0
Misterija oko Rafaelovog remek-dela "Madonna della Rosa" koje se nalazi u muzeju Prado u Madridu, možda je rešena algoritmom veštačke inteligencije razvijenim u Bredfordu.
„Madonna della Rosa“ je vekovima intrigirala poznavaoce umetnosti i stručnjake. Slika prikazuje Mariju, Josifa i bebu Isusa, sa detetom Jovanom Krstiteljem. Dugo se smatralo da je celo remek-delo Rafaelov rad, sve dok se u 19. veku nisu pojavile sumnje, piše „Gardijan“.
Istoričari umetnosti su tvrdili da bi delo trebalo pripisati njegovoj radionici, odnosno njegovim učenicima. Stručnjaci su mislili da Josifova figura nikako nije mogla da bude od strane Rafaelove ruke. Drugi su tvrdili da je donji deo, sa ružom, naslikao neko drugi. U Španiji se slika oduvek pripisivala Rafaelu.
Delo je sada testirano pomoću veštačke inteligencije koju je razvio Hasan Ugail, profesor vizuelnog računarstva na Univerzitetu Bredford. Njegov zaključak je da je veći deo slike Rafaelov, ali da je Josifovo lice ipak urađeno drugom rukom. Donji deo je „najverovatnije“ Rafaelov. Ugail je rekao da je algoritam razvijen nakon što je sa izuzetnim detaljima pregledao 49 nespornih Rafaelova dela i kao rezultat toga može da prepozna autentična dela umetnika sa 98% tačnosti.
– Kompjuter veoma detaljno gleda sliku. Ne samo lice, ono gleda sve njegove delove i uči o paleti boja, nijansama, vrednostima tonova i potezima četkice. Ono razume sliku na skoro mikroskopski način, uči sve ključne karakteristike Rafaelove ruke – kazao je Ugail.
U slučaju „Madone“, početno testiranje je pokazalo da je 60% dela naslikao Rafael. Kompjuter je zatim pogledao sliku deo po deo i zaključio da Josifovo lice nije Rafaelov rad.
Hauel Edvards, profesor emeritus molekularne spektroskopije u Bredfordu rekao je da je analiza AI programa ubedljivo pokazala da su tri figure Madone, [Isusa] i Svetog Jovana Krstitelja nedvosmisleno Rafaelova ruka, dok od Svetog Josifa nije. Njegovo lice naslikao je neko drugi. Istraživači su takođe testirali još jednu sliku o kojoj se raspravljalo poznatu kao „Hado Madona“ koja visi u Hado Hausu u Aberdinširu.
Kupio ju je kao pravog Rafaela u 19. veku Džordž Gordon, četvrti grof od Aberdina. Kasnije je ipak pripisano učeniku. Godine 2016, istoričar umetnosti Bendor Grosvenor tvrdio je da je to Rafael. Stručnjaci u Nacionalnoj galeriji su kasnije ocenili da je to ipak malo verovatno. Sada je AI stao na stranu Grosvenora, zaključivši da je to najverovatnije Rafaelovo delo.
Ugail veselo priznaje da „ne zna ništa o umetnosti“ i da prijem njegovog dela od strane istoričara umetnosti može biti loš.
– Mislim da postoji strah, a oni takođe misle da smo naivni, da ne znamo šta radimo – rekao je on.
Ipak ističe da se nada da će istoričari umetnosti na kraju biti osvojeni i videti AI kao dodatni način autentifikacije velike umetnosti. On je naglasio da ne veruje da će veštačka inteligencija zameniti ljude.
– Proces autentifikacije dela uključuje sagledavanje mnogih aspekata… njegovog porekla, pigmenata, stanja dela i tako dalje. Ova vrsta softvera se može koristiti kao jedan alat za pomoć u procesu – zaključio je Ugail.
Bonus video: Domaći slikari radili na animiranom filmu „Seljani“
