2
Dok objavljuju svoj novi singl 'Usamljenost', "Independent" Pet Shop Boys-ima odaje počast povodom njihovog višedecenijskog trajanja u pop muzici.
Pesma koja je sve promenila za Pet Shop Boys nije bila „West End Girls“, njihov broj jedan iz 1985. godine i pesma koja se smatra jednim od najvećih britanskih singlova svih vremena. Najvažnijih četiri minuta i četiri sekunde njihove karijere stigli su 11 meseci kasnije sa njihovim drugim velikim hitom „Suburbia“ – spektakularnim lamentom koja grli Nil Tenantove vokale sa kristalnim sintisajzerima i refrenom s lavežom pasa u pozadini, piše „Independent“.
„Suburbia“ nadmašuje „West End Girls“ jer, prema sopstvenom priznanju dua, spasila je Tenanta i njegovog muzičkog partnera Krisa Lava od poniženja kao benda sa samo jednim hitom. Time su postavili temelje za jedno od najsjajnijih putovanja u pop muzici. To je slavni marš koji se nastavlja i ove godine sa prelepim, tugaljivim novim singlom “Loneliness“ i pratećim albumom „Nonetheless“, koji izlazi 26. aprila. Sudeći po prvom singlu, album će ponovo osvetliti jednu nedovoljno cenjenu stranu Pet Shop Boysa – a to je da su, van ironije, među najiskrenijim autorima u popu i da je to prava tema njihovih 40 godina u javnosti.
„Bili smo na klasičnom putu“, rekao je Tenant za časopis “Classic Pop” o tim ranim godinama. „Naš prvi singl: broj 1 svuda u svetu. Sledeći singl: broj 19 u UK. Sada, logična putanja je da sledeća pesma ide na 29, ona posle ne uđe u Top 50, i onda vas otpuste.“
„Suburbia“ im je dala prostora da dišu. Dospela je među prvih 10 u Velikoj Britaniji i, jednako značajno, bila je mega hit širom Evrope. Pet Shop Boys su se oslobodili kletve jednogodišnjeg čuda. „Mislio sam: ‘Sada, to je hit ploča’, i bila je ogromna, posebno u Nemačkoj i Francuskoj“, rekao je Tenant u istom intervjuu. „‘Suburbia’ je dovela do ‘It’s A Sin’ [njihov broj jedan iz 1987] i svega što je usledilo.“
Ali značaj trake je išao dalje od njenog komercijalnog uticaja. Gde je „West End Girls“ bila čvrsta i kisela, „Suburbia“ je bila sumorno razmatranje o urbanom propadanju sa dokumentarističkom teksturom. Tekst je sirov i ima kvalitet reportaže – „Provali prozor kod gradske skupštine / Slušaj! Sirena zavija“ – i savršeno su dopunjeni sintisajzerskim refrenom punim letargije.
Retko kada razmišljamo o Pet Shop Boys kao ozbiljnim hroničarima urbanog propadanja. Tokom svoje karijere, obično su hvaljeni kao hroničari pop muzike. „Tekstovi Tenanta su pametni i direktni, prateći živote i vreme urbanog, usamljenog i dosadnog japija kasnih osamdesetih“, kaže jedna tipična recenzija (sa All Music) njihovog drugog albuma “Actually” iz 1987. „Ovaj brend pop muzike, otpevan na dosadan način sa velikim naglaskom na novac i sve lepe stvari koje može kupiti, malo je bezdušan“, rekao je “Los Angeles Times” za isti album.
Dosadno, da. Ali bezdušno? Nikako. Ogulite tu ironičnu površinu, i ispod nje, Pet Shop Boys su mnogo složeniji. To se može čuti u bolu u Tenantovom glasu u „Suburbia“. I u toj novoj pesmi, „Loneliness“, gde primećuje da „borba protiv usamljenosti razara“.
Zašto onda mislimo o Pet Shop Boysima kao večitim šaljivdžijama popa koji uvek nose čudne kape i ne smeju se? Odgovor je da su oni sami izabrali da se predstave na taj način. Kao bivši urednik “Smash Hits-a”, Tenant poznaje jezik popa. On razume, posebno, moć lako razumljive slike.
„Pogotovo na našim ranijim albumima, postoji dosta ikonografije nas samih,“ rekao je Tenant u razgovoru za “Classic Pop”. „Ima mnogo slika Pet Shop Boysa: šiljaste kape, zevanje, perike.“
Te ličnosti nisu bile izmišljene. U stvarnosti, Tenant je, prema svim izveštajima, duhovit i u stilu Oskara Vajlda. Reputacija introvertnog Lava je podjednako zaslužena. Ipak, ta strana njihovih ličnosti je protivrečna iskrenosti koja prožima njihov katalog pesama. Ozbiljnost je bila centralni deo njihovog remek-dela iz 1990. godine, „Behaviour“, gde su odali počast prijateljima koji su preminuli od HIV-a s srceparajućim singlom „Being Boring“.
Želja za ljudskom povezanošću bila je takođe osnovni motiv iza albuma „Release“ iz 2002, tihe atmosfere, koji se oslanjao na period profesionalnih izazova – posebno na katastrofalnu turneju po arenama 1999. godine i neuspeh njihovog mjuzikla iz 2001, „Closer To Heaven“. Turneja, posebno, gurnula ih je do ivice. „Svirali smo pred polupraznim arenama, gubili gomilu novca“, otkrio je Tenant 2018. godine. „Došlo je do vrhunca jedne večeri u “Sheffield Areni”. Rekao sam Krisu: ‘Zašto jednostavno ne prekinemo s ovim?'“
„Release“ je takođe otvorio izazove u Tenantovom privatnom životu, koje je pretočio u golu ranjivost u pesmi „Love Is A Catastrophe“. „Na ovom albumu ima više ličnih tekstova nego na prethodnom“, rekao je Tenant. „To odražava kako sam se osećao u vezi s određenom situacijom u svom životu. To se može jasno čuti.“
Da li će „Nonetheless“ uhvatiti slično duboko raspoloženje ostaje da se vidi. Ali s obzirom na to da je Tenant sada u 70-im godinama, a Lav u 64-oj, album će verovatno biti prožet jesenjom melanholijom. To je svakako atmosfera pesme „Loneliness“, koja dotiče epidemiju izolacije s kojom se suočavaju stariji ljudi.
Ima tu, naravno, i duhovitih trenutaka. Na primer, pesma „Bullet for Narcissus“ je iz perspektive jednog od telohranitelja Donalda Trampa. On svaki dan ide na posao znajući da bi mogao umreti za čoveka koga prezire. Takođe, dobijamo uvid u Tenantov privatni život (koji žestoko štiti) – u pesmi „Why Am I Dancing?“ on slavi svoju ljubav prema plesanju tokom lokdauna dok je bio sam (u nedavnom intervjuu za “Gardijan”, Lav je otkrio da Tenant prati sve najnovije plesove, čak i uči korake pesme „Padam Padam“ od Kajli).
To su, dakle, Pet Shop Boys, istovremeno iskreni i oštri. Šteta je što su poznati po svom oštrom humoru dok njihova emotivnija strana često prolazi nezapaženo. Nakon 40 godina slavljenja dua kao kitnjastih cinika, možda je vreme da pohvalimo pun opseg Pet Shop Boys – dva čoveka sa smešnim šeširima čija muzika obuhvata život u svim njegovim radostima i tragedijama.
Bonus video: Endi Vorhol – najizrazitiji predstavnik pop-arta
