0
Jako se radujem zbog premijere filma baš na festivalu na Paliću, jer ovaj festival razume autorski film i posvećuje mnogo pažnje novim temama, nudeći nove perspektive i poglede publici. Ovo je za mene posebno emotivan trenutak, jer je moj tata rođen u Subotici, moja baka je tu živela i deo moje porodice još uvek tu živi. Ovde sam kao mala provela puno vremena i jako sam vezana za ovaj kraj. Srećna sam što je mnogo meni dragih ljudi videlo moj film i raduje me što ću moći da čujem njihove utiske i da osetim njihovu podršku, rekla je večeras Danijela Štajnfeld nakon specijalne projekcije svog ostvarenja "Zaceli me" u palićkom bioskopu "Abazija" u okviru Festivala evropskog filma.
Njen dokumentarni film „Zaceli me“ („Hold me right“) premijerno je prikazan u Srbiji, u okviru selekcije „Novi evropski dokumentarci“ 27. Festivala evropskog filma Palić.
Film je svetsku premijeru imao na nedavno održanom Sarajevo Film Festivalu i izazvao je veliku pažnju zbog teme kojom se bavi i priznanja glumice da je, kada je imala 21 godinu, bila žrtva silovanja. Kako je rekla nedavno, gostujući na N1, to je učinio „neko ko ima ugled u njenoj profesiji i koga je cenila“ i tada je odlučila da se preseli u Ameriku.
Na poziv Miroslava Mogorovića, programskog direktora festivala, Štajnfeld je došla u Srbiju i večeras je pred publikom, u kojoj su bili i njeni prijatelji i rođaci, govorila o filmu zasnovanom na intimnim svedočenjima osoba koje su doživele silovanje.
Ona je večeras na Paliću ispričala da je rad na filmu trajao tri godine i za to vreme prošla je kroz vrlo kompleksne produkcijske izazove.
– Počelo je od ideje da snimim kratki film koji bi bio platforma za osobe koje su preživele silovanje. Želela sam da se izrazim kroz njihove glasove i priče. Razgovarala sam sa oko 100 ljudi, intervjuisala 40 žena i muškaraca žrtava silovanja i odabrala nekoliko centralnih ličnih priča. Ostale priče čuju se u animiranim segmentima filma kao „hor“. Od početka sam imala jasnu viziju, i nisam želela da intervjuišem stručnjake, poznate ličnosti, kao ni da govorim o statistici, jer sve to dehumanizuje iskustvo žrtava, koje je po meni najvažnije čuti.
Znala sam i da ne želim senzacionalizam, kao ni forenzičku analizu zločina, jer se u takvim narativima iz fokusa takođe gubi priča žrtve. U tom periodu radili smo bez većeg budžeta, sa studentima filma, volonterima i poznanicima, takozvanom „štap i kanap” metodom. Tek nakon snimanja i preslušavanja tih intervjua, silina svedočenja tih ljudi učinila je da dobijem energiju i odlučim da napravim veliki film – film koji ne osuđuje nikoga, film koji nije senzacionalistički, ljudski film koji se obraća gledaocima sa željom da i oni kroz iskustvo gledanja dožive i razumeju naše priče – objasnila je glumica.
U filmu Štajnfeld priliku da ispričaju svoju priču daje i počiniteljima, osuđenicima za seksualno nasilje i silovanja.
– Nakon intervjua sa žrtvama silovanja, odlučila sam da intervjuišem i seksualne prestupnike i silovatelje. Smatrala sam da je važno da se i njihov glas čuje, imajući u vidu da je u većini slučajeva reč o sasvim običnim ljudima, uzornim očevima ili muževima, članovima porodice i prijateljima, koji nisu monstrumi. Želela sam da nam objasne zbog čega rade to što rade, kao i da govore o posledicama sa kojima su se suočili nakon što su izvršili silovanje. Najteže je bilo pronaći počinitelje spremne da javno pričaju o tome. Ja sam u sebi pronašla empatiju za te ljude, i želela sam da se to vidi i na filmu. Za mene je to bio najvažniji momenat: u trenutku kad sam se suočila sa njima i počela otvoreno da razgovaram, počelo je i moje zaceljenje – istakla je glumica i rediteljka.
Danijela Štajfeld je navela da nije htela da u filmu govori o svom iskustvu, jer nije želela da sa drugima deli svoju priču, međutim u jednom momentu shvatila je, kako je rekla, „da je lični ugao veoma bitan, posebno za gledaoce“.
– Želela sam da im pojasnim da do zaceljenja dolazi onog trenutka kada se žrtva oslobodi i ispriča svoju priču bez straha. To je veoma teško, jer većina žrtava silovanja živi u strahu od silovatelja, osude društva i nerazumevanja okoline. Za mnoge žrtve zaceljenje počinje upravo u momentu kad se tog straha oslobode i progovore o svom iskustvu. Od tog trenutka moć je u njihovim rukama. Film je bio u završnoj fazi montaže kada sam zahvaljujući savetu reditelja i prijatelja Daga Lajmana odlučila da ispričam svoju priču – kazala je Štajnfeld.
Film „Zaceli me“ ima edukativni pristup zbog, kako se navodi, boljeg razumevanja slobode izbora i pristanka, kao i zaštite ličnog integriteta tela.
– Kada sam razmišljala zbog čega pravim film, jedan od motiva je bio i taj što sam želela da ga pogledaju mladi, posebno mladi muškarci. Želela sam da im film ponudi neophodnu edukaciju kroz empatiju, da dopre do njih na nekom ljudskom nivou i objasni im da svaka osoba ima pravo da kaže „ne“ i „ne želim“ kad god ona to poželi. Kroz koncept video igre, koja je bliska muškom senzibilitetu, želela sam da objasnim suštinu – da je neophodna sistemska i kulturološka podrška žrtvama silovanja, koja ne postoji, jer su osobe najčešće ostavljene same sa svojim traumama, u mraku ili lavirintu, bez podrške i plana za budućnost. Takođe mi je bilo važno da film ukaže na jedan ozbiljan problem, a to je da većina silovatelja ne razume da nema prava na telo tuđe osobe, da „ne“ znači „ne“ i da svi imamo pravo da odlučimo kad nam je nečega dosta. O tome bih želela da se više razgovara u školama, u medijima i u društvu. Senzacionalističko i tabloidno izveštavanje o mom filmu u Srbiji najbolje govore o tome gde se kao društvo nalazimo po pitanju razumevanja suštine ovih tema. Nadam se da ćemo nešto iz tog odnosa naučiti i ja želim da napravim korak napred na tom polju – naglasila je glumica i rediteljka.
Završen Festival evropskog filma Palić
Svečanom ceremonijom dodele nagrada najboljim evropskim ostvarenjima i projekcijom filmova „So od suza“ francuskog reditelja Filipa Garela i rusko-srpske koprodukcije „Hotel Beograd” Konstantina Statskija van konkurencije u bioskopu „Eurosinema“ u Subotici zatvoren je 27. Festival evropskog filma Palić, na kome je od 12. septembra prikazano više od 100 ostvarenja.
– Za mene je film nešto što se pravi za bioskopsku dvoranu, za veliko platno, uz prisustvo publike. To je jedna velika pobeda našeg festivala za ovu godinu. Ponosan sam zbog toga što smo i u veoma komplikovanim uslovima, gde nam je malo toga išlo na ruku, uspeli da napravimo festival koga se nećemo stideti, kakav je u tradiciji našeg festivala koji traje već 27 godina – istakao je direktor Radoslav Zelenović.
Miroslav Mogorović, programski direktor festivala, nadovezao se:
– Mi smo uspeli u najtežoj godini za filmsku umetnost, kada je taj specifičan prozor za vidljivost mnogih filmova zatvoren i prebačen na onlajn, da odradimo festival uživo, što je veliki uspeh. Ostaće zabeleženo u vremenu kao veliko dostignuće i kao kontinuitet, koji mora da ostane kao zadatak za sve nas.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
