0
Ako se ne budemo bavili politikom, politika će se baviti nama. Zašto građani Norveške, Švedske slušaju? Zašto im ne treba zabrana? Zašto oni doživljavaju svoju vlast kao nekog ko se brine o njihovim životima, pita se glumac Branislav Lečić u intervjuu za Nova.rs.
Sa glumcem Jugoslovenskog dramskog pozorišta i bivšim ministrom kulture razgovaramo o Uredbi Vlade o rebalansu budžeta kojom nije obuhvaćem sektor kulture, o životu u izolaciji, ograničenjima slobode, odnosu vlasti i opozicije, promenama koje su nam neophodne da bismo opstali.
Šta mislite o tome što samo jedan sektor – kultura nije obuhvaćen merama ekonomske pomoći Vlade Srbije?
– Odluka da umetnici, koji su ovim najtežim trenucima svima pomogli, ne dobiju nikakvu nadoknadu i još da budu kažnjeni, maksimalno je nepravedna i to ne treba i ne sme da prođe.
Kako će se to odraziti na pozorišnu i filmsku industriju?
– Prerano je sad prognozirati. Tek po završetku izolacije, kada se vratimo normalnom životu, videćemo tačno šta i kako. Bez kulture se ne može. Ako jedna vlada nema sluha za kulturu, može da upropasti ne samo kulturu nego i sebe. Siguran sam u to.
Koje je vaše planove poremetila epidemija?
– Poremetila je sve nas, ne treba se ponašati narcisoidno, misliti samo na sebe. Odloženi su svi projekti. Pitanje je da li će sezona opstati. Ako se pozorišta otvore u junu, to je već kraj sezone, ne možemo da spremimo nove predstave. Za narednu sezonu ćemo morati da pripremamo predstave na leto, ili eventualno da odložimo sve premijere za decembar. Svi ćemo trpeti posledice epidemije, i ekonomija i kultura. Mi se solidarišemo sa društvom i ne možemo sebe da izuzmemo. Zato je opasno kada nas Vlada izuzima i mislim da će zbog toga biti kažnjena. Ne može tako da se ponaša prema ljudima koji su svojim radom osmišljavali duhovni život svih koji su u izolaciji. I da sada budemo izuzeti, to ne dolazi u obzir.
Šta mislite o ograničavanju slobode kretanja?
– Naša Vlada treba da bude izraz brige o svima nama i njeno ponašanje koje se odnosi na pravila izolacije radi zdravlja svih, sasvim je u redu. Neophodne su zabrane, samo je opasno kada se u tome pretera pa onda više oni utiču na poremećaj zdravlja i psihofizičko stanje čoveka nego virus. Mislim da treba izdržati ovo do kraja a da će se posle mnogo pitanja postaviti. Ljudi koji su se u izolaciji bavili stvarima koje ih ispunjavaju – čitali, slušali muziku, gledali filmove i serije, radili nešto konstruktivno, osvežavajuće za njih – sigurno su sačuvali svoj duh, a neki ga još bolje konsolidovali. Ljudi koji su se suočili sa svojom prazninom i nisu uspeli da je popune, oštetili su svoje zdravlje. Posle svega ovoga ćemo videti gde smo kao nacija, koliko smo zapravo zdravi i mentalno i fizički i moralno.
Da li epidemija pogoduje onima koji žele da ograniče slobode i prava ljudi?
– Ovo je ozbiljno pitanje za ceo ljudski rod, ne samo za Srbiju. Ako bilo koja vlast, pa i ona koja pretenduje da bude globalna, počne da – mimo neophodne zaštite od opasnosti – uništava slobode građana, mislim da će građani to osetiti i suprostaviti se. Čovečanstvo je pokazalo veliko savezništvo, lojalnost i poslušnost tokom ove krize, ali na testu su svi oni koji su birani da nas predstavljaju i budu nam zaštita. Ako počnu da se ponašaju suprotno interesu svih nas, mislim da neće opstati.
Kako vidite svet posle korone?
– Krupno pitanje i zahteva više promišljanja. Siguran sam da se u mnogim stvarima nećemo ponašati isto. Mnoge teme su probuđene i u ozbiljnim razgovorima će se, nadam se, doneti odgovarajući zakonski propisi, predlozi i inicijative. Čovek ne može da odustane od komunikacije, jer niko nije kao kod Egziperija sam na planeti. Svi smo ovde zajedno i moraćemo mnoge stvari da menjamo. Da ne govorim o vladama, koje novac od poreza, koji mi plaćamo, ulažu dobrim delom u stvari koje su se pokazale nepotrebnima u trenutku kada je čovečanstvo u opasnosti – u naoružanje, u stvari zabavnog i sportskog karaktera, dok zdravstvo i nauka nisu dobili onoliko sredstava koliko je neophodno. Svakako će doći do promene na tom nivou, to sam siguran, jer nisu ljudi toliko glupi da ne uviđaju šta treba da rade da se ovo ne bi ponovilo.
Pročitajte još:
Da li će nam virtuelna kultura postati svakodnevnica i nakon epidemije?
– Kultura se uvek snalazila u najtežim trenucima, preživljavala ukoliko je imala kreativnu snagu. I internet je samo kulturno proširenje. Ta vrsta komunikacije je postojala i postojaće sve više, i kultura ima mesto u njoj. Ja to doživljavam kao još jedan vid intenzivnog komuniciranja sa građanima i dobro je da oni na internetu mogu da gledaju i kvalitetne sadržaje, a ne samo šund. To treba iskoristiti radi edukacije. Opasno je samo da se društvo ne uruši, da se zbog straha od zaraze i komunikacije, povuče i u izolaciji pronađe svoje mesto. U Japanu recimo ne žele kontant sa drugim osobama, čak i erotski komuniciraju preko raznih mreža. Sve je dozvoljeno, osim kontakta. To je samo mali isečak iz života koji pokazuje da nemamo glad za normalnim odnosima, nego ćemo sve doživljavati virtuelno. Sve postaje relativno i onda se postavlja pitanje zašto se čovek uopšte rađa. Zar nije čoveku najbolje u materici? Napolju je sve rizik. Taj apsurd je sada pred društvom i mi moramo da osmislimo život ponovo. Momenat u kom smo sada je vrlo delikatan.
Opasne su sile tame koje se kriju najčešće u vlasti i iza nje, koje bi da nas pokore tako što će nam uskratiti smisao života u čijoj je osnovi komunikacija. Ona ne može biti isključivo virtuelna, jer je onda pod potpunom kontrolom. Mora da bude realna, jer tada imamo mogućnost da sazidamo normalan život na ovoj našoj planeti, koja je okrepljena ovom bolešću.
Kako provodite vreme u izolaciji?
– Akumulirajući energiju sa osećanjem da tek posle ovoga treba biti usmeren prema pravim vrednostima. Ova izolacija me je uverila da ću se baviti isključivo stvarima koje me interesuju duboko, u poslu i životu, a na prvom mestu porodicom. Druga stvar koja me interesuje jeste koje su to teme koje treba da radim u pozorištu, na filmu i televiziji ne bi li još više probudio ljude da se hrane pravim vrednostima kako bi opstali.
Koje su to teme? Kojim delima želite da se bavite?
– To su dela koja u prvi plan stavljaju ono što nam se dešava, ono što nas dovodi u konflikt sa sobom i vremenom u kome živimo, kroz koja možemo da tražimo rešenja. Mislim na priče o samoći, duhovnoj gladi, radoznalosti, želji za saznanjem, ljubavi, preprekama na putu ka osećanju sopstva i celine, o tome koliko ego znači danas, a koliko je prevaziđen, da li je prepreka ili tvrdi kamen na koji treba stati. Čitav niz stvari mi prolazi kroz glavu i siguran sam da će to biti, kada se sve ovo završi, dobar temelj za kreativan rad i život.
Da li to znači da odustajete od politike?
– Nemoguće je odustati od politike. Svako ko to misli, strašno greši. Ako želimo da se bavimo životom, moramo da razumemo politiku i da je upotrebimo. Upotreba politike znači da se direktno utiče na sva mišljenja i kretanja u sadašnjosti i budućnosti. Iz ovog stanja izolacije mogu još jednom jako i glasno da kažem mladima da se moraju uključiti u politiku, jer će ona, ako to ne urade, odlučivati mimo njih o njihovoj sudbini. Što se tiče političkih odnosa u Srbiji i nenormalnosti u kojoj smo se zatekli, ne samo zbog virusa, već i zbog međusobnih odnosa, mislim da je jako važno da ovo bude podstrek da uspostavimo bolju i jasniju ravnotežu između vlasti i opozicije. Potrebno je da politički rečnik bude mnogo kultivisaniji, da više bude usmeren na probleme koje imamo i koji slede, a ne da jedni druge optužujemo i budemo isključivi, jer to nije dobro ni za konkretnu političku sliku, ni za budućnost srpskoga naroda.
I ova epidemija često je bila politizovana.
– Sitan i nevidovit politički um gleda da svaku situaciju iskoristi samo u svoju svrhu. Smatram da svi koji razmišljaju na takav način, bili na vlasti ili u opoziciji, nisu dostojni time da se bave, jer u ovom kriznom periodu, kada se radikalizuju stvari, jasno se vidi ko ima kakav kapacitet. Ako je kapacitet usmeren isključivo na brigu o sebi, na svoje mesto u društvu i političkoj hijerarhiji, ti ljudi ne zaslužuju da se bore za naše opšte interese. Razum je sada više nego važan. Ne radi se o toleranciji, već o kvalitetnim odnosima. Ako čovek do sada, u našem društvu, nije shvatio da isključivosti, apsolutizam i autizam ne doprinose kvalitetu društvenog razvoja i opštem zdravlju, onda ne znam kada će se shvatiti.
Pročitajte još:
Neophodno je da postoji dijalog pametnih ljudi, oslobođenih sujete ili bar da sujeta bude pod kontrolom. Ako se već brinu o društevnom interesu, moraju to da rade kvalitetno i iskreno. Zašto građani Norveške, Švedske slušaju? Zašto im ne treba zabrana? Zašto oni doživljavaju svoju vlast kao nekog ko se brine o njihovim životima? Zašto vlast sebe tamo ne stavlja iznad građana nego se ponaša kao servis i pomaže ljudima da obave sve životne poslove? Mi imamo konflikt sa vlašću, jer ona želi da nas pokori i iskoristi, a ne obrnuto – da nas razvija da bismo imali više materijalnih dobara i mogućnosti da privređujemo. Ne sme više da postoji konflikt vlasti i naroda uprkos tome što je ta tradicija jaka i duga. Vlast ovde stalno kažnjava i robi svoje građane, lažući i čineći loše. Zbog preporoda mora da se desi savezništvo i da vlast predstavlja naše interese.
Kako će se epidemija odraziti na aktuelnu vlast?
– Mislim da je to pitanje za sve aktere. Da li možemo da napravimo konstruktivne i kvalitetne političke odnose koji će stvarati razumnog građanina i čoveka od poverenja? Mislim da podelama ne dobijamo ništa. Korišćenjem grubih i isključivih reči, golom borbom za vlast i koristeći vlast za lične interese, vladajuća partija diskredituje politiku kao takvu i izaziva otpor. Zato je važno da počnemo da biramo ljude koji misle o svima nama, a ne one koji se predstavljaju da tako misle. Mora da dođe do promene ponašanja i rečnika. Ne može više da se podnese ovaj cirkus. Dugo traje i izmenio je psihu svih nas. Postali smo mnogo jeftiniji nego što zaslužujemo. Mi smo vredna bića i vredan narod i trebalo bi već jednom da se naše vrednosti afirmišu, a ne da se dezavuišu i da u zavadi i deobama potrošimo generacije. Srpski narod je pred ozbiljnim izazovom da preživi, a jedini način da preživimo je da afirmišemo najkvaliteniju misao. Moramo da počnemo da razmišljamo kako da nađemo svoje mesto u svetu. Ako se ne budemo bavili politikom, politika će se baviti nama. Ako se ne budemo bavili svetskom politikom, nećemo moći da preživimo. Mi ćemo biti predmet laboratorijskog rada, a ne naučnici koji rade u laboratoriji. Bićemo žrtve.
