Nakon dva zapažena romana "A nije mi do smijeha" (2017) i "Devet grama duše" (2019) nedavno je objavljena nova knjiga spisateljice Tatjane Vrećo "Zrno šećera u slaniku" u izdanju kuće "Prometej".
U svom trećem romanu Tatjana Vrećo još radikalnije sagledava životne patnje i stradanja pojedinaca i čitavih naroda, uslovljene krupnim društvenim i političkim lomovima na kraju 20. veka na nemirnom balkanskom prostoru, pogotovo u BiH i Srbiji.
Novi roman, prema rečima spisateljice, govori o godinama u kojima je odrastala, kada je bila mlada, zaljubljivala se, patila…
– Ali i kada sam strahovala zbog rata, kada sam bila izbeglica, kada sam zbog stalne materijalne neizvesnosti morala da napustim domovinu, a onda jednog dana da sagledam sve za i protiv života u tuđini i vratim se kući – kaže Tatjana Vrećo.
Uprkos tome, roman u izdanju „Prometeja“ nije autobiografija, već je priča potpuna fikcija. Dešava se osamdesetih i devedesetih prošlog veka, pa sve do nekih dana u dvehiljaditim, dakle u pitanju su, kako navodi autorka, godine koje su ostavile neizbrisiv trag, promenile nas, oblikovale i svojom burnošću uticale na sve nas ali i na svet oko nas.
„Perspektiva kazivanja je oneobičena činjenicom da je glavni junak muškarac i da kroz njegovu ispovijest i izrazito dramatizovanu perspektivu, autorka sagledava gorku i neobičnu stvarnost, dajući svome junaku Nemanji Vukoviću poziciju povlašćenog svjedoka sa pogledima, doživljajima i slutnjama, bliskim sopstvenom pogledu na svekoliku oporu stvarnost“, zapisao je u recenziji romana Goran Maksimović.
Ocenio je i da je delo, čiji je lektor Aleksandra Šarenac, „napisano snažno, sa uspešnim poniranjima u tajne ranjive i krhke ljudske duše, kao i beskompromisnim i brutalnim seciranjima jednog društva u sveopštem raspadanju“.
Stoga je, po sudu Maksimovića, „Zrno šećera u slaniku“ uzbudljiva proza koja čitaoca neće ostaviti ravnodušnim, a istovremeno će probuditi u njemu brojna potisnuta pitanja i emocije.
Autorka Tatjana Vrećo, rođena u Foči, koja živi i radi u Beogradu, primećuje da danas biti normalan znači biti nezanimljiv:
– Mnogi pisci šokantnim ponašanjem ili pisanjem žele da skrenu pažnju na sebe. Biram teži put, put bez skandala, javnih ispada i egocentričnih nastupa jer na kraju krajeva dobro štivo uvek nađe put do čitaoca.
Bonus video:
Zašto je važno da čitamo
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar