1
Niko me nije kontaktirao, kaže vajar Dragan Radenović, autor ovog dela koje je oštećeno i bez čije saglasnosti ne može da se izvrši popravka a koga nadležni navodno nisu pronašli.
Mnogi događaji u Srbiji mogu da se opišu kao apsurdni, a među njima je i informacija iz Niša, koju su objavile „Južne vesti“, da je spomenik caru Konstantinu pre pola decenije ostao bez nekih obeležja, a već više od godinu dana nema ni ploču na pijedestalu.
Ishod istraživanja niškog portala i mini rašomonijade je neočekivani zaključak da ovom obeležeju spasa nema jer niko nije nadležan za njega, te da je za bilo kakvu sanaciju neophodna dozvola autora do koga, kako je rečeno, ne mogu da dođu.
Podsetimo, ovaj spomenik je podignut 2013. povodom proslave 17 vekova Milanskog edikta, kojim je proglašena verska ravnopravnost čime je prestao progon hrišćana koji je trajao tri stotine godina, a Nišu, gradu u kojem je rođen slavni imperator, poklonila ga je Rimokatolička crkva.
Vajar Dragan Radenović, koji je uradio spomenik Caru Konstantinu, u čudu za „Novu“ komentariše ovu situaciju:
– Šta je uništeno, poremećeno, ne znam, niko me nije obavestio.
„Južne vesti“ su alarmirale javnost izveštajem da je spomenik najpre ostao bez ploča sa natpisom „Za slobodu, oslobođeni“, kao i bez brojki ispod krsta na prednjoj strani, koje su označavale 17 vekova slobodnog propovedanja hrišćanstva, a prošle godine je nestala je i ploča sa pijedestala, dok su ostale počele da se odvajaju. Građani su pokušali da skrenu pažnju nadležnih tako što su okačili natpis „spomenik neznanom junaku“, „opasnost – danger“, što je potom uklonjeno.
Većnica za kulturu grada Niša Adriana Anastasov je za „Južne vesti“ rekla da je o tome bio „obavešten Zavod za zaštitu spomenika i da su natpise verovatno oni sklonili“, kao i da bez jer „reč o autorskom delu izabranom na konkursu i da saglasnost za bilo kakve intervencije na spomeniku mora da da sam autor, ali da iz Zavoda nisu mogli da ga nađu. Dušan Andrejević, v. d. direktor Zavoda za zaštitu spomenika, naveo je za isti portal da zna da je spomenik u lošem stanju ali da oni nisu nadležni, jer on ne spada u nepokretna kulturna dobra.
– Nadležnost za održavanje i obnovu bilo kog spomen obeležja je na opštini i na gradu na čijoj teritoriji se on nalazi, pošto je to javna odnosno državna svojina. Ona jesu i u nadležnosti Zavoda za zaštitu spomenika koji pokriva teritoriju opštine na kojoj se spomen obeležje nalazi. Spomen obeležje uopšte ne mora biti nepokretno kulturno dobro, da bi postojala nadležnost Zavoda, pošto, po Zakonu o kulturnom nasleđu, sva spomen obeležja uživaju status dobra pod prethodnom zaštitom – objasnio je istoričar Nenad Lajbenšperger, zaposlen u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture Beograd.
Činjenica da je neko sklonio natpise, dodaje Lajbenšperger, može da govori dve stvari – ili je to uradio neko ko se ne slaže sa tim, ili su gradske vlasti ipak odluku da urade bar nešto:
– Premda, u ovom slučaju to može da znači, uobičajeno današnjem vremenu, da vlast skida samo negativan komentar usmeren ka njoj, ali da ne vidi dalje od toga, odnosno da je stanje spomenika i njihovo izbegavanje odgovornosti, u stvari veoma negativno u očima stanovnika. Možda Zavod i jeste uklonio natpise, kako pretpostavlja većnica, ali nekako mislim da bi ona trebalo da zna da li jeste ili nije to uradio.
Za istoričarku Olgu Manojlović Pintar iz Instituta za noviju istoriju Srbije, sudbina ovog spomenika rečito govori o krajnje konkretnom problemu – nepostojanju osnovnih principa profesionalizma i odgovornosti naših institucija kulture.
– Odnosno dobrog dela zaposlenih u nadležnim zavodima za zaštitu spomenika i odgovarajućim telima lokalnih samouprava. Njihovo spretno izbegavanje da preuzmu odgovornost, da daju inicijativu i brinu o kulturnim dobrima, bez obzira na stepen pravne zaštite spomenika, svedoči o nepostojanju radne etike i svesti o posledicama koje, u uređenim društvima, treba da snose oni koji ne rade posao za koji su plaćeni – rekla je za „Novu“ Olga Manojlović Pintar.
Zanimljivo je da je tekst „Južnih vesti“ izazvao i brojne komentare, među kojima su bili i oni kako taj spomenik treba ukloniti jer je poklon od Rimokatoličke crkve.
– Priča o ovom niškom spomeniku je paradigma vremena i društva u kome živimo. Naime, sama lokalna zajednica nije spremna da prevaziđe inerciju i nerad nadležnih institucija i sačuva svoj spomenik. U trenutku postavljanja, spomenik je predstavljao pokušaj afirmacije humanističkih principa koji su utkani i u hiršćanstvo, uprkos crkvenih podela. Nebriga i vandalizovanje spomenika su slika većinskog odnosa prema simbolima koji nas povezuju sa širim okruženjem – kazala je Manjolović Pintar i dodala:
– Nažalost, primera skrnavljenja i zanemarivanja spomenika je previše u našoj zemlji. Jedan od najlepših spomenika Beograda, posvećen jedinom jugoslovenskom nobelovcu – spomenik Ivi Andriću na Andrićevom vencu je unakažen metalnom ogradom koja je poslednjih meseci postavljena po sred te spomeničko-arhitektonske celine. Ograda kojom je navodno zaštićena zgrada Predsedništva, ne samo da ruži, već i direktno oštećuje jedan od najznačajnijih simbola naše kulture u javnom prostoru Beograda.
Vajar Dragan Radenović smatra da ne treba biti strog prema građanima jer smo svašta preturili preko glave tri decenije unazad.
– Naravno da stojim na raspolaganju za sve što treba da se popravi. Spomenik caru Konstantinu je naručila Rimokatolička crkva i delo je specifično. Napravio sam trojstvo koje se rađa u liku jednog čoveka, evoluciju njegovog lika u promenama koje se dešavaju kada on kao višebožac prolazi kroz dramu izbora na Milvijskom mostu. Tada se događa njegova transformacija iz imperatorskog lika u hrišćanina i kada sa simbolom krsta pobeđuje svoje neprijatelje – rekao je Radenović.
Sada kada se zna da vajar nije nevidljiv, popravka spomenika caru Konstantinu zavisi isključivo od nadležnih institucija koje su u zakonskoj obavezi da ga vrate u prvobitno stanje.
Bonus video: Zašto je cena spomenika Stefanu nemanji i dalje tajna
