0
Generacije i generacije pripadnica lepšeg pola uzdisale su za štucovanim brkovima Klerka Gejbla, iako je vlasnik istih bio svaki drugi brica od Ajdovščine, Doboja do Paraćina i Štipa. Orni i „naoružani“, baš kao na filmu, spremni da osvoje neku njihovu Vivijan Li.
„Kus petao, pile doveka“, dubinski je ovdašnji opis ćosavog muškarca, kome se isključuje i promil šanse muževnosti.
Vekovima je, naime, važilo pravilo da čovek koji ne nosi bradu i brkove nije i ne može da bude pravi muškarac.
Otuda je valjda pravi muškarac i Gručo Marks. Da li je? Po gustini brkova reklo bi se da je pravi dasa, muškarčina.
Po tom krznu, ne samo na licu već i na grudima, Bert Rejnolds i Tom Selek bili su predmet mnogih ženskih, ne samo filmskih uzdaha. Na ovdašnjoj sceni po toj vrsti čupavosti posebno se isticao poznati pevač. Našao se i u glumačkim vodama pored Radeta Šerbedžije u filmu „Poslepodne jednog fazana“. Bio je to Mišo Kovač.
Ako se i dalje veruje da je „poljubac bez brkova kao supa bez rezanaca“, velike su šanse, po statistici bar, da do tog poljupca ipak dođe. Jer u svetu, 55 odsto muškaraca nosi neki vid kose na licu: brkovi, brada, pa i zulufi, kakve su nekad nosili „tigar iz Velsa“ – Tom Džons ili glumac Alan Bejts. Da na brkovima ne bi ostali gore pomenuti rezanci, u Velikoj Britaniji je krajem 19. i početkom 20. veka korišćena kašika za brkove, kao zaštita brkova dok jedete supu.
Bradi i brkovima kroz istoriju nije baš sve išlo niz dlaku. Aleksandar Veliki je svojim vojnicima naredio da briju bradu i nose kratku kosu. Smatrao je da su opasniji u borbi jedan na jedan, jer protivnik ne može da ih povuče za kosu ili bradu. Car Hadrijan je nosio i bradu i brkove. To bi bio dovoljan razlog da mu Petar Veliki naplati porez na bradu. Plemići koji su želeli da zadrže bradu morali su da plaćaju porez od 100 rubalja godišnje. Eto čega se nije setio Siniša Mali. Petar Veliki je obavezno brijanje uveo prvo u carsku vojsku, a zatim i u celu zemlju, pri čemu su samo sveštenici i seljaci bili izuzeti.
Ni u Engleskoj nije bilo bolje: 1447. donet je zakon kojim su muškarci primorani da obriju brkove, dok je 1838. kralj Bavarske zabranio nošenje brkova u svojoj vojsci. Zanimljivo je da je samo jedan član engleskog parlamenta od 184. do 1847. imao dlake na licu. Vremenom su brkovi postali zaštitni znak britanskog vojnika. Do 1916. nijedan regrutovani vojnik britanske armije nije smeo da obrije gornji deo usne.
„Kad je frka, tu je brka“, bio je potpis na majici koja je sa Staljinovim likom prodavana u beogradskom restoranu „Korčagin“ prilikom godišnjih akcijaških susreta i Dana mladosti. Poznati pozorišni reditelj Ljubiša Ristić, dugo, dugo nosi za nijansu ređe i nešto duže brkove od Staljina. Uz Ristića još je jedan poznati pozorišni brka, reditelj Slobodan Unkovski.
Bojan Stupica je gajio specifičnu bradu s ufitiljenim brkovima. Da ih je kojim slučajem uspravio pod pravim uglom, učinio bi to pre Dalija i njegovih čuvenih brčića.
Gotovo da sam bio spreman da prihvatim opkladu da Puriša Đorđević nikada nije nosio brkove, jer ni glavni glumci u 90 odsto njegovih filmova nisu bili brkati. Kad ono i Puriša brka u vreme dok je snimao filma „Skerco“ (1994).
Jedan drugi Čačanin, takođe filmski reditelj, Miša Radivojević predvodi tim „ćosavih“: Žika Mitrović, Stole Janković, Miki Stramenković, Veljko Bulajić, Želimir Žilnik, Dejan Karaklajić, Darko Bajić, Srđan Dragojević…
Tim nepokolebljivih brkajlija zastupali su Žika Pavlović, Dragan Kresoja, dok je najviše krzna na rediteljskom licu bilo u Vatroslava Mimice, poznatog hrvatskog filmskog reditelja. Brada Orsona Velsa u filmu „Bitka na Neretvi“ je bila kratka, kozja bradica za Vatrinu. Gorčin Stojanović glavom i bradom plus brkovima pokriva film i pozorište. Bradonja je još jedan Sarajlija: Emir Kusturica. Nešto „posniju“ uporno je nosio i Dušan Makavejev…
Nisam siguran koliko su dugi brkovi „Polivilenjaka“ Slavka Krunića, ali sigurno je da su najduži brkovi na domaćem slikarskom platnu. Oni pravi, najduži u svetu vlasništvo su koga drugog nego Indijca. Čak 4,29 metara. U jednoj od indijskih država policajci mogu da dobiju povišicu za puštanje brkova, kako bi stekli veće poštovanje građana. Više stotina zaposlenih policajaca počelo je da pušta brkove.
Ne znam ko je i šta ponudio glumcima Dragomiru Bojaniću Gidri ili Aleksandru Gavriću, jer ih oduvek pamtimo s brkovima, baš kao i Zorana Radmilovića, iako na početku filmske karijere ni u životu nije nosio brkove. Među njima i Boris Dvornik s morž brkovima poput Marka Tvena.
Nisam siguran da postoji ijedan film u kome je igrao Dragan Maksimović, a da nije nosio brkove, koji su srasli s njegovom karijerom. Dragan Nikolić bar u dvadeset poslednjih godina života nije skidao bradu i brkove. Od njih se ne rastaje ni Aleksandar Berček, dok Mikija Manojlovića i njegovog Paju Bakšiša iz „Otpisanih“ pamtimo i po brkovima.
„Znate li zašto nosim bradu? Da se ne primeti da sam dete“, pitao je i dao odgovor novinarima nekadašnji vlasnik izdavačke kuće „Stubovi kulture“ i potonji predsednik Skupštine Srbije Predrag Marković. „Dete“ je nosilo bradu dužu od Pašićeve, one koja se nosila pre stotinak godina, ali je po dužini, ne i obliku, Marković „praotac“ hipsterske brade.
Predrag Marković skraćuje bradu, jer da to ne čini mogla bi da naraste do dva metra i koji santimetar više. Najduža izmerena brada kod živog muškarca zabeležena je naravno opet u Indiji, gde je tamošnjem žitelju, od kraja donje vilice brada izrasla do 183 santimetra. U agencijskoj vesti nije bilo prostora da se navede kako funkcioniše ljubavni život bradatog rekordera, jer, kažu, opet naučno dokazano, da brada duže raste kod muškaraca koji imaju manjak seksualnih aktivnosti.
I dok je u karateu najviši nivo veštine i znanja crni pojas deseti dan, kod bradobradih toliko dana vizuelno ostavlja izvesnu meru zapuštenosti dok brada treći dan vlada ne samo među svetskim filmskim zvezdama, već se nalazi i na mnogim naslovnicima modnih i filmskih časopisa. Tom trećem danu brade najbliži je glumac srednje generacije Milan Marić.
Kada sam nedavno pitao Milana Cacija Mihailovića, poznatog pozorišnog glumca, koji takođe pripada redu onih za koje verujemo da oduvek nose bradu i brkove, kada ih je pustio, nije mogao da se precizno seti. „Negde je to bilo na Akademiji. Pustio sam neku paučinu pa se ona vremenom naborala i ostala tu gde i danas jeste. Jednom prilikom pred predstavu u Ateljeu posetio me je sin Vlada (Vladislav Mihailović, takođe glumac prim. aut.) i slučajno pocepao skrojene brkove kolegi koji je trebalo da ih nalepi. To je za njega bio toliki šok, da je to veče dobio visoku temperaturu.“
Pored mnogobrojnih pozorišnih anegdota Caci piše i pesme. Jedna od njih posvećena je i brkatom bukvaru: „Svaki trenutak sa dedom/bio je k’o najlepši dar/Deda je moja prva bajka/moj prvi brkati bukvar.”
Da li je brijanje gubitak vremena? Prosečan muškarac, govori računica, provede 3.350 sati brijući se, što je približno 140 dana. Izbor je kao i u životu – lični, ali takođe ne bi trebalo izgubiti iz vida opasku psihologa Roberta Pelegrina da „u svakom glatko obrijanom muškarcu vrišti jedan bradati i traži da izađe”.
Bonus video: Caci Mihailović
