0
Srpska akademija nauka i umetnosti obeležila je danas 182. godine od osnivanja, a predsednik ove institucije akademik Zoran Knežević istakao je u pozdravnoj reči da SANU ostaje nacionalna akademija, duboko ukorenjena u naš narod.
Zoran Knežević je pozdravio predsednika Srbije Aleksandra Vučića, patrijaha SPC Porfirija, ministarku kulture Maju Gojković, i ostale goste na svečanosti u SANU.
Knežević je, kako je napomenuo, pokušao da odgovori „na pitanje koje se povremeno javlja u javnosti, a ponekad i u malicioznom kontekstu osporavanja smisla i prava SANU na samo njeno postojanje.
– Pokušaću, dakle, da dam jedno, nužno redukovano i pojednostavljeno, viđenje uloge Akademije u savremenom društvu i jedan mogući odgovor na pitanje koje se neretko postavlja, a to je da li su nacionalne akademije zapravo anahrone institucije! Srpska akademija nauka i umetnosti, kao uostalom i većina institucija ove vrste, može se odrediti kao dom najviših stremljenja i specifičnog društvenog položaja, pri čemu mi sebe vidimo u dvostrukoj ulozi: radnoj i počasnoj. Ako se ograniči samo na svoju reprezentativnu, počasnu ulogu, i ako se anahronim smatra takav način odavanja počasti ljudima koji su ostvarili značajne naučne i umetničke rezultate i dali važne doprinose svojoj sredini, svom narodu ili, zašto ne, celokupnoj ljudskoj zajednici, onda su i akademije valjda anahrone institucije. Ako, međutim, akademije u odgovarajućem društvenom okruženju postanu centri u kojima se susreću i prelamaju aktuelni stvaralački i intelektualni potencijali i tokovi, ako deluju kao stvarne „najviše naučne i umetničke institucije“ u svom okruženju, onda ne samo da to nisu anahrone institucije, već one predstavljaju prirodni sastavni deo savremene akademske zajednice i svakog civilizovanog društva. Naravno, akademije moraju da prate zbivanja u nauci i umetnosti, pojavu novih naučnih disciplina i umetničkih pravaca, da se tim promenama, sa merom opreza, pa i poželjne konzervativnosti, postepeno ali kontinuirano prilagođavaju, kako bi uspešno odgovorile izazovima vremena – kazao je, kako je preneo Tanjug, Knežević.
Već i samo letimična analiza aktivnosti SANU u proteklom periodu, kako je podsetio Knežević, pokazuje da je održan niz veoma značajnih i uspešnih naučnih skupova, rasprava, tribina i predavanja na kojima su ključna pitanja razmatrana i davani predlozi za njihovo razrešavanje ili makar za pokušaje pomeranja nekih od njih sa mrtve tačke.
– Bez pretenzija da tvrdimo da smo na sve njih uspeli da pronađemo prave odgovore, mislim da se ipak radi o značajnim aktivnostima. Na uspeh ili neuspeh Akademije u kreiranju društvene svesti, na njen manji ili veći upliv na društvene tokove, naučni i umetnički ugled, ona u najvećoj meri sama utiče, svojim radom i aktivnostima koje sprovodi, vrednostima koje promoviše i standardima koje primenjuje. Već sam u više navrata isticao da su u tom smislu u prethodnom periodu učinjeni značajni pozitivni pomaci i da je SANU postala uzorna, dobro organizovana i funkcionalna ustanova u žiži kulturnog, naučnog, umetničkog i, uopšte, intelektualnog života u srpskoj sredini. U tom okruženju je i njen autoritet neupitan, uvažava se ono što Akademija čini i šta ima da kaže; izvan njega nešto manje, a ima i onih, srećom relativno malobrojnih, pojedinaca koji njen rad kritikuju i osporavaju – kazao je Knežević.
Interesantno je i da se predsednik države Aleksandar Vučić obratio akademicima, između ostalog, uz reči:
– Čast mi je i privilegija što govorim na 182. godišnjicu SANU, važno da svi mi koji se bavimo drugim poslovima znamo da smo uvek prolazni, a ono što je neprolazno i večno za naš narod i građane su SANU, SPC i srpska država.
Na svečanosti, kojoj je prisustvovao i obratio se Vučić, uručene su i nagrade „Medalja SANU“. Ovogodišnji dobitnici „Medalje SANU“ su, iz oblasti prirodnih i tehničkih nauka akademik Vladimir S. Kostić (doskorašnji predsednik SANU i jedan od inicijatora ProGlasa, koji je mnogo puta pričao o tome da je bio kritikovan od strane vladajuće strukture), a iz oblasti društvenih i humanističkih akademik Gojko Subotić. Akademik Vladimir Kostić, nakon što mu je Popović uručio nagradu, rekao je da danas prima najveće priznanje u svom životu.
– Sudbina onih koji se bave naukom u odnosu na one koji se bave umetnošću je drugačija. Brojke i papiri uvek ostaju uz njih. Naši rezultati ne odlaze i zauvek su zalepljeni za nas. Drago mi je da smo uradili nešto prepoznato, što će biti temelj na kojem će neko i posle nas graditi, a mi ćemo skučeno čekati, a nekada raširenih ruku, ovakve nagrade. Ja sam samo prosjak ispred zgrade SANU, najznačajnije crkve, to ne krijem, kome ste umesto šake, bacili veliki grumen zlata. Ogromna zahvalnost svima za buđenje snage da od danas krenemo ponovo ispočetka – kazao je Kostić, a potpredsednik SANU Milorad Marković uručio je nagradu akademiku Gojku Subotiću.
Predsednik SANU se osvrnuo na predstojeće izbore za nove redovne i dopisne članove Srpske akademije nauka i umetnosti.
– Oni će biti održani naredne godine, dok je ova bila posvećena pripremama izbora i daljem unapređenju Statutom definisanih izbornih pravila i procedura. Mislim da se za te naše procedure i kriterijume sada već sa priličnom sigurnošću može reći da su i dovoljno jasni i transparentni, dobro poznati i bar u osnovi u jednom dužem vremenskom periodu uglavnom isti, pri čemu se zasnivaju na načelu prijema onih koji to svojim naučnim ili umetničkim stvaralaštvom, ali i drugim kvalitetima, nesumnjivo zaslužuju – poručio je Zoran Knežević.
Bonus video: Vučić o investicijama
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
