Boris Todorović: Magini mali činovi pobune su menjali ljude, što danas vidimo kada i šetnje studenata menjaju ljude

Duh Užičanke Marije Mage Magazinović, 47 godina nakon njene smrti, prvi put je "ušetao" u pozorište u njenom rodnom gradu. Prošlog vikenda za Dan žena na Velikoj sceni Narodnog pozorišta premijerno je izvedena predstava "Maga", a naredno izvođenje zakazano je za 20. mart. Po dramskom tekstu Jelene Kajgo, u okviru manifestacije "Užice prestonica kulture", komad je režirao Užičanin Boris Todorović.

Reditelj za Nova.rs kaže da je život Mage Magazinović toliko inspirativan za režiju, da je tek jedan segment stao u predstavu. Pravi format bila bi, kako ističe Todorović za naš list, serija. Jedino tako bi storija o fascinantnoj i zagonetnoj Magi bila ispričana. A ko je i kakva je zaista bila Maga Magazinović otkriva monografija "Moj život", koja je reditelju, kako priznaje, pomogla da na najbolji način oseti duh njenog kompleksnog lika.

- U tumačenju njenog lika najčešće se učitava velika doza feminizma, a nisam siguran da je to najpreciznije. Ona apsolutno jeste inicijator borbe za ženska prava i drugačije tumačenje vrednosti žene, ali ne samo njene uloge u društvu, već slobode, pre svega. Da je reč o ovom vremenu, to bi bilo lakše izvesti na sceni, ali je moj cij bio da ostanem u epohi. U komadu se bavimo periodom njenih formativnih godina od 1906. do 1921. godine. I nije bilo moguće obuhvatiti više, imajući u vidu sadržajnost, bogatstvo pa i kontroverznost njenog života. Idealan format za količinu informacija o toj ženi je definitivno serija, i ne znam u koliko epizoda, ali mislim da to i zaslužuje - priča za Nova.rs reditelj Boris Todorović.

Magini usponi i padovi

Marija Maga Magazinović upisala je Pravni fakultet samo da bi prokrčila put drugim devojkama da bi i one mogle da diplomiraju. Te studentske aktivnosti su, navodi reditelj, dovoljne za jedan film, ali i Magine potonje aktivnosti, kao što su rad u Narodnoj biblioteci, onda u “Politici”, pa odlazak u Berlin i život u tom gradu… Sve njene tuge i radosti, padovi i usponi, podjednako su vredni i inspirativni za režiju, priznaje Todorović. Ali, njegova predstava je jedan novi žanr, koji je sam osmislio a nazvao ga je autobiografski koreo-esej.

- Izmislio sam ga za ovu priliku, a izveo sam ga multipliciranjem Mage, one starije koja priča priču i mlade s kojom se često sukobljava. To mi je pomoglo da kroz formu predstave i pozorišni jezik, koji je njoj bio i najznačajniji, ona zapravo i progovori. I, na neki način, priča kroz formu pozorišnog komada. To je bio način da stvorimo taj pozorišni utisak. Maga se i svodi na utiske, jer je toliko zagonetna pa svi o njoj imamo neku impresiju, a niko nije uspeo tačno i precizno da je definiše. Maga je apsolutno renesansna ličnost - smatra Todorović.

Pre jednog veka osnovala školu plesa

Marija Maga Magazinović je rođena u Užicu 1882. godine, gde je živela do 1896, kada se sa porodicom seli u Beograd. Tokom balkanskih ratova radila je kao bolničarka, a 1914. se udaje za Gerhada Gezemana, koji je radio kao profesor u Prvoj muškoj gimnaziji, ali i kao lektor Beogradskog univerziteta. Radila je kao nastavnica u Prvoj ženskoj realnoj gimnaziji. Sa mužem napušta Beograd i odlazi u Kragujevac, gde 1915. rađa sina koji već iduće godine umire.

U ratu ostaje bez oba brata, a 1916. odlazi u Švajcarsku da poseti muža koji je bio na lečenju. Sa njim se ubrzo rastaje i u Lucernu 1917. rađa zajedničku ćerku, sa kojom se već iduće godine vraća u Beograd. Njena obrazovna i profesionalna biografija je preobimna. Bila je prevodilac, filozof, društveno-kulturna aktivistkinja, bolničarka, autorka monografija, tekstova i časopisa, učiteljica, nastavnica, guvernanta i glumica.

U borbi za svoje oslobađanje nametnutih društvenih stega, Maga je oslobađala i druge žene. Svedočimo danas sličnom oslobađanju od straha u ovim društveno-političkim okolnostima. Bolno je to koliko je Maga u svemu uspela, jer je bila uskraćena u svim njenim kapacitetima. Reditelj kaže da se fokusirao na njeno tragično prometejstvo.

- Ona je 1910. pokrenula školu savremenog plesa, deset godina pre nego što je u Beogradu otvorena škola klasičnog plesa. To je i u današnje vreme poduhvat koji je osuđen na propast, a ona je to uradila pre 115 godina. Zbog toga je bila priznata i ovenčana priznanjima u svetskim krugovima, a kod nas se taj ples jedva probijao kroz istoriju, pa je prva škola ponovo otvorena tek 2003. godine u Beogradu. Posle više od jednog veka, pojavile su se njene naslednice u savremenom plesu koje i učestvuju u predstavi, jer osnov savremenog plesa jeste sloboda. Osnov svake slobode jeste pobuna, što je paralela sa onim što danas živimo u Srbiji. Magini mali činovi pobune su menjali ljude, što takođe danas vidimo kada šetnje studenata menjaju ljude i rađaju dirljive i značajne scene. Sa druge strane svedočimo polako dopuštanju i otkrivanju slobode, a Maga je kao borac za slobodu, slobodu dopuštala i drugima. Sloboda je oslobađanje od straha, od različitih vrsta straha, od malodušnosti, što je preduslov za umetnost - zaključuje Boris Todorović.

Bonus video: Užice, nacionalna prestonioca kulture