Da li si mi sinovao stihove: Kako je poezija osvojila društvene mreže

Kultura 20. okt. 202123:38 > 21. okt. 2021 17:06
Podeli:
combo

Ognjenka Lakićević, Marko Tomaš i Radmila Petrović samo su neki od pesnika koji do nove publike dolaze i preko Fejsbuka, Instagrama ili Tvitera.

Možda malo ljudi kupuje zbirke pesama, ali ko god iole prati društvene mreže Fejsbuk, Tviter ili Instagram, mogao je da primeti koliko je poezija danas popularna na tim platformama. Zbog svoje kratke forme, poezija je pogodna da se objavi i prikaže javnosti na takav način. I to je još jedan dokaz koliko su nove tehnologije nepredvidive i koliko na prvi pogled nespojive stvari, mogu da se prožimaju i funkcionišu zajedno.

Od objavljivanja svojih do šerovanja tuđih pesama, nepoznatih ili poznatih pesnika, mnogi definitivno imaju potrebu da se izraze baš ovim putem. I ono što je najzanimljivije, reakcije stižu odmah u vidu lajkova ili komentara. Ljudi očigledno ponovo čitaju poeziju, pa makar to bilo uglavnom na društvenim mrežama. Nova forma poezije donosi i nove čitaoce. Takođe, svedoci smo i novog talasa srpskih pesnika koji uživaju popularnost kakva se nije skoro dogodila na našoj pesničkoj sceni.

Ognjenka Lakićević Foto: Sonja Leković/sonjalekovic.com

Mreže su pakao, ali ima i divnih stvari

Jedna od istaknutijih pesnikinja danas je i Ognjenka Lakićević koja često objavljuje svoju, ali i tuđu poeziju na svom Fejsbuk profilu na kojem ima puno pratilaca. Ona za Nova.rs kaže da ovaj trend sa društvenim mrežama, za razliku od drugih, bar ima nekog smisla.

– Ako ljudi shvate da poezija nije neka nepristupačna preintelektualizovana forma za emo-jadnike, već nastavak života, kroz jezičku estetiku obrađena iskustva. Okej, nije sva poezija koju vidimo u ponudi stvarno kvalitetna, ali naći će se nešto za svakoga. Za mene je poezija najlepša forma izražavanja, pored muzike, ako smem sebi da dozvolim ovu subjektivnost. Pokušavam da podelim nešto što je meni smisleno, uvek mislim, možda će nekome značiti. Društvene mreže su platforma za ozbiljan pakao, ali ima i divnih stvari, zavisi od ljudi – a ljudi u većini nisu divni, ali trudim se da okupim takve u tom jedinom mikrosvetu na koji mogu da imam neki uticaj. Ako njima znači, drago mi je, ako im ne znači, nema nikakvog uticaja na mene – kaže Ognjenka.

I prednosti i mane

Čest gost Beograda, pesnik iz Mostara Marko Tomaš, kaže za Nova.rs da bi bilo suludo odbacivati prednosti društvenih mreža.

Marko Tomaš Foto:N1

– One su definitivno postale kanal preko kojeg je moguće doprijeti do velikog broja ljudi u kratkom vremenu i promovirati svoj rad. Naravno, ostaje problem neselektivnosti, katkad i zagušenosti koja može biti umarajuća i samim tim obeshrabriti čovjeka da uopće istražuje i dođe do onih stvari koje ga interesiraju. Ali, to je tako sa svim stvarima na svijetu – sve ima svoje prednosti i svoje mane. Osobno se koristim društvenim mrežama kao vlastitom veb stranicom, ali većinu poslovne komunikacije i dalje obavljam dobrim starim e-mailom – kaže Tomaš.

Ako pesma ima sto ili dvesta lajkova to i dalje ne znači da je dobra

Jedna od pravih malih zvezda na našem pesničkom nebu je sigurno i mlada Radmila Petrović. Ona za Nova.rs iznosi malo drugačiji stav jer nema profile na društvenim mrežama, tako da to nije mesto gde ona plasira ili otkriva poeziju.

Radmila Petrovic
Radmila Petrović Foto:Dragan Mujan/Nova.rs

– Mreže svakako jesu odlična platforma da prezentujete to što radite pa i da delite svoje pesme. Problem je što mladi pesnici ishitreno objavljuju tek napisane pesme ignorišući značaj ponovnog rada na njima. Takođe, internet čitaoci mogu poslati pogrešne signale onima koji pišu. Ako pesma ima sto ili dvesta lajkova to i dalje ne znači da je dobra, ali onaj ko je dobio te lajkove verovatno će smatrati da je strava pesnikinja/pesnik. To može biti nekakva negativna eksternalija. Međutim, sasvim je normalno i lepo da imate želju da s drugima podelite nešto što vam se dopalo, recimo nečiju pesmu. Ljudi su delili moje pesme i to je zasigurno doprinelo vidljivosti moje poezije. Sve što mogu reći jeste da su društvene mreže alat, a vi sami odlučujete da li ćete i koliko pametno taj alat koristi. Što se mene tiče, mnogo više volim da imam zbirku poezije u ruci nego da čitam nečije pesme zbrda zdola po internetu – zaključuje Radmila.

Sposobnost poezije da opstane

Pesnik i osnivač Arhipelaga Gojko Božović, za Nova.rs kaže da poezija danas doživljava neobično zanimljiv susret s društvenim mrežama.

Gojko Božović, Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

– Videćemo koliko će taj susret potrajati i kakve će sve oblike ubuduće uzimati, ali već godinama poezija je prisutnija na društvenim mrežama, osobito na Fejsbuku, Instagramu ili Tviteru, nego u književnom životu ili u izlozima knjižara. Pokazuje se da je poezija, delimično i zbog svoje sažetosti, pogodna da se nađe na društvenim mrežama. To je, naravno, novo obilje i kakofonija, ali ne treba potcenjivati ni to što neke pesme stiču veliku slavu i čitanost u novom mediju, ni sposobnost poezije da opstane i kada je na rubu javnosti ili da u novom mediju zasija starom i nepomućenom snagom – smatra Božović.

Ognjenka Lakićević dodaje da je dosta nove poezije otkrila baš na mrežama.

– Najviše preko stranice Željka Belinića (čovjek-časopis), pa Enklava, Astronaut… Mada, nisam ti ja neki lik koji opsesivno prati šta se dešava trenutno, postoji samo neka ograničena količina novog koju prihvatam, a hajp me često odbije, tako da mnogo doziram, moram i da živim, pored toga što čitam. To je podjednako važno za pisanje, život kao takav i dubina u koju sam spremna da uđem – završava Ognjenka.

Bonus video: Glas dirka, bas – Prelude to a Kiss

Komentari

Vaš komentar