Penelope Kruz je napunila 48. godina, a njen film "Paralelne majke", za koji je bila nominovana za ovogodišnjeg Oskara, od danas je na repertoaru domaćih bioskopa. Tim povodom, "Gardijan" je izdvojio 10 najboljih filmova slavne Špankinje, muze velikog reditelja Pedra Almodovara.

„Vrati se“ (Volver, 2006)

Žestoka Almodovarova melodrama o ženskoj hrabrosti koja možda najpotpunije oslobađa Penelopin neverovatan glumački intenzitet, lepotu i harizmu. Ona igra Rajmundu, vrednu ženu i majku čiji se svet raspada posle strašnog čina nasilja. Film ima nešto od Sirka i Hičkoka, a tu je i neverovatna scena Rajmunde kada pere krvavi nož u sudoperi. Slika otkriva njenu razbarušenu kosu i minijaturu razapetog Hrista u njenom dekolteu – slika koja duhovito dekonstruiše patrijarhalni svet crkve i države u kojoj se nalazi Rajmunda, a takođe slavi njenu nesvesnu snalažljivost i čvrstinu.

„Paralelne majke“ (Madres Paralelas, 2021)

Kruz i Almodovar ponovo su se spojili u ovom remek-delu o strastvenoj hrabrosti samohranih majki. Kruz igra Janis, modernu fotografkinju koja zatrudni nakon kratke afere. Dve trudnice se sreću u porodilištu. Obe su neudate i zatrudnele su slučajno. Sredovečna Janis ne žali zbog toga i raduje se bebi, a adolescentkinja Ana je uplašena i kaje se. Nekoliko reči koje razmenjuju dok šetaju kroz hodnike porodilišta, čekajući da se porode, stvara blisku vezu među njima, koja se igrom slučaja razvija, menjajući im živote na neočekivani način.

„Bol i slava“ (Pain and Glory, 2019)

Još jednom, Penelopino prisustvo označava mesto gde se život i umetnost susreću u Almodovarovom filmu: filmu o zadovoljstvu koje je samo po sebi zadovoljstvo. Antonio Banderas igra Salvadora, filmskog reditelja koji je u krizi srednjih godina, zdravstvenim brigama i zatišju u karijeri. Slučajni susret (ta ključna Almodovarova narativna komponenta) otključava nešto u njemu i on doživljava ekstatična sećanja na svoju majku, koju je Kruzova divno odigrala, ulogom koja spaja senzualnost, majčinstvo i nevinost – kao i onu izvesnu vrstu lepote koja je idealizovana i dirljiva, nedostižna…

„Sve o mojoj majci“ (All about my mother, 1999)

Za neke, ovo je vrhunac ne samo Penelopine karijere već i Almodovarove. Reditelj je film posvetio „svim glumicama koje su glumile glumice, svim muškarcima koji su glumili žene i svim ljudima koji žude za majčinstvom“. Manuela je samohrana majka iz Madrida koja svedoči o smrti sina jedinca na njegov 17. rođendan. Mladić je tragično poginuo trčeći za autogramom poznate glumice. Nakon ovog događaja Manuela odlazi u Barselonu da pronađe oca dečaka, transvestita Lolu koji i ne zna da je imao dete. Ali, umesto Lole, majka pronalazi njegovog prijatelja Agrada, takođe transvestita preko kojeg upoznaje Rosu (Penelope Kruz), mladu socijalnu radnicu. Iako Kruz nije zvezda ovog filma (to je Sesilija Rot), njeno prisustvo je integralno. Almodovar je u Kruzovoj pronašao onaj nevini i gotovo detinjasti kvalitet koji učvršćuje melodramu filma, piše „Gardijan“.

„Prekinuti zagrljaji“ (Broken Embraces, 2009)

Evo jedne od neverovatnih filmskih fatamorgana ili vrtoglavo očaravajućih meta-melodrama koje su tako prirodne za Almodovara. Kruz igra zapanjujuće harizmatičnu filmsku zvezdu i producentkinu ljubavnicu po imenu Lena (neizbežno, ovo je skraćenica za Magdalenu, još jedan nagoveštaj svetosti umotane u profano koji je Almodovar ekstatično otkrio u Kruzovoj ličnosti na ekranu). Postoji divna scena u kojoj Lena isprobava razne kostime i stilove, eksperimentišući sa platinasto-plavom kosom, Marilin izgledom.

„Ljubav u Barseloni“ (Vicky Cristina Barcelona, 2009)

Kruz je osvojila Oskara za najbolju sporednu glumicu za ovaj film Vudija Alena koji je smešten u Barseloni. Ona igra Mariju Elenu, strastvenu, problematičnu bivšu suprugu raspoloženog pikasovskog umetnika Huana Antonija, kojeg igra Bardem – a zajednička igra u ovom filmu rasplamsala je njihovo profesionalno prijateljstvo u ljubav; venčali su se dve godine kasnije. Film prati priču dve mlade Amerikanke (Ribeka Hol i Skarlet Johanson) koje se zaljubljuju u istog slikara (Havijer Bardem) na letovanju u Španiji. Jedna je tradicionalna i odmerena, a druga je slobodoumna devojka umetničke duše (ili bar ona tako sebe doživljava). U sve to spada i njegova bivša žena (Penelope Kruz)…

„Otvori oči“ (Abre Los Ojos, Open Your Eyes, 1997)

Po mnogim kritičarima „Otvori oči“ Alejandra Amenábara jedan je od najintrigantnijih filmova s kraja devedesetih godina. Film, čija je osnova roman „Ubik“ američkog književnika Philipa K. Dicka, razmatra temu života posle smrti omogućenog hibernacijom. Cezar (E. Noriega) je zgodan mladić koji je rano ostao bez roditelja, ali nasledio je njihovo bogatstvo, tako da živi sam u ogromnom stanu u središtu Madrida. Na jednom rođendanu njegov najbolji prijatelj Pelayo (F. Martinez) upozna ga sa Sofìom (P. Cruz), studentkinjom glume, u koju se Cezar, prvi put u životu, zaljubi. Nakon što zajedno provedu noć, Nuria (N. Nimri), njegova bivša ljubavnica, ljubomorna i željna osvete, poveze ga automobilom, ali namerno sleti u provaliju. Ona pogine, a on preživi unakažena lica…

„Ma Ma“ (2015)

Baskijski režiser Hulio Medem režirao je ovu drsko emotivnu melodramu, jasno konstruisanu oko Penelopine etablirane ličnosti. Ona igra Magdu, učiteljicu i samohranu majku koja dobija rak dojke, a zatim uspostavlja vezu sa Arturom, koga igra Luis Tosar. Sledi romantični razvoj koji vodi do složenog emocionalnog trougla koji uključuje Magdinog doktora. Doduše, u svemu tome ima nečeg izmišljenog i čak pomalo besmislenog, ali Kruz to uverljivo „prodaje“. Ona je živa na način na koji samo ona može biti, a film treperi i treperi od emocija.

„Šunka, šunka“ ( Jamon, Jamon 1992)

Penelopin filmski debi – sa 18 godina glumila je prelepu, mladu Silviju, koja živi u neverovatnom, zamišljenom španskom gradiću gde su glavni poslodavci fabrika za proizvodnju šunke i fabrika donjeg veša. Ona ulazi u ljubavnu aferu sa razmaženim mladim naslednikom bele imperije, a njegova majka pokušava da ih rastavi tako što unajmljuje zgodnog muškarca da je zavede. Raul je borac sa bikovima koji zapravo ima emotivnu vezu sa Silvijinom majkom. Glumi ga Bardem, čije će pojavljivanje u ovom filmu imati veliku važnost za Penelopu s kojom će se oženiti skoro 20 godina kasnije. Penelopina uloga obojena je nevinom senzualnošću.

„Svi znaju“ (Everybody knows, 2018)

Netipičnan film iranskog autora Asghara Farhadija, koji su neki tadašnji kritičari hladno prihvatili. On daje Kruzovoj veoma snažnu ulogu, u smelom i zamršenom misterioznom-drama-trileru. Ona je Laura, koja dolazi na porodično venčanje u špansko selo iz detinjstva sa dvoje dece, ostavljajući muža u njihovom domu u Argentini. Njena ćerka saznaje da tu postoji lokalac (kojeg igra Havijer Bardem) koji je nekada bio zaljubljen u Loru. To je nezaceljena rana prošlosti koja će postati strašno značajna kada Laurina ćerka nestane. Farhadi daje Penelope nešto drugačije – ona nije metafiktivna majka i romantična ikona koju mnogi prave od nje, već neko više ukorenjen u mračnom i neukrašenom stvarnom svetu tajni i srama.

Bonus video: Dolazak žirija na filmski festival u Veneciji