Da li će jedan nemački film pokoriti Ameriku: “Na zapadu ništa novo” ima sve veće šanse za Oskara

Neke od nominacija za najbolji film na ovogodišnjim Oskarima bilo je lako predvideti. “Fabelmanovi” su ljubavno pismo voljenog Stivena Spilberga bioskopu, na primer, tako da je on bio “sigurica”, piše “BBC”.“Top Gun: Maverick” je bio komercijalni i kritičarski hit, tako da je i on bio predvidljiv za nominaciju. Ali jedan film u užem izboru iznenadio je stručnjake: “Na zapadu ništa novo”. Adaptiran prema romanu o Prvom svetskom ratu Eriha Marije Remarka, dobio je samo razbacane bioskopske projekcije pre striminga na Netfliksu; u njemu je glumio austrijski glumac, Feliks Kamerer, koji nikada ranije nije bio na filmu; a reditelj Edvard Berger je većinu svog posla radio na televiziji. Takođe je u pitanju nemački film, a nijedno prethodno nemačko ostvarenje nikada nije bilo u trci za najbolji film. Mnogi kritičari su očekivali da će se “Na zapadu ništa novo” pojaviti na listi najboljih stranih igranih filmova, ali ne samo da je dobio nominaciju za najbolji film, već se pojavio i u osam drugih kategorija. A onda je osvojio nagradu za najbolji film na Bafti, tako da je film koji je u početku bio zanemaren postao ozbiljan favorit. Bio je to najveći šok za Oskara od kada je Vil Smit ošamario Krisa Roka 2022.

Ipak, možda je to zastareo način gledanja. Oskari, i filmska industrija uopšte, su se nedavno promenili na razne radikalne načine. A ako spojite te stvari zajedno, onda se odjednom Bergerova epska ratna drama čini kao najlogičniji izbor za najbolji film.Jedna značajna reforma usledila je 2009. godine, kada je Akademija objavila da se broj filmova u kategoriji najboljih povećava sa pet na 10. Teoretski, to bi sada omogućilo da blokbasteri kao što su “The Dark Knight” i “Wall-E” budu nominovani za glavnu nagradu, pošto su oba odbačena ranije te godine. U praksi, blokbasteri još uvek nemaju mnogo sreće: “Crni panter” i “Džoker” su jedini filmovi o superherojima koji su ušli u uži izbor od 2009. Ali novo pravilo je dovelo do toga da se "neobični" filmovi pojavljuju u najboljoj postavi – I takođe, više filmova koje nisu na engleskom.Do 2018. godine samo devet takvih filmova je ikada ušlo u kategoriju: grubi prosek od jednog filma svake decenije. Ali otkako je “Roma” Alfonsa Kuarona nominovana za najvažnijeg Oskara 2019, svake godine je bio jedan kandidat koji nije na engleskom, a korejski film “Parazit”, osvojio je Oskara za najbolji film 2020. „Kada prevaziđete barijeru zbog titlova, bićete upoznati sa još toliko neverovatnih filmova“, rekao je reditelj filma Bong Joon-ho kada je uzeo svoju statuetu.

On je mislio na bezvoljnost određene publike koja govori engleski jezik da se bavi filmovima sa titlovima, ali ta mrzovolja je zapanjujuće brzo nestala. Studija objavljena 2021. godine otkrila je da je četiri od pet gledalaca između 18 i 25 godina uključivalo titlove kada su gledali televiziju, četiri puta više od gledalaca između 56 i 75 godina. Za mlade koji su navikli da gledaju video snimke na telefonima gde god da se nađu, titlovi su standardni deo doživljaja ekrana, tako da sa lakoćom preskaču dodaju titlove.U međuvremenu, giganti za striming fokusirali su se na izgradnju svojih pretplatničkih baza širom sveta, tako da su finansirali, distribuirali i promovisali filmove koji nisu na engleskom jeziku sa entuzijazmom koji tradicionalni holivudski studiji nikada ne bi imali. I “Roma” i “Na zapadu ništa novo” su Netfliks produkcije. “Squid Game”, iz Južne Koreje, ostaje najgledanija Netfliksova serija, a ista platforma je imala veliki hit sa francuskim “Call My Agent!” da je kasniji rimejk na engleskom jeziku, “Ten Percent”, izgledao kao gubljenje vremena. Strani filmovi i televizijske serije nikada nisu bili pristupačniji ili prihvaćeniji.Svakako “Na zapadu ništa novo” ne bi postojao u svom trenutnom obliku bez Netfliksovog uticaja i novca. Film je adaptiran iz prvog lica u sadašnjem vremenu o dehumanizirajućem iskušenju nemačkog vojnika u rovovima. Knjiga “Im Westen nichts Neues” objavljena je 1929. godine uz veliko priznanje i prodaju u više od 1,5 miliona primeraka samo u toj godini. Američki film u režiji Luisa Majlstouna objavljen je sledeće godine i osvojio je Oskara za najbolju režiju i najbolji film. TV film je izašao 1979. Ali do sada nikada nije bilo nemačkog filma o romanu. „Ovakvi filmovi nisu jeftini i teško ih je finansirati“, rekao je Berger. „Obično vam je potreban engleski jezik, sa zvezdom koja garantuje takav budžet. Ali danas stvari stoje drugačije. „Mislim da su ljudi sada otvoreniji za autentični jezik, bilo da je iz Indonezije ili Nemačke ili Španije. Bilo je pravo vreme za to.“Osim što je finansirao “Na zapadu...” Netfliks je uradio primeran posao u njegovoj promociji, osiguravajući da je teško prijaviti se na platformu bez podsećanja na postojanje ovog filma. Imao je više nominacija za nagradu Bafta nego bilo koji drugi film ove godine. Ukupno 14, i pretvorio ih je u sedam pobeda. Ovaj uspeh, rekao je Piter Bredšo za “Gardijan”, bio je „počast veoma oštroumnoj marketinškoj kampanji određenog servisa za striming... koji je uporno stavljao svoj prestižni proizvod pod nos glasača Bafte“.Svako ko je bio uvučen u tu marketinšku kampanju mogao je da gleda tehnički zadivljujuću, uzbudljivo odglumljenu hroniku rata u najpaklenijoj formi, film koji je bio gotovo nepodnošljivo mučan, ali i zadivljujući, pa čak i lep u kinematografiji i muzici. Gledali su nešto što je očigledno proizašlo iz ogromne količine iscrpljujućeg rada: bilo je isto tako naporno raditi kao što je bilo i gledati, rečima jednog članka “CNN-a”. I gledali su film čije su scene smrti, razaranja i bede pratile izveštaje o invaziji na Ukrajinu.

Bilo je perioda, 90-ih i 2000-ih, kada su svi znali šta je „film za Oskara”. Smešten između umetničkog filma i multipleks zabave, bio je to raskošan, spektakularan tretman istorijske tragedije (Ples sa vukovima, Titanik, Šindlerova lista), ponekad se bavio savremenim društvenim pitanjima (Crash), a ponekad zasnovan na romanu (Engleski pacijent). Bio je to dokaz da Holivud može da pravi zrele, važne filmove.Ali Holivud više ne voli da snima takve filmove. Glavni studiji sada više vole da troše svoj novac na nastavke superheroja, što znači da je u poslednjih nekoliko godina najbolje polje za filmove ostavljeno širom otvoreno za čudnu, alternativi sklonu gomilu nominovanih. Slatku malu porodičnu komediju ( Koda), poluimprovizovana dokudrama (Nomadland), poetska meditacija o rasi i seksualnosti (Mesečina) i tako dalje. Većina ovogodišnjih nominovanih za najbolji film je na sličan način neobična. Na svoj način, “The Banshees of Inisherin”, “Trougao tuge”, “Tar”, “Women Talking”, i “Everything Everywhere All at Once” su daleko čudniji od onoga što se nekada smatralo filmom za Oskara. A tu je i “Na zapadu…” veliko, ozbiljno delo, zasnovano na poštovanom romanu. Možda je nemački, ali u mnogim aspektima, to je najočigledniji kandidat za najbolji film.U svakom slučaju, takav je stav u Nemačkoj. Kao što je Filip Olterman primetio u članku u “Gardijanu”, kritičari ove zemlje su napali film, a jedna ključna tema njihovih osuđujućih kritika je da Berger ima težak slučaj „požude za Oskarom“. Reditelj čak nije napravio ni legitimnu adaptaciju romana, tvrdi Hubert Vetzel u “Suddeutsche Zeitungu”. Umesto toga, "148 minuta ratnog kiča vrednog blokbastera dobija naslov koji je poznat širom sveta i garantuje prestiž i dobru prodaju. Možda čak i Oskara."To je znak koliko se industrija brzo menja. “Na zapadu ništa novo” može se posmatrati kao malo verovatan kandidat za najbolji film, ali i kao film koji je previše dobar kandidat za najbolji film.Bonus video: Zlatan Vidović: "Oluja" je antiratni film

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=zlatanvidoviolujajeantiratnifilm-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5159088"]