Četrdeset godina „mlade srpske proze“: Bekovski par književnog tima snova igra i danas

Franja Petrinović, „Napokon“, Akademska knjiga, 2023.Kćer Jakova Komarčića vraća se u Novi Sad, nakon što je „dvadeset godina prevrtala preostale reči iz prtljaga, poput brojanice, pokušavajući da im sačuva svežinu oporosti“. Osećaj „tegobnosti i zaludnosti življenja“ nastaje iz utiska da je životni put junakinje poput kružnice, na kojoj se ona u više mahova ponovo nađe pred istim preprekama ili nerešivim problemima. U „mutne tranzicione magle“ tonu oni koji sahrane zaslužnog komunistu Dragoljuba Momčilovića, koji je bio „perspektivan i nezamenjivi kadar“. Petar Damjanac, hipersenzibilni vernik utopije, odlučiće da svu svoju poštu vrati pošiljaocima s naznakom „preminuo“ jer je za novu budućnost „najbolje i najpoželjnije“ da je čovek mrtav. Potpukovnik u penziji Milan Lazić razbaštiniće svog sina rokera zato što se oglušio o vojni poziv: pokušavajući da već nestalo vreme spase od nestanka, on je glupim i agresivnim potezom ubrzao rastakanje svog sveta.

Nagrađivani metalostrugar Dragan Belić digao je dvehiljadite godine ruku na sebe u krugu fabrike u kojoj je četiri i po decenije radio, oteran u smrt ciničnim umom tranzicije.Niz setnih proznih monologa o prolaznosti i starosti krcati su retorskim pitanjima posle kojih nema smirenja ni utehe. Kroz kratke priče defiluju nekadašnji silnici, stari povrtari, radnici i vojna lica, unesrećeni biološkom starošću i duhovnim porazom. Petrinovićevi junaci, razliveni po realijama Novog Sada, pokušavaju da formulišu iskaz koji bi makar donekle bio rezime i dijagnoza njihove egzistencije, kad već nema odgonetki ni objašnjenja.Đorđe Pisarev, „Na mesečevom mostu“, Agora, 2022.Na sličan način kao što je fikcionalizovao NATO bombardovanje u romanu „Pod senkom zmaja“, Pisarev sada narativizuje kovid karantin, igrajući se sudbinama, navikama i rutinama mačaka i ljudi. U svojoj fantastičkoj paraboli o pandemiji autor dozvoljava Starom Mačku i Princezi od VeleSajma da se dopisuju kroz mrak i muku lokdauna, citirajući i analizirajući romane Džejn Ostin, Tolkina i Džona Barta, sastavljajući plej liste na kojima su pesme „Led Cepelin“, „Enimalsa“, „Pink Flojda“, Džonija Štulića i „Goblina“. Sentimentalna i duhovita povest svedoči o raštimanom svetu koji će od besmisla sačuvati samo biblioteka. Opisujući sebe u belešci o piscu kao „kreativni izazov tradicionalistima“ (uz neizostavni upitnik) i „ekstravagantnu pojavu u postmodernom proznom diskursu“, Pisarev se igra sopstvenim autorstvom koliko i literarnim žanrovima.

Njegov kratki roman sadrži elemente kratke priče, epistolarnog romana, publicistike i fantastike. Umesto egzaktnih lokacija, on nudi pogled na Virus Siti, a slike o preživljavanju dopunjuju recepti za svinjske kožurice upržene u blago pokvarenom margarinu i ustajali slani štapići u toplom kiselom mleku. Pisarevljev roman ispisuje novi svet na predlošku apsurda koji je već viđen i doživljen u realnosti: to što će se u mimohodu dotaći život i metafizika, mit i literatura, književni autori i književni junaci čitaocu će samo bolje dočarati svet romantične distopije. I autor i njegovi junaci raslojavaju se i dezintegrišu, pretvaraju u snove i želje, sve pod diktatom meseca.Bonus video: Vladimir Arsenijević: Da bismo se probudili moramo sebi da postavimo neprijatna pitanja

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=vladimirarsenijevidabismoseprobudilimoramosebidapostavimoneprijatnapitanja-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="6264937"]