan minut kasnije ukoliko kaže nešto politički nekorektno da može da se isključi. U tom trenutku trku će izgubiti glumac i reditelj, jer više neće moći da izdrže taj tempo, i pobediće neumorni kompjuter.

Pričajući o savremenom srpskom filmu, dotakli smo se i kritika da ima previše kriminala u srpskoj aktuelnoj produkciji. Darko Bajić se sa tim slaže, ali se pita “šta je tek onda u svetskom filmu”.- Kriminalizovana je čitava ta industrija kinematografije koja sa ogromnom reklamom dolazi na naše tržište. Tako da i taj uticaj verovatno postoji, ali s druge strane zemlja smo u kojoj se, još od sankcija, kriminal približio vlasti, i to jeste intrigantna tema. Postoje dva uticaja u našoj kinematografiji. Jedan je koji dolazi “preko bare” – od komercijalne industrije, među kojima ima kvalitetnih i izuzetnih filmskih dela, a druga je jedna birokratizovana evropska šema, koja ima već zadate teme, od LGBT do izbeglica, festivalskih tema. Tako da su naši mladi reditelji suočeni s tim da moraju da pripadni jednom ili drugom carstvu, i tu dolazi do kompromisa koji nisu dobri za razvoj kinematografije. Filmovi ovde bljesnu zbog autentične autorske ličnosti, a mi ih imamo dosta. Imamo dobre fimove – tvrdi Bajić.Selektor Takmičarske selekcije Leskovačkog festivala je Ognjen Sviličić, predsednik žirija je Damjan Kozole, u takmičarskom programu su filmovi iz regiona… LIFFE deluje kao pravi ex-jugoslovenski festival, ali Darko Bajić ne voli to “ex”.- Kad se šalim sa svojim hrvatskim kolegama, oni me pitaju zašto nikad ne kažem “ex”. Ne kažem, zato što ni oni ne kažu “ex-Austrougarska”. Jugoslavija je istorijski pojam. Ali ono što je mnogo važnije je kulturni prostor, na kojem se mi dobro razumemo i koji je fantastičan za promociju svega što je kultura ili autorsko delo. Zato ovo nije nostalgija, nego nešto što smo zapazili i što želimo da negujemo. Ono što je bilo najvažnije u jugoslovenskoj kinematografiji jeste bila različitost, ali i konkurencija, i u toj konkurenciji smo imali kvalitet koji je bio veoma poštovan u svetu.

Poslednji film koji je snimio Darko Bajić je “Ime naroda” iz 2020, i reditelj nam sada najavljuje novi projekat.- Spremam se da napravim film po romanu “Sibir” Vladimira Kecmanovića, uz pomoć scenariste Koste Peševskog. Film će se zvati “Seberia”, po tome kako Ameri mešajući Sibir i Srbiju zovu nas, a u podnaslovu će biti: “Ne brinite rat je samo malo jači virus”. Ako pribavimo sredstva moja producentkinja Darja Bajić (rediteljeva ćerka, prim.aut) i ja, nadam se da ću imati snage i volje da uradim film - zaključuje Darko Bajić.Bonus video: Vudi Alen na premijeri svog filma u Veneciji