Aforizmi čuvenog književnika i novinara citiraju se i danas kao precizna dijagnoza društvenih pojava.
Sa njim su beogradska jutra bila sunčanija, generacijama najmlađih detinjstvo radosnije, a život lekovitiji svima u čijem je domu gostovao svojom mudrošću. Zato je priča o Dušanu Dušku Radoviću beskrajna.
Srpski književnik, pesnik, aforističar, novinar, urednik dečjih časopisa i emisija na radiju i televiziji, kao i TV serija, rođen je pre sto godina, 29. novembra u Nišu, u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.
Mnogi ga smatraju simbolom epohe i narodnim filozofom. Bio je glavni i odgovorni urednik „Pionirskih novina“, lista „Poletarac“, urednik programa za decu Radio Beograda i Televizije Beograd, urednik „Borbe“, zamenik glavnog i odgovornog urednika Studija B… U bogatom opusu njegove ostavštine su, između ostalog: radioigra “Kapetan Džon Piplfoks”, pesme “Poštovana deco”, “Pričam ti priču”, “Vukova azbuka”, “Zoološki vrt”, TV serija “Na slovo na slovo”, aforizmi “Beograde, dobro jutro”…
U Leksikonu YU mitologije Dragan Marković, osnivač i prvi direktor Studija B, na ovaj način je opisao Duška Radovića:
“Bio je genije u svom fahu. Što god da se prihvatio da promišlja, da piše, proizvodio je nedostižno. Uvek sveže, novo… Sa 23. sprata Beograđanke, odakle je mogao najdalje da vidi, Duško je punih devet godina ujutru tačno u 7:15 izgovarao reči, misli, poruke koje su pulsirale ritmom osećanja, briga, radosti, nada žitelja milionskog grada…
Kultna emisija „Beograde, dobro jutro“ bila je refleks zbivanja u društvu ali i misli za sva vremena. U jednom od retkih intervjua, koji je dao za „TV Novosti“, istakao je: „Iz iskustva znam da ljudi vole da prepoznaju sebe, da lako razumeju ono što čuju, da se uhvate za neku repliku kojom onda mogu da imenuju neke pojave u svom životu. S tom idejom sam počeo da pišem ‘Beograde, dobro jutro’…“
Sećanje na Duška Radovića, koji je bio i zaštitni znak srpske prestonice, u emisiji „Utisak nedelje“ podelili su i njegovi nekadašnji prijatelji i saradnici.
– Bio sam u Kanadi kada su mi javili da je preminuo. Kako sam znao da je bolestan, nisam bio iznenađen ali kako je vreme prolazilo na njegovom primeru sam shvatio onu čuvenu rečenicu da ljudi nikada ne umiru nego ostaju u sećanjima svojih prijatelja i porodice jer malo, malo, pa se setim nečega u vezi sa njim. Ono što mi je nestvarno danas jeste da je umro kada mu je bilo samo 62 godine, a da ja danas imam 75 – ispričao je ilustrator i karikaturista Dušan Petričić i dodao da je Radović vodio računa da svaka reč koju stavi na papir bude tačna.
Pesnik Ljubivoje Ršumović je ukazao da je Radović u njemu formirao estetski prag.
– A pogotovu to kako treba pisati za male ljude, kako se odnositi prema roditeljima, sve to se taložilo kao neki „Dušanov zakonik“ kako se treba ponašati u životu i to i dan, danas stoji u meni. On i danas, kako sam to nedavno rekao, prvi pročita ono što napišem.
Književnik Dragan Lakićević je prokomentarisao skidanje sa programa emisiju “Beograde, dobro jutro“:
– Bila je to velika lekcija tog vremena, jer su je slušali mnogi a Radoviću se verovalo. Dušebrižnici, kojima se to nije baš dopalo, počeli da ga napadaju.Posle nekoliko meseci tražili su da se vrati na Studio B, a Duško Radović im je odgovorio u svom poznatom stilu – ja jesam mali čovek iz radija ali se ne palim i gasim na dugme“.
Da li bi i šta danas mogao da nam kaže Dušan Radović, mnogi se pitaju. Realno, malo šta bi mogao da doda, jer očigledno njegove mudrosti nismo pažljivo slušali:
“Političari su nam mnogo bolji od politike. Ovo zaključujemo po tome što češće menjamo politiku nego političare.”
“Kad više ne bude ni vas, ni vaše slave i privilegija, vaša deca će prodavati Dedinje deci fudbalera, pevača, trgovaca i nakupaca. Posle kraće pauze, Dedinje će ponovo postati ono što je nekad bilo.”
“Počeli smo da živimo kao oni protiv kojih smo se borili i koje smo pobedili i razvlastili. Kao da ih nismo mrzeli, kao da smo im samo zavideli“.
“Našu zemlju najviše vole rukovodioci. Nigde nema bolje zemlje za rukovodioce nego što je naša.”
“Ne znam kako će se sve ovo završiti. Mi stariji ćemo se nekako izvući, jer nas neće biti tu”.
Dušan Radović je umro 18. avgusta 1984. godine. Ostalo je zabeleženo da su se na zidovima pojedinih zgrada u Beogradu pojavili grafiti – “Dušane, volimo te”.
Danas od 18 časova u Malom pozorištu „Duško Radović“ u znak ovog velikog jubileja biće predstavljena monografija „100 godina Duška Radovića“.
Bonus video: „Utisak nedelje“: O dobrim delima Dušana Radovića
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar