Na današnji dan, 6. aprila 1941. godine, u naletu nemačkih bombardera Narodna biblioteka Srbije, koja se tada nalazila na Kosančićevom vencu, uništena je do temelja, kao i svi inventari i katalozi i knjižni fond od 500.000 svezaka.
Uništena je tada i zbirka od 1.424 ćirilska rukopisa i povelja od 12. do 17. veka, kartografska i grafička zbirka od 1.500 brojeva, zbirke od 4.000 naslova časopisa, 1.800 naslova novina, nedovoljno proučena zbirka turskih dokumenata o Srbiji, inkunabule i stare štampane knjige kao i celokupna prepiska značajnih ličnosti iz kulturne i političke istorije Srbije i Jugoslavije.
U video obraćanju na sajtu Narodne biblioteke i društevnim mrežama upravnik nacionalne biblioteke Laslo Blašković napominje da se nesrećnim sticajem okolnosti, Dan sećanja na stradanje Narodne biblioteke 1941, obeležava u zlokobnoj senci neviđenog virusa.
On je nabrojao sve što je uništeno u nemačkom bombardovanju i naglasio da je „matematika istovetna s poezijom, dok je istorija samo njena zvučna stilska figura“.
„Možemo li se danas, zapitani da li je kraj sveta odavno ili upravo nastupio, setiti stihova iz neizgorele pesme? Izgovoriti reči koje će sve nas u istom času, a to je i razlog svake biblioteke, sačuvati, znači spasiti?“, rekao je Blašković.
Tragični događaj ovekovečio je likovni umetnik Anton Huter (1905-1961), naslikavši prizor spaljene Narodne biblioteke Srbije na Kosančićevom vencu u Beogradu. Slika se čuva u nacionalnoj biblioteci.
Pratite nas i na društvenim mrežama: